Izvor: Politika, 11.Apr.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi – umereno naoružani
Lekarski pregled obavezan za polaganje vozačkog ispita a po važećim propisima za držanje oružja – nije potreban. Gotovo 1,2 miliona registrovanih pištolja je u posedu građana
Masovno ubistvo 13 osoba u Velikoj Ivanči, nadomak Mladenovca, ponovo jepodsetilo na problem velikog broja oružja u posedu građana Srbije i na nedostatke važećeg zakona o oružju.
Apsurdno je da je lekarski pregled obavezan za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << polaganje vozačkog ispita, dok uverenje o zdravstvenom stanju tražioca dozvole za držanje oružja, prema važećem zakonu – nije obavezno. Takođe, važeći zakon ne predviđa nikakvu kontrolu vlasnika oružja. Jedini uslov je da nije osuđivan i da nije pod istragom.
Sa druge strane, podaci Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAK) ukazuju da se većina najtežih krivičnih dela počini vatrenim oružjem. Prema podacima iz 2010. godine, osuđeni za ubistvo su u 64 odsto slučajeva koristili vatreno oružje, a u 32 odsto hladno, a najveći broj ubistava počinjen je ilegalnim oružjem. Samo dva odsto ubistava izvrše oni koji imaju oružje sa legalnom dozvolom.
Razgovaralo se još 2007. godine o tome da je potrebno doneti novi zakon o oružju i municiji, koji bi predviđao obavezna lekarska uverenja prilikom podnošenja zahteva za dobijanje dozvole za držanje oružja, kao i periodičnu lekarsku kontrolu vlasnika oružja. Povod je bio ubistvo devetoro ljudi u Jabukovcu, kod Negotina. Prošlo je šest godina od tada, zakon se nije promenio, ali se nova tragedija dogodila.
Neće valjda, kako je to već uobičajeno, sve da se završi samo na novinarskim izveštajima.
Ohrabrujuće deluje izjava Milorada Veljovića, direktora policije, koji je najavio da će Vladi Srbije uskoro biti upućen novi nacrt zakona o oružju i municiji. Nacrtom je predviđena većai sveobuhvatna kontrola ljudi koji poseduju oružje. Reč je o izmenama zakona, koje bi omogućile da se obavljaju periodični lekarski pregledi onih koji imaju dozvolu za držanje oružja. Prema njegovoj proceni, taj period mogao bi da bude između tri i pet godina.
Duško Ilić, generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Srbije (NAOS) kaže za „Politiku” da su izmene važećeg zakona o oružju i municiji neophodne, ali se ne slaže za ocenom pojedinih stručnjaka da u posedu građana Srbije ima tri puta više nelegalnog nego registrovanog oružja.
– Srbija se uklapa u umereno naoružane nacije sa oko 15 odsto građana, koji zakonito poseduju oružje. SEESAK je izneo podatak da je MUP Srbije 2003. godine procenio da u posedu građana ima oko 220.000 ilegalnih komada oružja. To je četiri godine posle rata na KiM, što znači da je veliki broj građana, koji su angažovani kao rezervisti vratio oružje koje su zadužili. Ostalo je „nešto cevi” da cirkuliše kao ilegalno, ali to je u domenu kriminala. To sigurno nije dva, tri miliona komada oružja, već nekoliko stotina hiljada – navodi Ilić.
On podseća da je važeći zakon o oružju i municiji, pored nekoliko izmena, ostao na nivou iz 1992. godine.
– Za 20 godina, ovaj zakon je pretrpeo određene izmene, ali nedovoljno. Tako je 1998. godine uvedena obavezna obuka u rukovanju vatrenim oružjem za sve koji žele da ga poseduju, a zatim je uvedeno krivično delo za nezakonito posedovanje oružja, jer je pre toga ovo bio prekršaj. Uvedena je posebna dozvola za nošenje oružja, koja se dobija u posebnom postupku. Oni koji su do tada posedovali oružje mogli su i da ga nose i da ga drže, a zatim je to razdvojeno. Sledeća izmena se odnosila na to da je krivično delo za nezakonito posedovanje oružja prešlo u Krivični zakonik – objašnjava Ilić.
Ove izmene su dobre, ali je generalno zakon zastareo i nije ni sličan zakonima u okruženju.
– Sve bivše jugoslovenske republike su promenile i to po više puta ovaj zakon. Kada se NAOS oformio 2006. godine, prvi zadatak nam je bio izrada teksta predloga nacrta novog zakona, gde smo uzeli za uzor zakone iz okolnih zemalja, koji su izrađeni po evropskim standardima. U skoro svim njihovim zakonima postoji odredba o obaveznom lekarskom pregledu i da podnosilac zahteva za dobijanje dozvole za držanje oružja, uz odgovarajuću dokumentaciju treba da priloži i lekarsko uverenje. Mi smo to ugradili u naš predlog nacrta. Takođe, u dopunskom aktu koji prati ovaj predlog nacrta razradili smo detalje u smislu da izabrani lekar osobe, koja ima dozvolu za držanje ili nošenje oružja, ima zakonsku obavezu da ukaže na promene, koje ga čine nesposobnim za dalje držanje oružja – objašnjava Ilić.
Naš sagovornik kaže da je ovaj predlog nacrta pre četiri godine dostavljen MUP-u.
Podsetimo, Ljubiša Bogdanović je prekjuče usmrtio 13 rođaka, među kojima i sina i majku. Svi su ubijeni oko pet časova, mahom dok su spavali. Bogdanović je ubistva počinio pištoljem CZ 88, za koji ima dozvolu od 1981. godine.
Danijela Vukosavljević
------------------------------------------------------------------------------
Srbija prva u regionu po broju oružja
Srbija je prva zemlja u regionu po broju registrovanog oružja u odnosu na broj stanovnika (15,22 na 100). Prema policijskim podacima, 589.525 građana ima registrovano 1.189.522 komada vatrenog oružja. Od toga 1.144.863 komada lakog naoružanja je u legalnom posedu civila, dok se oko 45.000 nalazi u posedu firmi. Takođe, 1.700 građana ima dozvolu za nošenje oružja, a u ovaj podatak nisu uračunati policajci, vojska i firme za obezbeđenje.
---------------------------------------------------------------------------------
Dragišić za zabranu oružja u privatnom posedu
Zoran Dragišić, profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti izjavio je juče da bi Srbija trebalo da donese zakon kojim bi građanima bilo zabranjeno da drže oružje u privatnom posedu. Dragišić je rekao da bi oružje u Srbiji trebalo da poseduju vojska, policija i službe bezbednosti, kao i privatne agencije za bezbednost i lovačka udruženja i to po strogo utvrđenim pravilima.
On je dodao da je svestan da njegov predlog neće naići na podršku dela građanstva i da neće u potpunosti ukloniti opasnost od masovnih ubistava.
-----------------------------------------------------------------------------
Najveći masovni zločini
Masakr nad žiteljima Velike Ivanče, po broju žrtava svakako je najmasovniji u novijoj srpskoj istoriji. U crnoj istoriji masovnih zločina u Srbiji, zabeleženo je da se najmasovnije ubistvo pre ovoga desilo 2007. godine u Jabukovcu kraj Negotina. Ubistva je počinio psihijatrijski bolesnik Nikola Radosavljević koji je usmrtio devetoro svojih komšija, jer je umislio da se nalazi „pod uticajem vlaške magije”. Tako je bar sam izjavljivao na suđenju.
Zbog bračnih razmirica i „ljubavi” prema supruzi, koju je izolovao od prijatelja i rodbine, 2003. godine Dragan Čedić je automatskom puškom pobio sedam osoba u Leskovcu. Usmrtio je svoju ženu, njene rođake i prijatelje koji su se zatekli u blizini. Čedić je posle zločina pobegao, a mesec dana kasnije presudio je sam sebi.
Zločin koji je svojevremeno potresao bivšu SFRJ dogodio se septembra 1987. godine, kada je vojnik Aziz Sadika Keljmendi, na službi u garnizonu u Paraćinu, na spavanju ubio četiri i ranio pet vojnika.
Jedan od najsurovijih zločina zabeležen je u negotinskom kraju početkom osamdesetih godina prošlog veka. Đorđe Adamović, zvani Đoka Ludak, u Boru je ubio četvoročlanu porodicu Adamović i zbog toga bio osuđen na smrt. Pre izvršenja smrtne kazne obesio se u zatvoru.
Tragični „svetski rekord” drži Norvežanin Andreas Brejvik, koji je jula 2011. ubio čak 77 ljudi.
U decembru 2012. godine u SAD Adam Lanca ubio je 27 osoba, većinom dece, u osnovnoj školi u Njutaunu.
Nekoliko meseci pre toga, Džejms Holms je u bioskopu u gradiću Aurora ubio 12 ljudi, a 58 ranio.
Najkrvaviji napad u istoriji američkog školstva dogodio u aprilu 2007. godine kada je južnokorejski imigrant i student četvrte godine engleskog jezika Čo Seung Hui (23) hicima iz automatske puške ubio 32 i ranio 30 studenata i profesora u krugu univerziteta Virdžinija Tek u SAD. Posle masakra počinio je samoubistvo.
D. T.
objavljeno: 11.04.2013.
