Izvor: Blic, 10.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori su put u rešenje krize
Izbori su put u rešenje krize
Beograd - Predsednik SRJ Vojislav Koštunica izjavio je u intervjuu za novi 'Blic News' da političke afere koje poslednjih meseci potresaju Srbiju nisu stvorene njegovom voljom.
- Razlike koje postoje između mene i premijera su koncepcijske, ali i u metodima. One su vrlo jasne same po sebi. I nemam ništa protiv toga i za to sam da se one do kraja razjasne, ali ne pomoću ovih slučajeva. To odvraća pažnju, rasipa energiju - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istakao je Koštunica, a na pitanje šta je najpreči put da se takve stvari završe, odgovorio je:
- To su izbori. Ne kažem da bi se na taj način stvari do kraja razrešile, ali bi veliki korak bio učinjen. Pored izbora, imam u vidu italijansko iskustvo sa partijskim sistemom koji je u jednom trenutku zapao u potpunu dekadenciju i strahovitu fragmentaciju iz koje se izašlo reformom izbornog sistema. Pitanje političkog zdravlja zemlje je da se stvori jedan drugačiji izborni sistem - demokratski, naravno - koji će omogućiti da ono što je politički relevantno postoji i da se zaista volja birača adekvatno izrazi na izborima. Koštunica je u opširnom intervjuu, čije delove 'Blic' prenosi, ponovio da je postojala sumnja da se njegov kabinet prisluškuje.
- Ta sumnja je briga određene službe u Vojsci Jugoslavije kad je reč o predsedniku SRJ... Vojska je imala indicija. Nije bitan subjekt kad je o prisluškivanju reč. Bilo je važno samo da li to postoji i da li je time ugrožen šef države i da li je ugrožena bezbednost. Oni su se time rukovodili... Zaključili su da, pored toga što te indicije postoje, one se do kraja ne mogu dokazati i da, pogotovo u onom trenutku koji je bio jako rovit, u tome ne bi trebalo ići dalje - rekao je Koštunica, a na pitanje da li je postojalo naređenje ili ideja o upadu u vladin biro, on je odgovorio:
- Ni jedno ni drugo, nije se čak ni znalo da je to vladina zgrada. Postojale su samo informacije koje je valjalo ispitati.
Predsednik SRJ izjavio je i da je, uoči 5. oktobra, Zoran Đinđić bio za održavanje drugog kruga predsedničkih izbora. On je izjavio i da general Nebojša Pavković nije bio protiv imenovanja Ace Tomića za načelnika Vojne obaveštajne službe. - To protivljenje dolazi naknadno. Kao i neka druga zakasnela saznanja generala Pavkovića. Sem toga, kad je reč o unapređenjima oficira, generala, može čovek imati neke rezerve. Možda ih je on imao. Nije se baš istakao u isticanju tih rezervi, ali moje pravo je, i kad je reč o unapređenjima i razrešenjima, da kao predsednik dam poslednju reč.
Predsednik SRJ ocenio je i da ga poslednje najave ubistava u političkom životu 'neodoljivo' asociraju na aferu 'Pauk'. On je ocenio i da obračun sa kriminalom kod nas 'zapravo nije ni počeo i to je ono što zabrinjava i to je jedna opasna perspektiva ove zemlje'.
- Postoji jedan deo Beograda koji je s tog stanovišta zanimljiv. To je Surčin. Možda je to zaista nekakvo izmišljanje. Možda je Surčin naš Šangaj. Dakle, Kinezi imaju jedan fin grad u kome su reforme najuspešnije i koji služi kao uzor celoj Kini. Na primeru Šangaja vidi se kako će Kina izgledati kroz nekoliko decenija. Da li je Surčin jedno takvo mestašce u Srbiji gde se možete obogatiti za nekoliko godina, gde postoje ipak nekakve veze političara s ljudima koji su se obogatili, itd. Ali, isto onako kao što je priča o Šangaju potpuno transparentna, da upotrebim tu modernu reč, priča o Surčinu je potpuno netransparentna. Rade Stanić Željko Cvijanović Nikada nisam naredio upad u Vladu Srbije
Predsednik SRJ juče je u pismu Narodnom pokretu 'Otpor' naveo da je iz novina saznao da su mu postavili pitanje da li je on ili bilo ko u njegovo ime naredio VJ upad u zgradu Vlade Srbije.
- Odgovor na istovetno pitanje potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije Dušana Mihajlovića poslao sam još 27. juna ove godine, zato sada mogu samo da ga ponovim: Nikada, dakle ni u noći između 7. i 8. juna 2001. godine, nisam naredio upad u bilo koju Vladinu ustanovu. To važi i za moje saradnike, koji, uostalom, tu vrstu ovlašćenja ni nemaju. Iz vašeg pitanja može se zaključiti da vam nije poznato da je pored Saveznog i republičkog MUP i VJ zakonom zadužena za razne vidove obezbeđenja predsednika SRJ, posebno za kontraobaveštajnu i protivprislušnu zaštitu. Dakle, kada postoje indicije da je predsednikova bezbednost ugrožena u nekom od tih aspekata, kao što su u ovom slučaju postojale, VJ je dužna da proveri sve okolnosti. Inače, kada je reč o ostalim visokim državnim funkcionerima, za njihovo obezbeđenje su nadležne druge službe na saveznom i republičkom nivou – napisao je Koštunica 'Otporu”. On je dodao da 'o svim ostalim pitanjima vezanim za nacionalnu bezbednost, državne tajne, kao i različite metode pomoću kojih oni mogu biti ugroženi, uključujući i prisluškivanje, biće, nadam se, prilike da se povede detaljna diskusija u Anketnoj komisiji Savezne skupštine”.
- Sa stanovišta osnovnog državnog interesa, pre svega državne i nacionalne bezbednosti, to je najbolji način da se javnost, preko svojih predstavnika u parlamentu, pozabavi suštinom, umesto izmišljotinama i iskonstruisanim aferama – zaključio je on.
