Izvor: Glas javnosti, 09.Apr.2010, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac od "Telekoma" ne sme u potrošnju
BEOGRAD - Većinski udeo "Telekoma Srbija" ne bi trebalo zadržavati u državnom vlasništvu, već ga prodati, ali bi bilo nedopustivo da sredstva od prodaje odu u tekuću potrošnju, izjavio je Stojan Stamenković, urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi".
Subvencionisani krediti slabe dinar
Subvencionisani dinarski krediti za građane neće doprineti ostvarivanju
ciljeva ekonomske politike u ovoj godini, niti će postaviti osnove za
novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << model ravnoteže privrednog razvoja Srbije, ocenio je Stojan
Stamenković. Prema njegovim rečima, ponovno prebacivanje težišta
ekonomske politike na potrošnju izuzetno je štetno.
- U fokusu vlade trebalo bi da bude podsticanje investicija, a ne tekuće
potrošnje. Osim toga, iako su krediti namenjeni kupovini domaće robe,
usled visoke izvozne zavisnosti proizvođača, eventualno veća proizvodnja
značila bi i veći uvoz. Deo gotovinskih kredita će biti utrošen za
turistička putovanja u inostranstvo i kupovinu deviza, što je
ekvivalentno uvozu robe - ukazao je Stamenković i naglasio da su efekti
subvencionisanih kredita za građane na industrijsku proizvodnju i
privredni rast "u najmanju ruku neizvesni".
U slučaju realizacije planiranih potrošačkih kredita, tražnja se može
raspršiti na različite proizvode, pa je teško očekivati znatan impuls
novoj proizvodnji i upošljavanju kapaciteta, napomenuo je Stamenković.
Što se tiče efekata tih kredita na jačanje dinara, oni mogu dati
doprinos deevroizaciji, jer nemaju valutnu klauzulu. - Osim te
posledice, ne vidi se kako povećana količina domaćeg novca može da ojača
dinar, već se može očekivati upravo suprotno - istakao je on.
On je ocenio da je jedan od mogućih motiva za prodaju "Telekoma" u ovom trenutku održavanje stabilnosti kursa dinara, jer će u slučaju dodatnog priliva kapitala iz inostranstva taj problem biti rešen, bar za neko vreme.
- Prodajom "Telekoma" se ponavlja scenario u kome je priliv kapitala od privatizacije i bankarskih kredita iz inostranstva, uprkos deficitu u tekućem bilansu, održavao kurs dinara unutar zone jačanja. Ako se "Telekom" prodaje samo radi ulaganja u puteve unutar Srbije, postavlja se pitanje šta je motiv da se visokoprofitabilni kapital zameni neprofitabilnim - naveo je Stamenković, zapitavši se da li se može dogoditi da se ulaganjem sredstava od prodaje u infrastrukturu deo sredstava oslobodi za potrošnju, što bi bilo nedopustivo.
Kao argumente u prilog prodaji "Telekoma" Stamenković je naveo da profit koji sada stvara to preduzeće nije dovoljan za ulaganja u razvoj koja bi mu jačala konkurentsku sposobnost na tržištu, a drugi razlog za prodaju je što država ne može da obezbedi najefikasniji menadžment, koji bi obezbedio optimalan razvoj preduzeća nezavisno od izbornih rezultata.
On je ukazao da je jedan od argumenata za prodaju ponuđenih javnosti bio taj što je otvoreno pitanje koliko će "Telekom" ostati profitabilan kada se na tržište Srbije uključi konkurencija u fiksnoj telefoniji, podsećajući da najveći deo profita kompanije i ne dolazi iz fiksne telefonije.
Stamenković je napomenuo da bi trebalo razmisliti o opciji da država umesto prodaje 40 odsto vlasništva "Telekoma" najpre ponudi 51 odsto, jer bi ponuda većinskog paketa kompanije dovela do povoljnije cene, pošto bi u njoj bila sadržana i posebna premija za kontrolu nad kompanijom.
Saradnik Ekonomskog instituta Mahmud Bušatlija ocenio je da bi pre procesa prodaje "Telekoma" trebalo izdvojiti mrežu fiksne telefonije, jer bi privatizacija mreže mogla dovesti do monopola u toj oblasti, pošto ona ne bi bila dostupna drugim operaterima osim pod uslovima koje odredi novi vlasnik.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
