Izvor: Politika, 22.Mar.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iračka lekcija tera SAD od intervencije u Siriji
Uprkos pominjanju upotrebe hemijskog oružja, humanitarnoj krizi i usponu islamista među pobunjenicima, Amerikanci ne žele da ratuju
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Loše vesti iz Sirije ove nedelje sustižu jedna drugu. Prvo su Asadov režim i pobunjenici jedni druge optužili za upotrebu hemijskog oružja, „Vašington post” je u utorak objavio analizu koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokazuje da u ustaničkim redovima raste uticaj radikalnih islamista koji na teritorijama pod njihovom kontrolom primenjuju šerijatske zakone, a potom je jedan visoki funkcioner UN tamošnju humanitarnu situaciju proglasio „neopisivo dramatičnom”.
U sličnim okolnostima ranije, u Americi bi rasli pritisci za oružanu intervenciju, po scenariju koji smo 1999. iskusili i na sopstvenoj koži. Nekoliko američkih ratova počinjalo je upravo ovakvim pripremnim radnjama: režim bi bio ocrnjen za kršenje ljudskih prava, naspram toga bi bila neka teška humanitarna drama, mediji bi dali svoj doprinos uzbunjivanju javnosti, a politički pritisak bi izvršio i Kongres.
Ovoga puta sve je slično što se tiče opisa situacije, ali današnji američki konsenzus je da intervencija ne dolazi u obzir.
Predsednik Barak Obama, u poseti Izraelu i palestinskim teritorijama, izjavio je samo da se vesti o upotrebi hemijskog oružja istražuju, mada je rekao i da bi, posegne li Bašar el Asad zaista za hemijskim arsenalom koji nesumnjivo poseduje, to bila „crvena linija”.
Ali šta ako sirijski režim pređe preko te linije?
Nad Sirijom je debela senka desetogodišnjice iračkog rata, u kome je Amerika za skoro devet godina potrošila mnogo novca, ugleda i živote oko 4.500 svojih vojnika da bi postigla – apsolutno ništa. Zbog toga malo ko ovde ima apetita da se uđe u rat u još jednoj islamskoj zemlji, rat koji bi možda imao, kao i u slučaju Iraka, jasne ciljeve, ali krajnje nepredvidljiv tok i ishod.
U okolnostima kada je budžetski deficit glavna tema na unutrašnjoj političkoj sceni, niko više nije voljan ni da rat vodi „na kredit”: da pare pozajmljuje od Kine, da bi ih trošio da još jednu stranu naciju dovede u red. Pogotovo što se „izgradnja nacije” sve češće pominje i kao unutrašnja potreba same Amerike.
Ovo raspoloženje se veoma jasno videlo u Kongresu, u ovonedeljnoj raspravi u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, gde su poslanici obe partije, ali i predstavnici vlade koje su propitivali, bili veoma skeptični, pa i kategorični u odbijanju mogućnosti da SAD postane direktan akter sirijskog građanskog rata.
„Već je rečeno da SAD nema dobru opciju u Siriji, i to je verovatno tačno”, konstatovao je predsednik Komiteta Ed Rojs, republikanac iz Kalifornije, obrazlažući da je tamo sve „ekstremno nepredvidivo”.
Za Rojsovog partijskog kolegu Adama Kincigera iz Ilinoisa, sirijska situacija je „teška dilema”. „Pošteno govoreći, ne znam šta je rešenje”, iskreno je priznao.
Još jedan republikanac, Dag Kolins iz Džordžije, strahuje da je Amerika „ponovo na putu na kojem će požnjeti stare probleme”, ali je, po njemu, to „nešto što sebi ne možemo da priuštimo u sledećih 20 godina”.
Zanimljivo je da su republikanci, koji se smatraju „jastrebovima” u spoljnoj politici i zagovornicima intervencionizma, ovoga puta oprezniji od demokrata. I to uprkos dramatičnoj činjenici da je u sirijskom sukobu već poginulo oko 70.000 ljudi, a broj interno raseljenih i izbeglica u susednim zemljama blizu pet miliona.
„Mi moramo da uvažimo lekcije iz Iraka”, rekao je Skot Peri, takođe republikanac iz Pasadene, „i mi ne želimo da sadašnja vlada ponovi greške nekih prethodnih”.
Okolnost da u redovima pobunjenika jačaju islamisti razlog je da Vašington bude oprezan i kad je reč o direktnom naoružavanju pobune. Obama je međutim, javnosti na Bliskom istoku, ali i sopstvenoj, pojasnio da sve to ne znači da Amerika ovu krizu posmatra nezainteresovano i skrštenih ruku.
Pomogli smo da se Asad izoluje, obezbedili smo stotine miliona dolara humanitarne pomoći i sa drugim zemljama sarađivali „da se pokrene politička tranzicija” u Siriji, rekao je on.
SAD dakle rešavanje unutrašnjih problema u Siriji prepušta Sirijcima. To je velika promena u modelu ponašanja glavne supersile sveta, promena koja pokazuje da je drugačija ne samo ona – nego i svet.
Milan Mišić
objavljeno: 22.03.2013.
Pogledaj vesti o: Sirija
