Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Defile strasti
„Odavno je već primećeno da se političke debate kod Srba ne mogu voditi smireno i logično, već da uvek izbija duboka balkanska strast za politikom iz koje slede podele, a odatle neretko i sukobi. Poslednja javna rasprava koja se vodi u štampi i na internetu, i koja preti da se izlije na ulice već 10. oktobra, za povod ima samu strast, onu primarnu, erotsku“.
Tako glasi nedavni opis Glasa Rusije povodom današnje beogradske Parade ponosa, prve takve manifestacije koju gej >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zajednica želi da iskoristi kako bi skrenula pažnju na pritiske i izolaciju kojoj je izložena, dok je protivnicima to prilika da uzvrate da je „Bog stvorio Adama i Evu, a ne Adama i Stevu”.
Ne volim mnogo parade, možda i zato što njihovi talambasi obično šire neku dozu militantnog hvalospeva uzvišenim kategorijama kao što su država, nacija ili vođa.
Nisam entuzijasta ni današnje parade. Rizikujući da me kritikuju nevladine organizacije zadužene da uvek budu u trendu sa onim što nazivaju „svetskim tokovima“, priznajem da, poput Dragana Đilasa, ne razumem potrebu da se na taj način iskazuje nečije seksualno opredeljenje.
Ali, kada vidim sa koliko se omraza dočekuje povorka LGBT populacije svrstavam se otvoreno na njihovu stranu. Između promocije prava na različitost i slobodu seksualnog opredeljenja i promocije netrpeljivosti i homofobije koja paradu prati, biram ovu prvu.
Živimo u društvu individua i moramo da poštujemo prava svih kolektiva kojima te individue pripadaju. Gej zajednica je jedan od tih kolektiva. Pri tom je potlačena, odbačena, unižena i marginalizovana, kako se to moderno kaže NVO rečnikom.
Ponovo im se preti. Ponovo „pravoverni“ tvrde da se brane od Sotone gurajući krst pred zastavu duginih boja, svetski simbol homoseksualaca.
Ponovo je Beograd oblepljen skaradnim slikama i pažljivo dizajniranim sloganima. Ponovo se preko Fejsbuka preti smrću i prebijanjem. Šta znači „Porodična šetnja za odbranu porodice i otkazivanje gej parade”?
Zato osećam potrebu da ih branim. Branim „modernost i evropeizaciju“ koliko god to njima cinično zvučalo.
Bila bi ova priča nepotpuna kada ne bih rekao reč-dve o državi. Prošle godine ona je sramno kapitulirala pred pretnjama istih ovih koji i sada dižu glavu pod kapuljačama. Parada je otkazana, rekli su nam tada, zbog visokog bezbednosnog rizika.
Rizik nije ništa manji ni ove godine, ali se parada održava. Država je pokazala šta može – kad hoće. Povorku štiti slanjem 5.000 policajaca. Preventivno je hapsila, ne iz „ideoloških“, već iz bezbednosnih razloga.
Političari su, naravno, i dalje podeljeni, ali su i oni koji govore o „paradi srama“ jedinstveni u pozivu građanima da LGBT skup protekne mirno. I to je nešto.
A da li su neki političari promenili mišljanje, ili je sve posledica nekog spoljnog pritiska? Recimo usklađivanja sa rezolucijama i normama EU? Ne znam. Voleo bih da je ovo prvo, ali nemam ništa protiv ni pomoći spolja.
Država je, i kada je demokratska, organ represije. Samo mora da se odredi koga štiti a koga udara pendrecima i šalje u zatvor. Rekao bih da je, za razliku od 2009, ovoga puta napravila pravi izbor koji samo može da doprinese oronulom poverenju u njene institucije.
Zato mi se ne dopada popovanje Glasa Rusije. Citiram: „Iako je moral u Srbiji relativizovan poslednjih decenija on ipak postoji, a sva istraživanja pokazuju da većina građana ne podržava organizovanje ovakve manifestacije (Parade ponosa, prim. B. J.). Svakom ostaje za pravo da ovakav sud većine prihvati kao ispravan ili da ga osuđuje kao nazadan ili zastareo, on postoji kao činjenica i ne može se ignorisati. Srpske vlasti, međutim, ne samo da ne prihvataju moralne poglede stanovnika koji su ih izabrali, nego se svojski trude da ih promene“.
Molim? Gospodo iz Glasa Rusije mogu samo da vam poručim da sam jedan od onih koji su izabrali ovu vlast i da ona, u ovom posebnom slučaju, prihvata moralne norme stanovnika Jakšića.
Jasno je odakle sve vetrovi duvaju. Otuda slogan „Nećemo paradu – srušićemo vladu!” koji uzvikuju samozvane patriote i zaštitnici hrišćanske porodične tradicije.
Koga da sruše? Vladu? Vladu mogu da ruše nezaposleni, otpušteni nezadovoljnici i sva sila žrtava tranzicije, ali ne neonacisti, huligani, skinhedsi, ultraklerikalci, kamuflažni „navijači“ i lumpenproletarijat kojim očigledno uspešno manipulišu branitelji lika i dela Ratka Mladića, mantijaši, razvlašćeni obaveštajci ili frustrirani akademici Velike Srbije. I Glas majčice Rusije.
To su oni koji se u Novoj srpskoj političkoj misli pitaju zašto ćuti SANU? „Zašto intelektualna elita ne pokušava da objasni narodu kakav su mu mamac stavili u mišolovku, ovoga puta uvijen u oblogu gej parade?“.
U pravu je Ivica Dačić kada kaže da je održavanje Parade ponosa ispit koji pokazuje spremnost Srbije za održavanje događaja uprkos protivljenju velikog broja građana.
Ne branim vladu. Braneći manjinu branim društvo. Zato današnju paradu treba štititi od agresivnog primitivizma.
Ne bih da ispadne da vodim kampanju protiv Srpske pravoslavne crkve, ali i ona je nezaobilazni deo ove sage. Doktrinarno „ne“ homoseksualizmu svih tradicionalnih crkvi je poznato.
Sinod SPC povodom „svetogrdne“ parade ponosa, „ponosa čime? – pitamo se”, podseća na novozavetne poruke da „bludnici... ni preljubnici... ni muželožnici... neće naslediti Carstvo Božje”. Amin!
Dobro je što crkva istovremeno podseća i na poruke Justina Popovića da treba „osuđivati greh, a voleti grešnika, spasavajući ga od greha”. Ostaje mi to da vidim.
Da li bi osudila grešnika sa kamenom, ciglom ili lancem koji bi posegnuo ka učesnicima parade? Da li bi se ogradila od svojih vernika koji bahato pod čizme bacaju Sveto jevanđelje i hrišćanski zavet o ljubavi prema čoveku?
Da li će ih crkva osuditi pa tek onda prigrliti kako bi ih spasla od greha? Makar dolazili iz Srpskog sabora dveri, Pokreta 1389. Garde cara Lazara ili Obraza?
Da li će svojim moralnim autoritetom pokrivati one koji gej paradu otvoreno politizuju koristeći je za preispitivanje rezolucije o Srebrenici, za blokiranje zakona o diskriminaciji ili za „skretanje pažnje od Kosova“, kako piše gorepomenuti Glas Rusije.
Znate kada će svemu ovome doći kraj? Kada se homoseksualac bude javno hvalio da je to što jeste, a drugi mu budu odgovorili „OK, pa šta“. Tada oni više neće imati potrebu da paradiraju i da na svoja ugrožena prava upozoravaju pritiskajući poreske obveznike skupim troškovima obezbeđenja.
Svako će moći da mirno živi život, i seksualni, kakav mu odgovara. Tada će ova zemlja biti tolerantna. Nema potrebe da mi to kaže neko iz Brisela ili OEBS-a.
Boško Jakšić
objavljeno: 10/10/2010
