Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Jul.2018, 23:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Distorzija mora: Sea rock festival 2018

Letnje pozornice najlepše se dožive uz kvalitetne bendove i izvođače čija muzika zapravo predstavlja idealnu scenografiju za sve posetioce. Prve večeri osmog izdanja kotorskog festivala Sea Rock shvatili smo kakva snaga leži u kantautorskom pristupu stvaranja i zašto su podjednako važna stara i nova imena jednog univerzalnog žanra.

Držeći se satnice, ovogodišnji Sea Rock otvoren je nastupom mlade splitske kantautorke Bili Džoen (Billie Joan/Ivana Pezo). Idealno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << veče na otvorenom i velika bina koja sigurno privlači muzičare da makar jednom nastupe na njoj. Pre pet godina Ivana je odlučila da raskrsti sa bendom i da se, poput neke verzije Bili D Kida (sličnost sa umetničkim imenom), odmetne u kantautorske vode. Zapravo, autorski rad je presudio i to je nešto najbolje za šta se muzičar treba odlučiti. Album prvenac "Barren Land" pojavio se u aprilu 2017. i prema rečima Bili Džoen naišao je na odličan prijem kod publike, a hvalospevi su stizali i od strane mnogobrojnih medija. Krhke ali jake pesme odzvanjale su na pozornici festivala Sea Rock. Billie hrabro stoji na sceni sama sa gitarom a na gitari nalepnica sa likom Boba Dilana. I tu možemo pronaći direktne muzičke smernice koje su je oblikovale kao kantautorku.

Prema njenim rečima, Ivana je najviše fokusirana na tekstove a njima pristupa veoma surovo i oštro. Ona ni ne želi da se vraća na već obrađene teme već se jednostavno služi "dilanovskom" percepcijom. Letnji saundtrek ćete idealno popuniti sa njenim albumom koji na prvu priziva na neka stara vremena, ali se zapravo dolazi do zaključka kako današnji "unuci" svetskih folk i akustik pionira odlično znaju kako se prave pesme u takvom štimungu.

Posle Bili Džoen, na scenu izlazi beogradski trio On Tour. Ovaj kantri/amerikana sastav oglasio se ove godine trećim studijskim albumom (Don't it make you want to go home), a nastup pred kotorskom publikom bio im je jedan od najvećih u karijeri. Ako ih nikada niste gledali uživo, onda ste (po ko zna koji put) propustili jednu pravu muzičku vestern operu provučenu kroz zvuke akustične i električne gitare, mandoline i glasa Ivane Smolović. Dakle, za sedenje i uživanje. To je bend čije pesme zvuče kao da ste ih već negde čuli ili ste pomislili da se radi o obradama kantri folk standarda. Može se reći da je prvo veče Sea Rock najviše pažnje posvetio takvom zvuku. On Tour su vešto popunili prostor svojim repertoarom ostavljajući u vazduhu miris kaubojskog hepi enda (i slučajnog vatrometa koji se šarmantno poklopio sa kompozicijom "Gun") i nekih sledećih festivalskih destinacija prema kojima su odjahali u noć.

Na kraju prve festivalske večeri, publici se (ponovo) predstavio Hav Gelb (Howe Gelb). Ko prati Sea Rock, taj zna da je jedan od najboljih koncerata na kotorskoj bini održao upravo ovaj legendarni muzičar iz Arizone - nekadašnji frontmen kultnog sastava Giant Sand. To je bilo 2014. a ove godine smo gospodina Gelba doživeli u solo izdanju. Dva poslednja albuma (Future Standards i Further Standards) ovog autora predstavljaju u retro svetlu gde su skoro sve kompozicije napravljene i odsvirane samo na klaviru. Kao neka vrsta zrelog doba za kauboje. Takvim setom se predstavio i ove godine u Beogradu, dok se za kotorski nastup odlučio za kombinovanu tehniku. Krenuo je glasno i resko uz zvučnu postavku distorzirane gitare. Publika se opravdano razdrmala, a kontakt je u momentu bio ostvaren. Vidno raspoložen, Gelb je nastavio sa gitarskim blokom a onda se, posle nekoliko pesama, prebacio na klavijature. Tu je otpočeo njegov kabaretski set, neka vrsta stendapa ali bez usiljenog humora i dodvoravanja publici, a ono što je najzanimljivije u njegovom nastupu je činjenica da ovaj muzičar već godinama na binu izlazi bez pripremljene set liste. To otvara gomilu mogućnosti i kombinacija za publiku. Može se potrefiti da nam odsvira neku pesmu sa početka svoje karijere, ili će naprosto svoj set preseći zanimljivom obradom (sinoć je to bila Dilanova "All Along The Watchtower"). Isto tako će ustati i vratiti se gitari i pojačalu.

Bez ikakvog pritiska šta će doći sledeće, svaki pravi fan je uživao u ovakvom razvoju situacije. Neke pesme koje znamo kao celinu sastava Giant Sand sinoć su zvučale ogoljeno, ali ne i pokriveno. Prema njegovim rečima, numere su samo prividno razorene. Poput nekog časa muzičke anatomije, svi prisutni su mogli da se uvere od čega su one zapravo sastavljene. Ali, to se gospodin Gelb samo malo šali na momente pa deluje nespremno. Zapravo, svaki ton je odsviran sa željom da se proživi taj jedinstveni nastup bez indikacije da će se ikada ponoviti. Tu je snaga takvih autora. Publika je prepoznala iskrenu energiju i šarmantnost jednog pravog zavodnika (inače, Gelb ove godine puni 62.) pa je usledio odgovarajući bis. Iskrenost se prepoznala.

Drugo festivalsko veče u Kotoru otvoreno je vedrim zvucima mladog beogradskog sastava Turisti kog predvodi Boško Mijušković (Straight Mickey And The Boyz). Ekipa polako zatvara priču u vezi sa prvim studijskim albumom jer je već spremna za nova snimanja. Može se reći da njihov zvučni pristup po malo odudara od već ustaljene muzičke slike festivala Sea Rock, ali je isti došao kao osveženje u takvoj programskoj promeni kursa. Letnje vreme najavljuje i veliki broj pravih turista, pa su sve učestalija čekanja po granicama. Beogradski sastav je došao nekih pola sata pre najavljenog nastupa ali se brzo snašao i otprašio svoj set pun tople energije, znoja i raspoloženja. Ovo je možda peti put kako sam gledao Turiste uživo, od malih klubova do ove velike otvorene scene u Kotoru, i moram priznati da su oni stvoreni upravo za koncerte. Sve na bini zvuči još šarolikije, popunjenije i hitičnije, a nema te publike koja nije shvatila da od ovog sastava jedino i samo može dobiti dobar provod.

Posle Turista, na binu izlazi sastav Baobab i Arilja. Ovaj bend je dugo stvarao kao trojac, a već nekoliko godina rade kao četverac. Domaća varijanta amerikane sa finim prelivima kantautorskog pristupa frontmena Miše Petrovića funkcioniše upravo svojom jednostavnošću. Bez ikakvog određenog žanra (poemenuo sam amerikanu samo u vezi sa inicijalnim identitetom benda), publici su predstavljene pesme koje govore o običnim – životnim stvarima iz jednog zrelog ugla. Zapravo, Baobab je po nekoj životnoj filozofiji (ne po muzici) druga strana raspevane mladosti koju sa sobom nose gore pomenuti Turisti. Ali to ne znači da je ekipa iz Arilja pesimistična.

Ma koliko da je u nekim momentima kompleksna tema tekstova, sve se da rečiti pitomim zvucima akustične gitare. Dobro, ima tu i distorziranih odgovora na neke teme što još jednom potvrđuje činjenicu kako zapravo u Srbiji najviše fali bendova ovakvog kalibra. Dakle, ciljna grupa trebao bi da bude publika koje se već naslušala dobre muzike i sada, u nekim zrelijim godinama, uživa u jednostavnosti izbora bez ikakve tendencije da se na silu dopadne što većem krugu slušalaca.

E, onda se desio i najbolji koncert na ovogodišnjem, osmom, festivalu Sea Rock. Strand Of Oaks su poprilično nepoznati na našim prostorima, ali posle nastupa u Kotoru siguran sam da će svoju bazu fanova proširiti upravo ljudima sa kojima su uživali u jednom iskrenom rokenrol provodu. Prošlogodišnjim albumom Hard Love, Strand Of Oaks su proširili svoj dijapazon zvuka pa se tako na tom albumu mogu čuti retro sint uplivi uz dobro razrađene distorzirane aranžmane i vokale Timotija Šovaltera.

Za otvaranje kotorskog nastupa, bend se opredelio za nešto sporije melodije ali je sve eksplodiralo sa sledećom kompozicijom, hitičnom "Shut In" koja se nalazi na najpopularnijem albumu "Heal" iz 2014. Kontakt sa novim licima momentalno je ostvaren jer je Timoti, sa svojom holandskom ekipom muzičara, preneo svoje iskrene utiske o tome kako se već nekoliko dana odlično provodi u zemlji koju je posetio po prvi put. Da je čak skinuo majicu tokom nastupa – ceo događaj bi nas vratio tamo negde na početak 70-ih godina prošlog veka u psihodeličnu sliku koju je engleski bend Pink Floyd obojio u ambijentu grčke Pompeje.

Bio je tu i garažnog roka, šarmantnog busija iz čije zvuke su plesali skoro svi, ali i ubitačnih i teških balada koje govore o univerzalnosti svih onih problema koji čine naša živote tako krhkim. Bend je bio veoma raspoložen i sigurno je to druženje moglo da traje i duže samo da nje bilo više učesnika ovogodišnjeg festivala. Pred sam kraj svog seta, Stran Of Oaks izvode fenomenalnu kompoziciju "JM" – verodostojnu posvetu jednom od najvećih američkih kantautor: Džeksonu Mlini. To je bio znak da će dobra muzika trajati sve dok njeni autori budu pamtili tu spiritualnu lokaciju izvora sopstvene inspiracije.

Za sam kraj druge večeri, ostalo je još vremena da se upoznamo sa Markom Kozelekom koji je ove godine ponovo na turneji sa svojim bendom Sun Kil Moon. Njegov kreativni značaj sigurno je nemerljiv, bilo da se radi o ranim radovima sa sastavom Red House Painters, solo izletima ili albumima koje je realizovao pod šifrom S.K.M. U Kotoru je doputovao još sa dvojicom svojih članova a set lista, se najviše, bazirala na pesmama nastalim u poslednje dve godine. Marke već neko vreme svoje albume konstruiše po principu pripovedanja, dok su pesme neka vrsta dnevnika kako se ne bi zaboravile impresije, izgubljene ljubavi, omiljeni gradovi pa čak i ljudi koji odlaze iz naših života. Takav stil najviše se osetio na albumu Benji iz 2014. i može se reći da se tu radi o istinskom remek-delu. One je zapravo i pokrenuo taj Markov novi pristup tako da su naredna izdanja, na neki način, bila po malo zamarajuća za slušane. Ipak je kotorska publika dugo čekala svog junaka, tako da je očekivala neku vrstu repertoara sastavljenog od najboljih uzleta ovog namrgođenog autora iz Ohaja. To se nije dogodilo (na žalost) jer je bend odsvirao standardni set koji je isključivo preneo trenutnu sliku. Puno naracije uz minimalnu muziku ipak je uspavala sve prisutne, a može se reći da su samo hard kor fanovi istinski uživali. Ali dobro, sve je bilo odrađeno na najprofesionalnijem nivou a hitovi mogu i pričekati. Naletećemo mi na Marka Kozeleka u nekoj njegovoj raspoloženijoj fazi (nadam se), ali se nikada neće ponoviti ovo veče u kojoj je i more pevalo.
Pogledaj vesti o: Peugeot

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...