Izvor: Politika, 08.Okt.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čaves na vlasti do 2019.
Venecuelanskom „utemeljivanju socijalizma 21. veka” raduje se Latinska Amerika, a strahuju države Zapada
Komotnom pobedom na predsedničkim izborima, harizmatični socijalista Ugo Čaves (58) dobio je još jedan šestogodišnji mandat pa će na čelu naftonosne Venecuele ostati sve do 2019, ukoliko ga zdravlje posluži. Čaves je za svoj treći mandat, posle 14 godina na vlasti, osvojio 54 odsto glasova, dok je njegov izazivač, Enrike Kapriles (40) za deset procenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaostao za njim, što se smatra velikim uspehom ujedinjene opozicije.
Mladog i energičnog izazivača podržavali su moćni naftni lobiji i multinacionalne kompanije, nezadovoljne što im je lider socijalizma u 21. vek uskratio velike profite od eksploatacije nafte.
Čaves je, uprkos čestim odsustvima u poslednje dve godine kada je zbog kancera bio podvrgnut operacijama i hemoterapijama na Kubi, uspeo da održi blizak kontakt sa masama i da pored manjkavosti u funkcionisanju države zabeleži još jednu, možda istorijski najznačajniju pobedu. Za to nije zaslužan samo njegov ogromni talenat da ostvari neverovatno blisku i emotivnu komunikaciju sa narodom, već i konkretni rezultati kojim se može pohvaliti Venecuela na ubrzanom putu u bolivarski socijalizam 21. veka, kako ga naziva Čaves.
Čak i protivnici, među analitičarima, ističu da je u periodu pre Čavesa 80 odsto prihoda od nafte završavalo u inostranstvu, dok je za ovih četrnaest godina potpuno iskorenjena nepismenost, znatno poboljšana zdravstvena zaštita dovođenjem hiljade lekara iz Kube u zamenu za jeftinu naftu i procenat siromašnih je prepolovljen. Nezaposlenost je sa 14,5 odsto (1999) pala na 7,6 (2011), dok je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika porastao sa 4.105 na skoro jedanaest hiljada dolara.
Mnogi levičarski lideri Latinske Amerike obodreni su rezultatima izbora koji čine izvesnijim put ka socijalno pravednijem društvu na kontinentu kojim je vekovima vladala malobrojna oligarhija nad obespravljenom većinom. Čavesu je najpre čestitala argentinska predsednica Kristina Kiršner, a potom njegovi bliski saborci Rafael Koreja (Ekvador), Evo Morales (Bolivija) i naravno Raul Kastro, predsednik Kube, mlađi brat obolelog Fidela Kastra koga Čaves smatra za svog duhovnog oca.
Kapitalistički deo sveta, međutim, ističe kako će pobeda socijaliste na predsedničkim izborima u zemlji koja je od nedavno preuzela prvo mesto na svetu po količini još netaknutih naftnih nalazišta imati nesagledive posledice na globalnom nivou. Po izveštaju koji je „Britiš petroleum” nedavno napravio, Venecuela ima rezerve od 296 milijardi barela nafte, što je za deset odsto više od onoga što ima Saudijska Arabija, i 18 odsto od ukupnih globalnih rezervi ovog energenta.
Pobednik obećava da će udvostručiti izvoz na azijsko tržište, čime će Venecuela umanjiti zavisnost od SAD koje Čaves okrivljuje za imperijalne pretenzije svih ovih 14 godina. On planira da izgradi naftovod kroz Kolumbiju, kako bi stigao do Pacifika i kako bi crno zlato lakše i brže teklo u Kinu i ostale azijske rastuće ekonomije.
Zagovornik bolivarske revolucije je takođe velikodušan kada su njemu bliski režimi u pitanju: Osim u Kubu, venecuelanska nafta se po subvencionisanim cenama izvozi u Belorusiju, Nikaragvu, Siriju... Čavesovi veliki prijatelji bili su i pokojni irački lider Sadam Husein i libijski vođa Muamer Gadafi. Često ume da kaže da nije slučajno što su obojica likvidirani.
Glavne poslove ipak obavlja sa Narodnom Republikom Kinom. Od 2007. Karakas je od Pekinga dobio 42 milijarde dolara na zajam, čime su se u Venecueli povećale plate i penzije, i izgradili stanovi za beskućnike. Umesto otplate u kešu, Kini se dnevno iz Venecuele odašilje 430.000 barela dnevno.
Venecuelanski predsednik kaže da mu je potrebno 30 godina na čelu zemlje kako bi sproveo ovaj posebni vid socijalizma koji još uvek pati od raznih boljki. Nestašice struje i prekidi u napajanju električnom energijom su svakodnevni, nestašice osnovnih namirnica zbog veštački zadržavanih cena, kriminal se alarmantno širi, pravosuđe loše funkcioniše, inflacija je najviša u regionu. Čaves je u predizbornoj kampanji priznao greške, kritikovao „boliburžoaziju”, obećavao bržu izgradnju puteva i mostova, moderniju i veću eksploataciju nafte...
Ukoliko zbog bolesti – o kojoj se više, posle dramatične borbe prošle godine, ne govori – bude onemogućen da obavlja funkciju predsednika u prve četiri godine mandata, Karakas je dužan po ustavu da raspiše nove predsedničke izbore. Većina Venecuelanaca nada se da je predsednik kome su dali poverenje izašao kao pobednik i iz ove životne bitke.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 09.10.2012.
