Izvor: Glas javnosti, 31.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simovići spavaju na podu
Gornja Trepča je nadaleko čuveno selo po tome što mu je priroda podarila blagorodnu lekovitu vodu kojom se leče najteži bolesnici iz čitavog sveta. Mnogi od njih, pa čak i kada im se na ovaj ili onaj način kaže da im više nema leka, dođu ovde po nadu i lek i često se dešava, ali baš često, da dođu u kolicima ili na štakama, a iz banje odu bez pomagala i sa mnogo osmeha i nade. Dakle, voda „atomske banje“ leči i najteže bolesti, ali je nemoćna da izleči tešku sudbine, muku >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i nemaštinu porodice Miluna Simovića (57), supruge mu Dragice (39) i njihove dece - Darka (9), Dragoljuba (7), Milkice (6) i Nikole (3). Jer, da je drugačije, porodica Miluna Simovića, bivšeg đuretara čačanskog preduzeća „Komunalac“, a sada povremeno seoskog grobara, imala bi bar krevete za decu koja žive u napuštenoj avetinjskoj ruiniranoj zgradi bivšeg magacina „Voćara“ u ovom selu.
- Šta ću? Do pre mesec dana živeli smo kao podstanari kod nekog komšije, ali i njegova dobrota ima granice. Kada smo se iselili, pet dana smo spavali pod jabukom i tada sam rešio da otklopim ovu zgradurinu i uselim porodicu. Eto, od tada smo ovde gde živimo kako znamo i umemo - bez vode, bez struje i u strahu da će nam decu pobiti malter koji spada sa plafona, ili da će ih izujedati pacovi. Od nameštaja imamo samo šporet na drva, sto i tri stolice. Nemamo nijedan krevet pa svi spavamo na podu, na starim jorganima koji su nam ljudi dali - deca u jednom ćošku za koji mislim da je najsigurnije, a žena i ja u drugom. I tako, više nas ne bije vedrina, ali me ubi briga. Pa, zar svi pričaju kako ćemo u Evropu, a za moju porodicu u kojoj kako znam i umem hranim i tri buduća vojnika ove zemlje nema rešenja. Pa, ima li, ljudi, pravde pod ovom kapom nebeskom - pita se Milun Simović. Sebe smatra vrednim i poštenim čovekom, a tako misle i mnogi u Gornjoj Trepči.
SVI OBEĆAVAJU
U kakvim nečovečnim uslovima živi njegova porodica sa četvoro male dece Milun je upoznao sve odgovorne ljude opštine Čačak, a i druge koji su uoči izbora dolazili u Gornju Trepču. Naravno, bilo je i mnogih predizbornih obećanja, a kakvu težinu imaju predizobna obećanja najbolje zna porodica Milutina Simovića. Između ostalih, jedan od onih koji je najavljivao lepe dane za šestočlanu porodicu iz Gornje Trepče bio je, tvrdi Milun, i predsednik opštine Čačak Velimir Stanojević.
- Lepo me čovek sasluša i obeća da će mi sigurno pomoći, samo da mu napišem dopis. Napišem molbu, zavedem u opštinskoj pisarnici i od tada kao da sam dopis bacio u bunar. Nit govore, nit romore. Eto, toliko o obećanjima političara, a lepo sam im sastavio da ne rešavaju moj problem kao političari, no kao ljudi i roditelji, ali badava - kaže Milun Simović.
- Do pre petnaestak godina radio sam najteže poslove u komunalnom preduzeću u Čačku, ali su mi oči obolele, pa sam morao na operaciju nakon koje sam bio primoran da napustim posao. Sada ne vidim 95 odsto, ali moram da radim. Uglavnom, kopam rake na seoskom groblju, plastim, kopam, kosim... a žena Dragica uprti decu te idu da sakupljaju lekovito bilje, pečurke, kupine, lešnike, šumske jagode i prodaje turistima u banji. Ali, sve je to, brate mili, od danas do sutra i premalo da se kupi ijedan krevet da mi deca ne spavaju na podu, a o drugim stvarima i da ne govorim. Treba izraniti i iškolovati te buduće vojnike ove zemlje. Dvojica već stigli za školu i odlični su đaci, ali, badava, kada moraju da čitaju uz sveće - rezigniran je Milutin kome je kopanje raka na seoskom groblju glavni izvor prihoda.
Najveći problem za porodicu Simović, ako se zanemari to što nemaju nijedan krevet i što im deca spavaju na podu u krpama je što u napuštenoj zgradi bivšeg magacina u kojoj žive nema struje. Odgovorni za selo, tako bar tvrdi Milun, zainatili se i ne daju im da priključe struju koju bi, kaže, redovno plaćao. Naravno, svaki inat prati i po neko dobacivanje „da ga niko nije terao da pravi toliku sirotinju“, ili ga upućuju, iako je Milun daleko od svake politike „da mu pomognu Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić“.
kako im pomoc
Ja mislim ako ovo procita onaj ministar sto mu novinari siluju ovce da ce dati par prostorija u svojoj jos ne dovrsenoj bolnici, a covek bi mogo biti strazar, mogao bi da malo uredjuje oko objekta i tako namiri stanarinu. Ministar je poreklom seljak, a cini mi se da je to i danas, ja imam puno poverenje u njega.
pa ovo je stvarno sramota znaci dok nasi politicari voze dzipove od sezdest i vise hiljada evra neko crkava od gladi i hladnoce sa toliko dece a natalitet nam fali tolika gradjevinska mafija toliko korupcije dve zene u srbiji dobiju 4 miliona za godinu dana sto zevaju u oblake a ovoj i mnogim drugim porodicama nema ko da pomogne koliko je novcane pomoci stiglo u srbiju u proteklih godinu dana gde su te pare nema posla nema novih radnih mesta i sve vise gladnih kad ce ovaj narod da ustane i da pocisti bagru da je prase na vlasti bolje bi se zivelo u ovoj srbiji
