Izvor: Politika, 17.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepoznata Makedonija
U nameri da odbrane nacionalni i državni identitet koji im neki osporavaju, pokreću se projekti za otkrivanje makedonskih znamenitosti i posebnosti
Skoplje – U tekstu pod naslovom „Znamo li ko smo”, na veb-stranici makedonskog internet operatora „On-net” objavljen je provokativan tekst koji se bavi pitanjem koliko Makedonci poznaju svoju zemlju i njenu istoriju.
I mnoga glasila, institucije i pojedinci pokušavaju da probude svest >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o nacionalnoj i svakoj drugoj posebnosti Makedonaca. Temu su nametnuli neki makedonski susedi, poričući Makedoncima nacionalni identitet, jezik i državu, a oko čega se i među Makedoncima vode sučeljene polemike.
Autori priloga iz „On-neta” su naveli mnogo primera makedonskih znamenitosti ali su pritom, verovatno u nacionalnom zanosu, malo preterali, kvalifikujući neke događaje, ličnosti i građevine kao makedonske, a one to nisu ili su deo zajedničkog nasleđa naše civilizacije.
Poduhvat treba pohvaliti ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da su javnosti skrenuli pažnju na makedonske posebnosti koje su čak i nekim Makedoncima nepoznate.
Makedonija se u Bibliji pominje trideset sedam puta. Između ostalog i u delu gde je apostol Pavle u misiji širenja hrišćanstva. Taj događaj je opisan u Novom zavetu u „Delima apostolskim 16.13”. Apostolu Pavlu se jedne noći pojavio privid; pred njim je stajao jedan čovek, Makedonac, i molio ga je govoreći mu: „Pređi u Makedoniju i pomogni nam”. Apostol Pavle je uslišio molbu, posetio je Makedoniju, obišavši između ostalog Stobi i Ohrid.
Jedan od najslavnijih puteva u Rimskoj imperiji, Vija ignacija najvećim delom protezao se teritorijom današnje Makedonije. Njegovi ostaci su vidljivi i danas a grupa zanesenjaka iz Bitolja najavljuje njegovu rekonstrukciju
Bolonjski psaltir je napisan ćirilicom u ohridskom selu Ravne a u Ohridskom muzeju se i danas čuvaju notni zapisi 14 muzičkih rukopisa koji potiču i 11. i 14. veka.
Na planini Kožuv na jugu Makedonije, tik uz grčku granicu, je rudnik „Alšar” jedinstven u svetu po tome što se u njemu nalazi talijum u čistom obliku. Rudnik je od 2004. godine deo mreže „Emerald” koja štiti prirodne retkosti na našoj planeti.
U Makedoniji u njenom centralnom delu i danas se gaji najkvalitetniji mak iz kojeg se dobija najčistiji opijum. Za poređenje, pakistanski opijum sadrži sedam morfijumskih jedinica a makedonski čak 14.
Na tlu današnje Makedonije , u blizini Kumanova nalazi se jedna od najstarijih megalitskih opservatorija na svetu. Rangirana je na četvrto mesto i ispred nje su: Abu Simbel u Egiptu, Stounhendž u Velikoj Britaniji i Angkor Vat u Kambodži. Makedonija se može pohvaliti i svojom Đavoljom varoši. Reč je o lokalitetu Kuklica kod Kratova sa sto dvadeset kamenih figura (lutaka) starih oko 10 miliona godina. Ohridsko jezero je jedno od najstarijih i najlepših u Evropi, a u Ohridu još vegetira Platanusorientalis, poznati četinar zasađen u devetom veku kad je tamo boravio Kliment Ohridski. U Makedoniji se proizvode vina vrhunskog kvaliteta zato što je u njoj 280 sunčanih dana u godini.
Autori teksta iz „On-neta” svoje sunarodnike podsećaju i na druge makedonske znamenitosti. Navode da se u Skoplju nalazi najstariji zoološki vrt na Balkanu, da su braća Manaki prvi filmski snimatelji na Balkanu i osvajači zlatne medalje za kolekciju fotografija na svetskoj smotri održanoj 1906. godine u Rumuniji, da se u Skoplju nalazi grob Grka Zorbe, junaka istoimenog romana slavnog grčkog pisca Kazanzakisa, da se u Bitolju školovao Kemal Ataturk, otac moderne turske države"
Autori podsećaju da je Makedonac Stojko Dodolovski jedan od preživelih u brodolomu čuvenog„Titanika”, da je njihov sunarodnik, novinar i pesnik iz Bitolja, Pande Manojlov autor palestinske himne.
Znimljivo je istaći da se domaćim promotorima makedonskih posebnosti pridružio i jedan stranac. Poljak Stanislav Pigon, koji je ovde, u svojstvu konsultanta EU duže boravio, Makedoniji je posvetio veb-sjat „Makedonija vas voli” i na njemu objavljuje zapise i fotografije iz Makedonije.
Mile Radenković
[objavljeno: 18/01/2009]
