Hag
Hag

Međunarodni krivični sud je međunarodni sud sa sedištem u Hagu, osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine.
Međunarodni krivični sud predstavlja telo nadležno za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu.

Međunarodni krivični sud za Bivšu Jugoslaviju MKSJ je osnovan rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 25. maja 1993. godine u vreme kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na području Bivše Jugoslavije od 1991. godine. To je bila reakcija po Un na pretnju međunarodnom miru i sigurnosti koju su izazvala ova teška kršenja humanitarnog prava. MKSJ sankcioniše zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije i ima nadležnost nad privatnim licima, statut pravi razliku između službenih i radnih jezika suda. Službeni jezici su engleski, arapski, francuski, kineski, ruski, i španski.

Na njima se objavljuju presude suda kao i druge bitne odluke koje donosi sud. Radni jezici suda su engleski i francuski. Uz odobrenje suda može se na zahtev stranke u postupku odobriti da stranka koristi neki drugi jezik.

U stvarnu nadležnost suda spadaju: teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine, kršenja zakona i običaja rata, genocid, zločini protiv čovečnosti. U skladu sa svrhom rezolucije kojom je MKSJ osnovan njehova misija ima četiri delovanja: dovesti pred lice pravde osobe odgovorne za kršenja međunarodnog humanitarnog prava, obezbediti pravdu žrtvama, obeshrabriti dalje činjenje zločina, sprečiti revizionizam, doprineti ponovnom uspostavljanju mira i podsticati pomirenje na području bivše Jugoslavije.

MKSJ se sastoji od tri jedinice: Sudskih veća, Tužilaštva, i Sekretarijata. Sudska veća imaju šesnaest stalnih sudija i najviše u bilo kojem datom momentu, generalna skupština ujedinjenih nacija bira šesnaest stalnih sudija na mandat od četiri godine.

Oni mogu biti ponovo izabrani. Sudije ad litem se angažuju iz grupe od 27 sudija. Njih takođe bira Generalna skupština Un, na mandat od četiri godine.
Sudija ad litem može obavljati funkciju u MKSJ samo nakon što ga na tu funkciju postavi Generalni sekretar Un na predlog predsednika Suda, i to kako bi učestvovao u vođenju jednog ili određenih pretresa u periodu od tri godine. Sudije su raspoređene u tri pretresna veća i jedno žalbeno veće i svako pretresno veće se sastoji od troje stalnih sudija. Pretresno veće može biti podeljeno na mešovite odeljke sa po tri sudije. Žalbeno veće se sastoji od sedam stalnih sudija i to pet stalnih sudija MKSJ, i dvoje stalnih sudija Međunarodnog suda za Ruandu.

Ovih sedam sudija čine žalbeno veće MKSJ. O svakoj žalbi raspravlja i odlučuje pet sudija. Sudije predstavljaju glavne pravne sisteme sveta i njihove se kvalifikacije nadopunjuju. Sudije slušaju svedočenja i pravna izlaganja, odlučuju o krivici ili nevinosti optuženog i određuju kazne. Stalne sudije imaju i važne regulativne funkcije oni pripremaju i usvajaju pravne instrumente koji regulišu funkcionisanje suda, kao što je pravilnik o dokazima i postupcima.

Sekretarijat je odgovoran za administrativne poslove i podršku radu sudskih veća, uključujući prevođenje dokumenata i simultano prevođenje tokom suđenja. Tužilaštvo po definiciji radi nezavisno od Saveta bezbednosti, bilo koje države ili međunarodne organizacije ili bilo kojih drugih organa MKSJ. Ovde se nalazi i Haška akademija za međunarodno pravo.


Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Izvor: Večernje novosti, 21.Avg.2017, 17:30

Šešelj: Prozapadna opozicija bez šansi

Šešelj: Prozapadna opozicija bez šansi

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj: I sa Dverima neće moći da pobede u Beogradu. Zašto da se razgraničavamo sa albancima na svojoj teritoriji? Hag me uopšte ne interesuje ŠTO da se sa Albancima razgraničavamo na svojoj teritoriji? Sve je naše, pa da delimo sa njima. Može, mi da njima damo pola Kosova, a oni nama pola Albanije.Ovako predsednik SRS Vojislav Šešelj u intervjuu za "Novosti" odgovara na pitanje šta misli o predlogu razgraničenja na...

Detaljnije >>


Izvor: Nezavisne Novine, 19.Avg.2017, 11:41

Srbija traži od UN-a da haški osuđenici budu premješteni u srbijanske zatvore

BEOGRAD - Srbija je od Ujedinjenih narociaj (UN) zatražila da njezini državljani koji su osuđeni pred Haškim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY), služe kaznu u nekom od zatvora na teritoriju Srbije, a kao glavni razlog navedeni su nehumani uslovi u pojedinim evropskim zatvorima.. Zahtjev je generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, kako navode Večernje novosti, prenio srbijanski šef diplomatije Ivica Dačić, ali odluku treba donijeti uz saglasnost...

Detaljnije >>

Izvor: BKTV News, 18.Avg.2017, 21:49

"Haški osuđenici da služe kaznu u Srbiji? Ne verujem!"

Haški osuđenici da služe kaznu u Srbiji? Ne verujem!

Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže da ne vidi mogućnost za realizaciju inicijative da se haškim osuđenicima omogući služenje zatvorske kazne u srpskim zatvorima.. "Ne vidim da sada postoji neko drugacije raspoloženje nego do sada. U međunarodnoj zajednici i Tribunalu ne vidim da se to raspoloženje promenilo“, rekao je Ljajić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Osvrćući se...

Detaljnije >>

Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2017

Srpski zatvori za haške osuđenike?

Srpski zatvori za haške osuđenike?

Beograd traži od UN da omogući transfer za naše zatvorenike. Dačić: Ako je dozvoljeno zatočenicima iz Konga, zašto to ne bi bilo i Srbima? Guteres će o ovoj temi razgovarati sa Meronom SRBIJA je od Ujedinjenih nacija zatražila da srpski državljani koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, služe kaznu u našoj zemlji. Kao glavni razlog navedeni su nehumani uslovi u pojedinim evropskim zatvorima.Ovo je juče izjavio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji je taj...

Detaljnije >>

Izvor: Radio 021, 18.Avg.2017

Ljajić: Haški osuđenici u Srbiji kao heroji, problem za tribunal i UN

Ljajić: Haški osuđenici u Srbiji kao heroji, problem za tribunal i UN

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ne vidi mogućnost realizacije inicijative da se haškim osuđenicima koji su državljani Srbije omogući služenje kazne u zatvorima u Srbiji.. "Ne vidim da sada postoji neko drugačije raspoloženje nego do sada. U međunarodnoj zajednici u Tribunalu ne vidim da se to raspoloženje promenilo", kazao je Ljajić za Radio Slobodna Evropa. Ministar spoljnih slova Srbije Ivica Dačić izjavio je...

Detaljnije >>

Izvor: N1 televizija, 18.Avg.2017

Ljajić: Teško da će haški optuženici kaznu služiti u Srbiji

Ljajić: Teško da će haški optuženici kaznu služiti u Srbiji

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je da ne vidi mogućnost realizacije inicijative da se haškim osuđenicima državljanima Srbije omogući služenje kazne u zatvorima u Srbiji.. "Ne vidim da sada postoji neko drugačije raspoloženje nego do sada. U međunarodnoj zajednici u Tribunalu ne vidim da se to raspoloženje promenilo", rekao je Ljajić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ministar spoljnih slova Srbije Ivica Dačić...

Detaljnije >>

Izvor: RTS, 18.Avg.2017

Ljajić ne veruje da će haški osuđenici kaznu služiti u Srbiji

Ljajić ne veruje da će haški osuđenici kaznu služiti u Srbiji

Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić navodi da ne vidi mogućnost za realizaciju inicijative da se haškim osuđenicima omogući služenje zatvorske kazne u srpskim zatvorima. "Ne vidim da sada postoji neko drugačije raspoloženje nego do sada. U međunarodnoj zajednici i Tribunalu ne vidim da se to raspoloženje promenilo", rekao je Rasim Ljajić...

Detaljnije >>