Izvor: Vesti-online.com, 21.Jun.2011, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz dijaspore 4.000 zahteva

Nije čudno što u Srbiji još nema restitucije, kada za 20 godina ni privatizacija nad državnom imovinom nije sprovedena. Ovo u intervjuu za "Vesti" kaže Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, komentarišući prolongiranje roka za izglasavanje zakona o restituciji za prvu sednicu jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije.

Šta može očekivati dijaspora od najavljenog zakona o restituciji?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
- Potpuno isto kao i građani Srbije. Izuzetak jedino može biti imovina koju su nacisti prisilno oduzeli mađarskim Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.

Koliko je zahteva za povraćaj imovine stiglo od naših ljudi iz rasejanja?

- Stiglo je 4.043 prijava iz inostranstva, a očekujem da će i dalje pristizati. Nije to mali broj, jer ukupno ima oko 140.000 prijava.

Kako to da zemljište koje je pod zasadima više od 50 godina ne može biti vraćeno vlasnicima u naturi?

- To je dezinformacija koju je neko dao medijima. Šta sad to znači? Kao, prošla koza preko livade, pa sad livada ne može biti vraćena pravom vlasniku. Ne može tako. Doduše u vreme Tita je i gajenje koza bilo zabranjeno, pa ko zna.

Zašto se na zakon čeka više od 10 godina?

- Zbog partiokratije koja u Srbiji vlada. Nije čudno što nema restitucije, kada za 20 godina ni privatizacija nad državnom imovinom nije sprovedena. Ljudi koji su na vlasti ili su bliski režimu koriste državnu imovinu bez ikakve ili uz malu naknadu. Gazduju zemljištem, zgradama, kao da su njihovo vlasništvo što je suprotno standardima i zakonima u Evropskoj uniji.

Šta se za to vreme događa sa pravim

vlasnicima?

- Ništa. Oni samo mogu da gledaju kako zgrade koje bi trebalo da su u njihovom vlasništvu koriste političke partije, državne institucije. Najveći deo privatne svojine je još uvek državna svojina. To je upravo razlog što smo juče uputili dopis premijeru Mirku Cvetkoviću i potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, i tražili da se Skupštini na usvajanje prvo da zakon o restituciji, a onda zakon o javnoj svojini.

Mislite da bi zakon o javnoj svojini mogao da onemogući vraćanje zgrada koje su državne?

- Verovatno. Usvajanjem zakona o javnoj svojini pre zakona o povratku imovine može se desiti da se državna imovina na neki način legalizuje. To bi bila diskriminacija ljudi koji su njeni pravi vlasnici.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da građani ni na njegovo insistiranje ne uspevaju od Vlade da dobiju nikakve informacije?

- Pa izgleda da zakon pišu oni koji nisu baš voljni da vrate imovinu, i zato ćemo mi vršiti pritisak. Potrebno je da mi, ali i ostali građani, javno mnjenje, da svi vršimo pritisak da se ta neodrživa situacija konačno reši.

Nastavak na Vesti-online.com...