Izvor: Politika, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključna kontrola bezbednosnih službi
Vukčević i Ljajić koordinatori primene plana. – Dragišić: Posebne zakone ograničiti do nastavka pregovora sa Evropskom unijom
Određivanje Vladimira Vukčevića, tužioca za ratne zločine, i Rasima Ljajića, šefa Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, za koordinatore za sprovođenje Akcionog plana, prvi je konkretan potez koji je usledio nakon što je srpski premijer Vojislav Koštunica u ponedeljak u Briselu predstavio dokument čija bi primena trebalo da dovede do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konačnog hvatanja Ratka Mladića, optuženog za ratne zločine tokom rata u Bosni.
O tome šta se još nalazi na tri strane plana koji je evropskim ministrima predstavio Koštunica, kao i šta će da podrazumeva "operativni plan" za njegovo sprovođenje, zna se samo ono što je rekao predsednik srpske vlade. Sprovođenje plana predviđa koordinaciju sektora bezbednosti s pravosuđem i saradnju s haškim sudom, kao i izmene nekih specifičnih zakona, a operativni plan će da uključi medijsku kampanju i eventualno donošenje specijalnih zakona.
Prema ranijim spekulacijama, plan sadrži šest tačaka: potpuno stavljanje službi bezbednosti pod kontrolu Vlade Srbije; saradnja službi bezbednosti u Srbiji sa inostranim obaveštajnim službama; zamrzavanje finansijskih tokova haških optuženika; otkrivanje mreže pomagača; izbor koordinatora zaduženog za komunikaciju s haškim tužilaštvom i pripremu javnog mnjenja u Srbiji za hapšenje Ratka Mladića.
Obelodanjujući u izjavi Tanjugu da će Vukčević da bude koordinator u primeni plana, portparol glavnog tužioca Haškog tribunala Anton Nikiforov rekao je da su prilikom izrade plana usvojene sugestije haškog tužilaštva, ali je ponovio da je važno da se vidi "kako će se dalje ići".
– Važna je akcija – naglasio je Nikiforov.
Sam Vukčević nije želeo da se izjašnjava o svom novom imenovanju, rekavši za B92 samo da je određivanje koordinatora u nadležnosti Vlade Srbije, pa je na njima i da objave tu vest. Sličan sistem je, inače, bio primenjen i u Hrvatskoj, gde je koordinator cele akcije bio državni tužilac Mladen Bajić.
Zoran Dragišić, docent na Fakultetu civilne odbrane, ocenjuje da bi suština Akcionog plana trebalo da bude u pojačanoj kontroli rada bezbednosnih službi, njihovoj boljoj koordinaciji i obezbeđivanju uslova za njihovu veću efikasnost.
– Bezbednosne službe jednostavno treba pitati šta im fali da uhapse Mladića i udovoljiti svakom njihovom zahtevu. S druge strane, zakonski je potrebno obavezati ih da razmenjuju informacije i formirati operativno koordinaciono-analitičko telo u koje bi se slivale sve informacije do kojih bi službe došle – kaže Dragišić za "Politiku", ocenjujući da bi to telo trebalo da bude vladin, a ne skupštinski organ, koji bi rad bezbednosnih službi kontrolisao spolja.
Dragišić ne veruje da bi u tu svrhu mogao da posluži Savet za nacionalnu bezbednost, telo o čijem je formiranju Vlada Srbije odlučila još u januaru ove godine, a koje se nijednom nije sastalo.
– Taj savet ne bi doprineo efikasnosti rada na hvatanju Mladića. Nama je potrebno operativno telo i zato je postavljanje Vukčevića za koordinatora dobar potez – kaže Dragišić.
Promena zakonske regulative je, prema njegovom mišljenju, neophodna, kako bi se bezbednosnim službama omogućilo da što efikasnije rade na "slučaju Mladić".
– Donošenje nekakvih amandmana na postojeće zakone ili leks specijalisa je neophodno, jer moramo da radimo brzo. Bitno je, međutim, i da se svi ti posebni zakoni vremenski ograniče do okončanja saradnje sa Hagom, odnosno do nastavka pregovora sa Evropskom unijom, a posle donošenja novog ustava trebalo bi temeljno pristupiti radu na novim zakonima koji se tiču nacionalne bezbednosti – kaže Dragišić, dodajući da bi to bili zakoni o vojsci, o odbrani, o službama bezbednosti i o vanrednim situacijama.
Đorđe Mamula, poslanik Demokratske stranke Srbije i član skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost, ne želi, međutim, da se upušta u spekulacije o tome šta sve predviđa Akcioni plan, kao i na kakve je izmene specifičnih zakona premijer Koštunica mislio.
On, ipak, veruje, da se delom misli i na donošenje novog zakona o vladi, kojim će i formirano Ministarstvo odbrane, a samim tim i vojne bezbednosne službe biti stavljeni pod kontrolu Vlade Srbije.
– Vojnobezbednosne službe dosad su bile pod kontrolom nadležnog odbora u Skupštini SCG, ali s jeseni će i to da se promeni – kaže Mamula za "Politiku".
Suština Akcionog plana je, prema njegovom mišljenju, "uspostavljanje partnerskog odnosa sa EU, na kojem je premijer Koštunica i ranije insistirao".
– Verujem da u naredna tri do četiri meseca možemo da očekujemo rezultate primene ovog plana – dodaje Mamula.
Potpredsednik Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković izjavila je, inače, juče da će Srbija na osnovu Akcionog plana do septembra morati da uhapsi Ratka Mladića ili da dokumentuje sve svoje akcije kako bi eventualno bili nastavljeni pregovori sa EU.
– Već od danas moramo da zasučemo rukave kako bismo tokom leta pokazali da je urađeno sve ili da uhapsimo Mladića ili da potvrdimo svaki naš korak – rekla je ona na konferenciji za novinare G17 plus.
-------------------------------------------------------------------------
Personalne promene
Informišući evropskog komesara za proširenje Olija Rena o Akcionom planu, premijer Vojislav Koštunica je još 6. jula izjavio da će on da podrazumeva "i određene institucionalne i organizacione promene kada je reč službama u samoj zemlji".
To je juče ponovila i Ivana Dulić-Marković, rekavši da Akcioni plan podrazumeva i rekonstrukciju obaveštajnih službi, zakonske izmene i operativni plan, dok će preduzete akcije da nadzire "akciona trojka" koju će činiti predstavnici Haškog tribunala i domaći koordinatori.
Ona je istakla da nije imala uvid u dosadašnje akcije obaveštajnih službi, ali da pretpostavlja da njihova rekonstrukcija znači da je za neuspeh u hapšenju Mladića "to bio jedan od razloga, inače bi doveo do rezultata".
Upitan da li to najavljuje određene kadrovske promene u srpskim bezbednosnim službama, Zoran Dragišić odgovara da bi o tome trebalo da se razmišlja tek nakon analize onoga što je urađeno.
– Ako su oni zaista blizu hvatanja Mladića, svaka personalna promena mogla bi da bude kontraproduktivna. Ali, ako oni nisu ni na početku, naravno da bi trebalo nešto menjati – kaže Dragišić i dodaje da bi analizu učinka obaveštajnih službi trebalo da uradi isto ono koordinaciono telo u koje bi se slivale sve informacije o toku potrage za Mladićem.
Kompletna analiza trebalo bi potom da bude dostavljena premijeru i vladi, koji bi odlučivali o tome da li će neko da bude smenjen ili ne.
Ni Đorđe Mamula (DSS) ne želi da se izjašnjava o tome da li bi moglo da dođe i do određenih personalnih promena u bezbednosnim službama, jer su to, kako kaže, pitanja iz nadležnosti resornih ministarstva.
O promenama u bezbednosnim službama do sada je, inače, govorio samo ministar odbrane Zoran Stanković. On je u nekoliko navrata najavljivao da će, ukoliko ne bude bi zadovoljan angažovanjem VBA na hvatanju haških optuženika, smeniti njenog načelnika, generala Svetka Kovača, a u slučaju da ni nova garnitura ljudi ne bude imala više uspeha u tom poslu i sam će podneti ostavku na funkciju ministra.
O odgovornosti i eventualnoj smeni Radeta Bulatovića, šefa Bezbednosno-informativna agencije, do sada nije bilo reči.
M. R. Petrović
[objavljeno: 19.07.2006.]
