Izvor: Politika, 28.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Kosmetu prodato 331 društveno preduzeće
Oko 360 miliona evra dobijenih od prodaje ovih preduzeća završilo na računima u inostranstvu
Na Kosovu i Metohiji je, prema podacima iz zemljišnih knjiga i drugih dokumenata Republike Srbije i bivše Jugoslavije, u srpskom vlasništvu registrovano 58,79 odsto teritorije, od čega je 43 odsto u državnom, društvenom i vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a oko 15 odsto u privatnom vlasništvu. Ali gotovo sva prava nad ovom imovinom su suspendovana.
Uredbom iz 1999. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine Unmik je sebe ovlastio da upravlja državnom i društvenom imovinom i do sredine prošle godine prodato je 313 srpskih preduzeća, od čega je inkasirano oko 350 miliona evra. Novac je uglavnom završio na računima u inostranstvu.
Unmik je u okviru svog Četvrtog stuba vlasti (Ekonomski razvoj i rekonstrukcija, koji je bio pod pokroviteljstvom EU) sprovodio proces privatizacije preduzeća i to preko Kosovske poverilačke agencije (KPA, Kosovo Trust Agency) koju je osnovao 2002. godine. Za rešavanje pitanja iz nadležnosti agencije Unmik je osnovao Posebno veće Vrhovnog suda Kosova, a pravni osnov za donošenje ovih uredbi počivao je na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Planirano je da sredstva od prodaje odlaze u poseban fond pod kontrolom KPA da bi se kasnije koristila za izmirenje obaveza prema poveriocima, vlasnicima i radnicima, međutim, to se nije desilo u praksi.
Nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti institucije u Prištini osnovale su Kosovsku agenciju za privatizaciju (Privatisation Agency of Kosovo), koja je preuzela nadležnosti KPA. Ta agencija je nastavila sa prodajom društvene i državne imovine Srbije ne utvrđujući pravo vlasničko stanje. Od oktobra 2008. agencija, koja funkcioniše kao samostalno telo, na dva tendera prodala je još 18 preduzeća za 10,5 miliona evra.
Načelnik Odeljenja za pravosuđe, ljudska prava i imovinsko-pravna pitanja u Ministarstvu za KiM Igor Popović napominje da su prilikom svih ovih prodaja delovi preduzeća (filijale, organizacione jedinice i pogoni) iz centralne Srbije i Vojvodine prodavani kao posebna preduzeća koja nemaju nikakve obaveze prema matičnim firmama. „Pri tome, radnicima srpske nacionalnosti nisu isplaćivana nikakva finansijska sredstva, a kosovski Albanci su stavljani na liste nosilaca novčanih prava. Izvestan broj Srba se protiv ovakvog postupka žalio posebnoj komori Vrhovnog suda u Prištini”, kaže Popović.
Problem je i sa privatnom imovinom kosovskih Srba. Prema podacima katastra, za ukupno 1.299 katastarskih opština koliko ih je na KiM, na svakoj od 2.575.448 katastarskih parcela ubeležena je površina, vlasnik, odnosno korisnik imovine. Republika Srbija poseduje originalnu dokumentaciju za koju je svojevremeno Unmik tražio da se vrati. Ali, kako za „Politiku” kaže Slaviša Stanić, sekretar Privredne komore KiM, sve kopije su ostale u katastarskim službama, što znači da Unmik ima tu dokumentaciju. Originalni katastarski podaci su pre dolaska međunarodnih snaga preneti u Kruševac da bi se sačuvali dokazi o vlasništvu i sprečile zloupotrebe. Originalna dokumentacija nije izneta jedino iz Istoka, Peći, Kline i Orahovca. U tim opštinama je, kako navodi Popović, prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo za KiM, zabeleženo najviše slučajeva falsifikovanja originalne vlasničke dokumentacije. Skupština Kosova je 2003. godine donela i Zakon o katastru, u kome je članom 12 predviđeno brisanje oštećenih i uništenih zgrada i stanova iz evidencije „po službenoj dužnosti”.
Po proglašenju kosovskog ustava, 15. juna prošle godine, kaže Negosava Mrdaković, asistent za odnose sa javnošću, Kosovska agencija za imovinu nastavila je da rešava pitanja imovinskih zahteva, što znači da je sve prešlo u ruke kosovskih vlasti. Ona naglašava da Agencija na Kosovu i dalje prima zahteve, a da je kancelarija u Srbiji zatvorena u decembru 2007. godine.
Privremene kosovske institucije nisu donele zakon o restituciji niti postoje naznake da to nameravaju da urade. Sva pitanja koja su u vezi sa restitucijom srpske imovine u vladi Kosova prebacuju na skupštinu, a portparol Memlji Krasnići naglašava da „je to stvar skupštine i poslanika”. Bojan Stojanović, šef parlamentarne grupe Samostalne liberalne stranke (SLS) i predsednik Komisije za prava i interese zajednica i povratak, kaže da je predlaganje zakona o povraćaju imovine isključivo u rukama kabineta kosovske vlade, koji „taj zakon nikada nije dao na predlog skupštini, pa čak ni preko ’čitanja’, nije predloženo da uđe u skupštinsku proceduru”.
„Predstavnici SLS-a koji imaju dva ministra u kabinetu Hašima Tačija, otpočetka insistiraju na ovom zakonu. Očigledno je, međutim, da naši napori ne mogu da urode plodom, pa ćemo tako morati da zatražimo da se taj zakon uradi, a najbolje će biti da to bude u kancelariji Pitera Fejta, jer smo jedino tako sigurni da će oni biti usaglašeni sa evropskim standardima”, kaže poslanik kosovske vlade.
B. Radomirović
B. Mitrinović
[objavljeno: 01/03/2009]
