Izvor: Politika, 02.Apr.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici opominju „Opel”
Radnički saveti fabrika automobila u devet zemalja upozorili „Dženeral motors” da ne seli proizvodnju iz Engleske i Nemačke
Sindikalne organizacije koncerna „Opel-Evropa” iz devet zemalja, kako je izvestio Rojters, suprotstavile su se naumu američkog vlasnika „Dženeral motors” (GM) da do 2014. godine preseli proizvodne kapacitete iz Engleske i Nemačke u zemlje sa nižom cenom rada kako bi se pripremio za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prognoziranu stagnaciju prodaje na evropskom tržištu automobila.
U pismu na devet jezika, upućenom predsedniku upravnog odbora „Opel-Evropa” Karlu Fridrihu Štrakeu, radnički saveti dvanaest „Opelovih” fabrika iz devet zemalja su saopštili: „Poštovani... neće biti pregovora na lokalnom nivou”, preneli su nemački mediji.
Zajednička akcija „Opelovih” sindikalnih organizacija, svih osim francuskih, poremetila je plan američkih vlasnika da se izazove nesloga među nadležnim evropskim sindikatima. „Detroit je smatrao da bi se u parcijalnim pregovorima sa pojedinim radničkim predstavništvima lakše ostvario naum zatvaranja neprofitabilnih, ili nedovoljno profitabilnih pogona u nemačkom Bohumu i u Riselshajmu, odnosno i pogona ’Vokshol’ u engleskom Ilismeru”, komentariše nemački nedeljnik „Fokus”.
Zamisao američkih vlasnika „Opela” nije nova – nov je neposredni povod za pokušaj njegove realizacije. Ekonomski stručnjaci predviđaju da će prodaja motornih vozila u Evropi stagnirati. Ove godine trebalo bi da opadne za oko milion automobila, a do 2014. godine će se prodavati po desetak miliona vozila, umesto 12,8 miliona prethodne godine.
U duhu izreke „zavadi pa vladaj”, stratezi DŽM su pokušali da naruše slogu među evropskim sindikatima. Planiranoj racionalizaciji kojom bi bilo pogođeno oko 10.000 od ukupno 40.000 zaposlenih u fabrikama širom Evrope, DŽM je suprotstavio obećanje da će zatvaranje zapadnoevropskih pogona biti propraćeno otvaranjem hiljada novih radnih mesta u zemljama sa visokom stopom nezaposlenosti.
Složnost fabričkih sindikata i njihovih krovnih organizacija, svih osim francuskih, poremetilo je planove. Čak su se i poljski sindikati pokazali solidarnim sa zapadnoevropskim kolegama, uprkos ponuđenom otvaranju novih radnih mesta.
Shodno situaciji, postavlja se pitanje – koliko su sindikalne organizacije Evrope moćne – mogu li da osujete planove o masovnim otpuštanjima? Ako je reč o Nemačkoj, ili šire, o zemljama srednje Evrope, odgovor glasi – da, u najmanju ruku mogu da iznude kompromisno rešenje.
Sindikalne organizacije crpe moć sa dve platforme. Sledeći austrijski primer paritetskog odlučivanja, većina srednjoevropskih zemalja predviđa konsenzus sindikata i poslodavaca prilikom donošenja ili izmena zakona o radu. Na drugoj strani, tu su osnovne organizacije – radnički saveti – neposredni zaštitnici zaposlenih u preduzeću. Zakon im garantuje mogućnost saodlučivanja u donošenju odluka koji se tiču interesa zaposlenih.
Reč je o radničkom saupravljanju. Proisteklo je iz epohe radničkog samoupravljanja, prvi put ostvarenog u praksi 1872. godine, u nemačkoj fabrici „Simens”. Vremenom se, međutim, pokazalo da upravljanje fabrikama ne može biti prepušteno isključivo radničkim savetima, pa je ono modifikovano u – saupravljanje.
Radnička predstavništva utiču, u krajnjem slučaju, i pravom veta na vitalne odluke koje bi mogle da se odraze na interese zaposlenih. Geslo je u duhu obostrano prihvaćenog kompromisa: „Niko, ni poslodavac, ni zaposleni ne može biti prinuđen da prihvati jednostrani diktat – kompromisna rešenja su izlaz u sukobima interesa.”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 03.04.2012
