Izvor: Glas javnosti, 19.Jun.2009, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam decenija misterije
- Najviše ljudi poginulo je tog dana u putničkom vozu 4714. Većina putnika nije čak ni bila iz Smedereva, dan je bio vreo, junske vrućine opekle, leševi se brzo raspadali...Vremena za identifikaciju skoro da nije ni bilo... Žrtve u vozu, koje je rodbina iz okoline prepoznala, sahranjene su u mestima odakle su. Spiska poginulih uglavnom nema... Takvih je najviše - svedočili su stariji meštani Smedereva kada je, 5.juna 1941. godine gradskom tvrđavom odjeknula silovita eksplozija municije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koju su nemački okupatori svojevremeno uskladištili baš na tom mestu.
Iako je od tada prošlo već 68 godina, do dana današnjeg tačan broj poginulih nije poznat. Mnogi nikada nisu ni identifikovani, poneki su prećutani. NJih 250 sahranjeno je u zajedničku grobnicu, potom posuto krečom i - zaboravljeno! Kasnije je kosturnicu prekrio korov, pa su na njoj počeli da niču porodični grobovi...
Prvu procenu broja poginulih dala je nemačka komanda u Beču: 4.000. Broj žrtava je, vremenom, kontinuirano smanjivan, a količina municije povećavana, pa su čak i dimenzije kratera nastalog po detonaciji menjane prema dnevnim potrebama.
Na ulazu u tvrđavu dugo je stajala ploča, na kojoj je pisalo da je poginulo 4.500 ljudi, od eksplozije 200 vagona municije. Onda je postavljena nova tabla, s prepolovljenim brojem žrtava i više nego udvostručenom količinom eksploziva.
Ni na spomen-kosturnici, koju je projektovao Aleksandar Deroko, na Starom smederevskom groblju, nema pouzdanih podataka o broju žrtava, a ni sva imena ne pripadaju žrtvama eksplozije. Pogibija 41 gimnazijalca, koji su tog dana stradali, takođe se ne pominje.
Kosturnica je, kako je uklesano, „Opšte hranilište posmrtnih ostataka postradalih kao i druge pomrle braće i sestara ranije na ovom groblju pokopanih“. Upisano je 485 imena, kao i imena 60 Rusa umrlih u Smederevu od 1920. do 1942. U telegramu upućenom iz Železničke stanice Smederevo komesaru Srpske državne železnice piše da je iz ruševina izvađeno 16 vagona i dve lokomotive, a da je još devet vagona pod ruševinama. Kompozicija je, dakle, imala najmanje 25 vagona, a ljudi su stajali na platformama i na stepenicama, pa brojka nadmašuje 2.000 putnika...
Preživelo ih je samo 20. Tog pazarnog četvrtka, Smederevo, sedište Dunavske banovine, vrvelo je od ljudi. Okončana je školska godina, učenicima su deljena svedočanstva. Prosvetni radnici iz čitavog sreza i glumci Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada primali su plate. Stanovništvo je menjalo jugoslovenski za srpski, okupacioni novac.
S toliko sručenih tona kamenja i mnoštvom naroda u gradu, skoncentrisanog na najviše 700 metara od središta eksplozije, uključujući i pijacu - Smederevci su imali sreće! Žrtve su u smrti jednake, osim ako ih usud nije stigao u Smederevu, pa se imena mnogih stradalih sedam decenija ne znaju ili prećutkuju, a mesto zajedničkog ukopa skriva ili skrnavi.
Da li je eksplozija bila podmetnuta i ako jeste ko je to uradio?
Pretpostavlja se da je eksplozija podmetnuta od strane agenta NKVD, Mustafe Golubica, koga je malo pre toga poslao Staljin u Beograd da preuzme KPJ i da razresi Tita. Posto je Beograd bio okupiran, otisao je u Smederevo i tamo podmetnuo eksploziju zajedno sa Matom Vidakovicem (po Staljinovom naredjenju???). Navodno je pokusao da ubije Tita, pa je potkazan i izrucen verovatno Gestapo-u, odveden u Banjicki logor, odakle je izveden i streljan. Bio je sahranjen negde oko Belog dvora. Kad su Rusi usli u Beograd otkopali su ga i izvrsena je autopsija - navodno su mu sve koske bile polomljene. Smatra se i da je bio "crnorukas", a ucestvovao je i u I sv. ratu na strani Srbije. To su samo sturi podaci o njemu, jer su mnoge tajne skrivene i nista se pouzdano ne zna.
Nelogicno je to, eksplozija je 5.juna1941.god. u vreme kada Staljin nista nije cinio da izaziva Nemce. Cak ni svoju vojsku za rat nije spremao. Napad na SSSR poceo je 21.6.1941.god. Francuska je bila okupirana. Jedini koji su umeli da izazovu takvu eksploziju, i kojima je on odgovarala bili su Englezi. Isti koji su orgraizovali i 27. mart 1941.god. Bili su skloni takvim stvarima i nisu prezali da ih sprovedu. Setimo se bombardovanja Leskovca 1944. god. izvedenog da bi unistili konkurenciju u tekstilnoj industriji, ili rusenja brana u Nemackoj. Toliko. Komunjare jesu krive, ali za drugo.
Komunjare
Zasto se sve skriva i tako je obavijeno velom tajne? Zasto se pokusava smanjiti broj zrtava, a povecati steta koja je naneta neprijatelju? Odgovor je jednostavan i nalazi se u izvestaju lokalnog odbora KP Glavnom Stabu PO i NVJ u kome se kaze da je "uspesno izvedena jos jedna akcija i da je okupatoru naneta velika steta u ljudstvu i materijalu". O nevinim zrtvama ni reci. Ni tada, ni danas. Zasto ni jedan istoricar cak ni sada, posle pada komunizma u Jugoslaviji i Srbiji, ne zeli da otvoreno izadje sa dokumentima? Ili svi, poput gospodje Prpe iz Istorijskog Arhiva, za sve okrivljuje Srbe, koji su saradjivali sa okupatorom! Trebalo bi hitno pokusati da se utvrdi istina, ako vec i nije kasno. Jer pored ovakvih "istoricara" dokumenti mogu i da se "zagube"...
