Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić u Sheveningenu
Jutros sudu u Hagu isporučen nekadašnji predsednik Republike Srpske, optužen za za genocid, zločine protiv čovečnosti, teške povrede Ženevske konvencije, za proterivanje na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, kao i za deportacije i druge nehumane činove
HAG – Nekadašnji predsednik Republike Srpske, haški optuženik Radovan Karadžić, izručen je jutros nešto posle sedam časova u pritvorsku jedinicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << haškog Tribunala u Ševeningenu, uverio se Tanjugov specijalni izveštač na licu mesta.
Karadžić je prebačen sa aerodroma u Roterdamu, najverovatnije u jednom od dva crna kombija koji su viđeni kako prolaze kroz kapiju pritvorske jedinice, ispred koje ga je čekalo više desetina televizijskih i novinarskih ekipa.
Detalji oko njegovog izručenja, kao i sve što je vezano za njegovo izjašnjavanje o krivici, očekuje se na konferenciji za novinare koja će najverovatnije biti zakazana u toku dana.
Karadžića danas očekuje upoznavanje sa komandirima, koji će mu pretstaviti proceduru u pritvoru i njegova prava, a potom će biti obavljen i medicinski pregled.
Zatim će ga obići predstavnici sekretarijata Tribunala i upoznati ga sa načinom na koji funkcioniše taj sud namenjen optuženim za ratne zločine počinjene tokom 90-tih na prostoru bivše Jugoslavije.
Oni će Karadžiću predstaviti statut Tribunala, kao i načine na koje može da se brani tokom procesa, sam ili uz angažovanje stručnog branioca.
Po statutu Tribunala ne postoji rok u kome bi Karadžić, pošto bude izručen Tribunalu, morao da se pojavi pred sudskim većem kako bi se izjasnio o krivici, ali je u praksi to prva sedmica od dana izručenja.
Rano jutros Tanjugu u Beogradu je potvrđeno da Karadžića transportuju u Hag.
Kolona vozila, a u jednom od njih se nalazio Karadžić, u tri časa i 45 minuta napustila je zgradu Okružnog suda u Beogradu.
Reporteri Tanjuga sa lica mesta javili su da su tri džipa sa zatamnjenim staklima i uključenim rotacionim svetlima, izašla iz dvorišta zgrade Okružnog suda i uputili se ka naselju Konjarnik, a odatle na auto-put.
Ubrzo potom, 15-tak minuta kasnije, na beogradski aerodrom „Nikola Tesla” stigla su četiri džipa, sa zatamnjenim staklima, javio je Tanjugov reporter.
Karadžić je, odmah po hapšenju 21. jula, smešten u pritvorsku jedinicu Okružnog suda u Beogradu.
U tom Sudu je Odeljenje specijanog suda za ratne zločine.
Karadžić se skrivao u Beogradu, pod lažnim identitetom dr Dragan Dabić, bavio se alternativnom medicinom i posećivao javne skupove.
On je uhapšen u okolini Beograda, saopštio je 21. jula Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom u Hagu.
Tanjug
-------------------------------------------------------
Bramerc: Uspeh Srbije u saradnji sa Tribunalom
HAG – Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da hapšenja bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića predstavlja veliki uspeh u saradnji srpskih vlasti sa Haškim tribunalom, ali da u narednim danima neće biti nove procene ove saradnje.
„Ovo hapšenje predstavlja veliki uspeh u saradnji srpskih vlasti sa Haškim tribunalom”, rekao je Bramerc na konferenciji za novinare u Hagu.
Glavni tužilac Tribunala ocenio je da hapšenje Karadžića predstavlja „prekretnicu” u saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, ali da u narednim danima neće biti nove procene ove saradnje.
„To je zaista prekretnica u saradnji Srbije sa Tribunalom”, rekao je Bramerc, ukazujući da „u narednim danima neće iznositi novu procenu saradnje” Srbije sa Međunarodnim sudom.
Bramerc je rekao da će u Beograd doći početkom septembra i sa vlastima Srbije „razmotriti dalje korake u saradnji”.
On je rekao da se „unapred raduje” dolasku u Beograd u narednim nedeljama i napomenuo da Haški tribunal ne može okončati svoj mandat dok pred njega ne budu izvedeni i Ratko Mladić i Goran Hadžić.
-------------------------------------------------------
Petronijević: Da se vrati oduzet materijal prilikom pretresa stana
Goran Petronijević, jedan od pravnih savetnika haškog optuženika Radovana Karadžića, rekao je Tanjugu da će prvi zadatak odbrane bivšeg lidera bosanskih Srba biti da od Tužilaštva za ratne zločine zatraži da im se vrati materijal oduzet prilikom pretresa Karadžićevog stana.
„Prvi naš zadatak kao predstavnika odbrane biće da od Tužilaštva za ratne zločine i Specijalnog suda tražimo da nam vrate sve što je od našeg štićenika oduzeto tokom pretresa stana. Reč je o laptopu, 50 diskova i ogromnom delu materijala koji je Karadžić pripremao za odbranu”, rekao je Petronijević.
Normalno je da su nadležni organi bili zainteresovani za taj materijal, ali bilo je dovoljno pola sata da svu dokumentaciju presnime, a potom da nam je vrate, naveo je on.
Petronijević je rekao da očekuje da će Karadžić u naredna dva radna dana biti izveden pred Veće Haškog tribunala, kako bi se izjasnio o optužnici, kao i da mu je pravni tim s tim u vezi dao određene savete.
On, međutim, nije želeo da iznosi detalje u vezi sa tim, napomenuvši da sve, ipak, zavisi od toga kako će se Karadžić nadalje ponašati.
Petronijević je najavio i da će se danas prvi put sastati tim za odbranu Radovana Karadžića i da je njegova želja bila da u tom timu, pored njega, budu kolege Svetozar Vujačić, Toma Fila, Smilja Avramov, Kosta Čavoški i Milivoje Bata Ivanišević.
On je dodao da nije iznenađen jutrošnjim izručenjem bivšeg lidera bosnaskih Srba u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Sheveningenu.
Petronijević, koji se od juče priključio odbrani i prvi put video Karadžića u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda u Beogradu, rekao je Tanjugu i da je iz medija čuo da njegov kolega Svetozar Vujačić nije ni podneo žalbu na rešenje haškog optuženika Tribunalu.
„To je, međutim, bio jedini način da se odloži Karadžićevo izručenje”, kazao je Petronijević.
Ne želeći da komentariše detalje u vezi s tim, on je kazao da je pravo svakog optuženog da izabere pravni lek koji će da koristi i da mu to pravo niko ne može oduzeti.
-------------------------------------------------------
Optužnica protiv Karadžića
HAG – Radovana Karadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske, koji je bio na čelu Srpske demokratske stranke i vrhovni komandant vojske bosanskih Srba, tužilaštvo Haškog tribunala tereti za genocid i mnoštvo zločina počinjenih protiv bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila u Bosni i Hercegovina tokom rata koji je trajao od 1992. do 1995. godine.
U optužnici se navodi da je Karadžić počinio genocid kada su snage kojima je komandovao lišile života nesrbe za vreme i nakon napada na gradove u više od 10 bosanskih opština.
Posle tih napada snage bosanskih Srba sakupile su na hiljade nesrba i prebacile ih u više od 20 zatočeničkih objekata, navodi se u saopštenju.
U optužnici se navodi da su snage pod Karadžićevom komandom mučile, maltretirale, seksualno zlostavljale i ubijale nesrbe u tim logorima.
Prema optužnici, Karadžić se takođe tereti za odgovornost za dugotrajnu kampanju granatiranja i snajperskog delovanja po civilnim područjima Sarajeva, u kojoj je ubijeno i ranjeno na hiljade civila, uključujući decu i starce.
Ta druga krivična dela za koja se Karadžić tereti bila su deo kampanje koja je imala za cilj da obezbedi kontrolu nad onim područjima koja su proglašena delom Republike Srpske.
Karadžić i drugi preduzimali su mere smišljene da podstaknu nesrbe da napuste ta područja, deportuju one koji nisu hteli da odu i pobiju druge da bi značajno smanjili brojnost nesrpskog stanovništva, navodi se u saopštenju.
Drugi saizvršoci u ovoj kampaniji protiv kojih je Međunarodni sud podigao optužnice su predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, kome se trenutno sudi, i član Predsedništva Biljana Plavšić, koja se potvrdno izjasnila o krivici, dodaje se u saopštenju.
Karadžić se takođe tereti za genocid zbog ubistva više od 7.000 muškaraca bosanskih Muslimana u Srebrenici 1995. godine.
U optužnici se navodi da je 8. marta 1995. godine Karadžić naložio snagama bosanskih Srba pod njegovom komandom da stvore neizdržljivu situaciju potpune neizvesnosti koja stanovnicima, između ostalog i Srebrenice, nije davala nade za dalji opstanak.
-------------------------------------------------------
Biografija
Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1944. godine u selu Petnica nedaleko od Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo.
U Sarajevo je došao 1960. godine gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu na kome je specijalizirao psihijatriju. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim američkim državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju.
U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.
Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih „Đuro Đaković”, a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.
Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. U isto vreme bio je i psihijatar FK Crvena zvezda. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.
Zbog optužbi da je državnim novcem sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. godine je otišao u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci.
U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio.
U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj klinici.
Prethodno su propali njegovi pokušaji da dovede porodicu u Beograd. Supruga Ljiljana, koja je takođe neuropsihijatar, konkurisala je u istom Domu zdravlja u Beogradu ali nije primljena.
Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku (SDS). U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od ukupno 222 glasa on je dobio 221.
Bio je član Predsedništva BiH.
Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku (RS), Karadžić je postao njen prvi predsednik.
U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.
Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.
Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.
Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine.
Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.
Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.
Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučestništvo u genocidu, žločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres (AP), 28. jula 2005.
Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: „Ludo koplje” (1968.), „Pamtivek” (1971.), „Ima čuda, nema čuda” i „Crna bajka” (1990.). Za treću knjigu dobio je nagradu „Staze detinjstva”.
I u bekstvu je nastavio da piše. Sredinom januara 2002. u Novom Sadu je predstavljenja njegova knjiga poezije „Od ludog koplja do crne bajke”, u martu 2004. u Beogradu knjiga „Ratna pisma”, u oktobru 2004. na beogradskom sajmu „Čudesna hronika noći”, čiji je izdavač Miroslav Toholj, nekadašnji ministar za informacije RS i 17. oktobra 2005. u Požarevcu zbirka pesama „Pod levu sisu veka”.
U aprilu 2006. u beogradskom Međunarodnom pres centru predstavljeni su njegovi „Intervjui i govori” čime je Međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću (predsednik Kosta Čavoški) zaokružio šestotomno izdanje Karadžićevih „Odabranih dela”.
Od Saveza pisaca Ruske federacije dobio je književnu nagradu Mihail Šolohov za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu. Dobitnik je i književne nagrade „Risto Ratković”, koju dodeljuje opština Bijelo Polje, za zbirku pesama „Slovenski gost”.
Časopis „Zbilja” dodelio mu je 24. marta 2006. godine u beogradskom Medija centru „Nagradu za životno delo”, koju je preuzeo njegov brat Luka Karadžić.
Karadžić govori engleski jezik, oženjen je Ljiljanom Zelen sa kojom ima kćerku Sonju i sina Sašu.
Beta
[objavljeno: 30/07/2008]
