Izvor: Politika, 15.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanike čeka selidba
Skupštinskoj sali će se vratiti izgled iz 1936. – Renoviranje sale Doma Narodne skupštine treba da se završi do kraja aprila
Nije izvesno da li će se prva sednica redovnog prolećnog zasedanja Skupštine Srbije, koja treba da počne 1. marta, održati u Domu Narodne skupštine, nekadašnjoj zgradi saveznog parlamenta. Radovi na renoviranju velike sale u kojoj će poslanici donositi zakone su u toku i na njih će biti potrošeno 16,5 miliona dinara. Prema ugovoru, posao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << treba da bude završen do kraja aprila.
Desetak radnika privodi kraju molerske i stolarske radove u sali u kojoj su između klupa, zaštićenih kartonom i najlonom, postavljene skele. Kad posao bude završen, sali će biti vraćen prvobitni izgled iz 1936. godine. Dosadašnji podijum sa predsedničkim stolom i govornicom biće uklonjeni, objašnjava arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Mirjana Dedić-Nikitović koja je sa Svetlanom Ivančević i Suzanom Lazović uradila projekat sanacije. Na to mesto biće postavljen sto za predsednika i potpredsednike.
Na zidu iza njih, gde je pre Drugog svetskog rata bio portret kralja Petra, nalaziće se grb Republike Srbije, dok će ispred njih biti postavljeno 20 mestaza članove vlade koji će biti licem okrenuti ka poslanicima.
Budući da originalna govornica nije pronađena, nova će biti napravljena prema njenoj fotografiji. I poslanici i ministri govoriće sa mesta i glasaće, kao i sada, elektronski. Radovima je, navodi arhitekta Dedić-Nikitović, obuhvaćeno i restauriranje svih elemenata koji su u sali, a dve rampe za osobe sa invaliditetom, koje su ranije postavljene, biće dodatno prilagođene.
U Skupštini Srbije kažu da još nije poznato da li će se sve sednice ubuduće održavati u renoviranoj zgradi. To će preciznije biti određeno i novim poslovnikom čije se usvajanje očekuje ovih dana. Za sada izvesno je da će se tamo preseliti one službe koje su neophodne u vreme održavanja zasedanja, dok će ostale i dalje raditi u zgradi u kojoj je sada smešten parlament. Posle nestanka Državne zajednice Srbije i Crne Gore, u ovom reprezentativnom zdanju održavane su samo svečane sednice Narodne skupštine Srbije. Zbog nedostatka prostora u nju nije bilo moguće smestiti sve skupštinske službe.
Izgradnja zdanja na Trgu Nikole Pašića, koje se prostire na oko 13.500 metara kvadratnih, trajala je gotovo tri decenije. Za to vreme na prestolu su se smenile dve dinastije, bio je Prvi svetski rat, a država je od Kraljevine Srbije, preko Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, postala Kraljevina Jugoslavija.
Odluka o gradnji doneta je samo 14 godina pošto je na Berlinskom kongresu Srbija dobila nezavisnost, a postavljanje temelja odloženo je zbog nedostatka novca. Kako je u međuvremenu promenjeno ustrojstvo narodnog predstavništva, raspisan je novi konkurs. Pod krovom novog zdanja trebalo je tada da budu objedinjeni Narodna skupština, sa salom za poslanike od 200 mesta, Senat za 80 senatora i Državni savet. Konačno, kamen temeljac postavio je kralj Petar Prvi, 27. avgusta 1907. godine, 15 godina po donošenju odluke o izgradnji. Pošto je prvobitni projekat arhitekte Konstantina Jovanovića propao, gradnja je počela prema planu koji je osmislio arhitekta Jovan Ilkić, a posle Prvog svetskog rata nastavljena prema zamislima njegovog sina Pavla Ilkića.
Budući da se gradnji nije nazirao kraj, ispredane su razne glasine, pa se čak pominjalo i proročanstvo prema kojem će završetak posla dovesti do tragične smrti kralja. Poslanici su se za to vreme okupljali na različitim mestima, od kasarne kneza Miloša, do pozorišta „Manjež”, a na stranicama „Politike” zapisano je i ovo: „Zgrada je zamišljena velika, a Srbija mala i siromašna, zauzeta velikosrpskim, pa i jugoslovenskim idejama i praktičnim naoružanjem, morala je građenje izvoditi delimično”.
Poslednji u nizu skupštinskih graditelja bio je ruski arhitekta Nikolaj Krasnov. Uz veliku narodnu svetkovinu zgrada je osvećena 1936. godine, dok je prva sednica održana dva dana posle toga, a prisustvovali su svi članovi vlade.
Promene u državi pratile su i izmene enterijera, pa je tako velika sala najpre projektovana za 200 poslanika, dok je posle izmena imala 382 sedišta.
A. Marinković
[objavljeno: 16/02/2009]
