Izvor: TopSpeed.rs, 12.Sep.2014, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ROAD TEST Opel Insignia Country Tourer: Banatska avantura
Nakon testa Opelovog modela Insignia Country Tourer na međunarodnoj prezentaciji, koji je bio u prilično kontrolisanim uslovima, odlučili smo da proverimo njene prave mogućnosti, zaputivši se u Deliblatski peščaru
Foto: Luka Kulundžić
Sa Opelovom Insigniom Country Tourer već smo imali priliku da se “družimo”, tokom njene internacionalne prezentacije, o čemu smo pisali. Tada smo ovaj automobil imali priliku da upoznamo više u teoriji, kroz razgovor sa >> Pročitaj celu vest na sajtu TopSpeed.rs << inženjerima zaduženim za njen razvoj, kao i kroz kraću test vožnju. Ipak, veći deo testa tada je bio na asfaltiranim putevima, dok je deo testiranja koji je simulirao off-road uslove bio, za naš ukus, u isuviše kontrolisanim uslovima, što nikako nije dalo dovoljnu količinu informacija.
Prvog dana kada smo saznali da u domaćem predstavništvu Opela postoji registrovan Country Tourer, počeli smo da razmišljamo kakvim iskušenjima da ga podvrgnemo. Kako ipak nije reč o punokrvnom terenskom vozilu, već nekom prelaznom rešenju, znali smo da ne smemo da se upuštamo u preterano zahtevne avanture. Izbor je pao na Banat, konkretnije, da se zaputimo ka Deliblatskoj peščari, znajući da nas na tom proputovanju očekuju mnogi izazovi za koje je ovaj automobil kao stvoren, od klasičnih puteva, do puteva u jako lošem stanju, a bili smo u prilici i da siđemo sa asfalta i proverimo rad 4×4 sistema na veoma zahtevnoj podlozi – pesku.
Foto: Luka Kulundžić
O samom izgledu redizajnirane Insignie smo pisali u više navrata. Već sama odrednica “redizajn” nije najbolja, jer je prilikom restilizacije ovog modela promenjeno 57 odsto komponenti, tako da se može reći da se radi o praktično novom modelu. U Country Tourer verziji, ovaj automobil je dobio neka veoma dopadljiva rešenja, koja mu daju robustan izgled. To se prvenstveno odnosi na ojačanja oko točkova koja štite karoseriju i sprečavaju nastanak korozije u slučaju manjih oštećenja. Klirens je povećan za 20 milimetara, ali verovatno zbog velikih točkova, a i samih dimenzija automobila, to nije tako upadljivo. Prednji deo automobila je takođe dobio nešto off-road “šminke”, a isto važi i za “zadnjicu”. Kao posledica redizajna kompletne game modela Insignia, tu su i atraktivni prednji farovi sa dnevnim LED svetlima.
Foto: Luka Kulundžić
Na našu avanturu smo se zaputili iz Beograda, u pravcu Pančeva. Već prve kilometre po izlasku iz gradske gužve mogli smo da iskoristimo da se malo bolje upoznamo sa automobilom. Jedna od želja Opelovih stručnjaka prilikom redizajna Insignie bilo je pojednostavljenje kokpita, koji je kod prvobitne verzije bio pomalo komlikovan, sa previše tastera i prekidača. Kod testiranog modela je to ispravljeno i zahvaljujući velikom displeju, osetljivom na dodir, koji je moguće koristiti za obilje funkcija. Što se tiče grafike i sistema menija, on je odlično rešen, ali tokom vožnje po suncu, može se desiti da refleksije onemoguće očitavanje informacija.
Foto: Luka Kulundžić
Ispred naslona za desnu ruku vozača, između prednjih sedišta, sada se našlo mesta i za mali Touch Pad, odnosno, površinu osetljivu na dodir, sličnu kao na notebook računarima, koja olakšava upotrebu ekrana, ali dok sedite zavaljeni u sedištu, bez naginjanja ka napred. Mi smo se više oslanjali na ekran osetljiv na dodir, ali posle dužeg vremena, ko zna… Kada je ergonomija u pitanju, možemo da uputimo neke zamerke.
Foto: Luka Kulundžić
Jedna se odnosi na atraktivno rešene komande za podešavanje temperature u kabini i uključivanje grejača sedišta. Ove komande nisu prepuštene klasičnim prekidačima, nego dvema površinama osetljivim na dodir. Suvozaču će se to možda dopasti jer zaista jeste interesantno, ali u toku vožnje, svaka promena temperature u kabini zahteva još jedan pogled da se proveri da li je sistem prihvatio komandu, jer nema klasičnog prekidača. Obruč upravljača je savršeno oblikovan i stilizovan. Njegova opremljenost komandama, a mi smo ih izbrojali 17, neračunajući taster sirene, može u prvi mah da zbuni. Ipak, posle nekog vremena vozač se na to navikava i počinje da koristi samo prekidače koji su mu potrebni.
Foto: Luka Kulundžić
Put do Pančeva je u odličnom stanju, ali smo kod Pančeva skrenuli ka Bavaništu i Kovinu, kada je kvalitet kolovoza već počeo donekle da se pogoršava. Tada smo bili u prilici da se uverimo u još jedan od kvaliteta Country Tourera – komfor. Zahvaljujući velikim točkovima prečnika 18 inča, sa pneumaticima sasvim solidnog profila, Insignia samouvereno gazi preko manjih neravnina, dok ostale uspešno apsorbuje odlično oslanjanje.
Foto: Luka Kulundžić
Automobil ima i odličnu krutost, jer nigde u kabini ne ispušta zvuke koji bi mogli da nagoveste naprezanje i uvijanje karoserije, a što je posebno bilo očogledno kasnije, po silasku sa asfalta. Naročito treba istaći kvalitet materijala i završne izrade. Opel je na tom polju u poslednjih nekoliko godina napravio nemerljiv iskorak. Iako se na našem testu nalazio Country Tourer sa odličnom opremom, za svaku pohvalu je pažnja poklonjena najsitnijim detaljima, od kojih su mnogi bolji nego kod klasičnih premijum modela.
Foto: Luka Kulundžić
Prednja sedišta odlično obuhvataju telo, a možda bi samo sedalni deo mogao da bude nešto duži. Ipak, oblik prednjih sedišta je dobar, tako da obezbeđuje odličnu udobnost i tokom dužih vožnji. Zadnjoj klupi nije moguće uputiti apsolutno nikakvu zamerku. Pomenimo i to da je prtljažni prostor solidnih dimenzija, a da je posebno pohvalan sistem otvaranja petih vrata, jer se sa njima takoreći podiže ceo zadnji deo automobila, kompletno sa svetlosnim grupama, pa je pristup tovarnom prostoru znatno olakšan. Kod modela koji će verovatno koristiti ljubitelji aktivnog života, od presudnog je značaja da utovar, na primer sportske opreme, ne predstavlja komplikaciju.
Foto: Luka Kulundžić
Ipak, dolazak u Deliblatsku peščaru je na ispit stavio ono po čenu se ovaj model razlikuje od standardnih Insignia – pogon na sva četiri točka. U Opelu su se odlučili da ovaj model opreme veoma naprednim sistemom integralnog pogona sa Haldex spojnicom, koji se nalazi pod elektronskom kontrolom. Prate se svi parametri vožnje, poput brzine, otklona upravljača, ubrzanje, broj obrtaja motora i obrtnog momenta, i u skladu s tim se određuje koji će točak dobiti koliko snage/obrtnog momenta.
Foto: Luka Kulundžić
U redovnim uslovima vožnje, kako bi se redukovalo trenje u sistemu, snaga se prenosi samo na prednju osovinu. Računar je u stanju da po potrebi, i do 100 odsto obrtnog momenta šalje samo na zadnju osovinu, a ona je opremljena i blokadom diferencijala, što trakciju dodatno poboljšava. Ukratko, ako samo jedan zadnji točak, od sva četiri, ima kontakt sa podlogom, Country Tourer će se kretati. Tako je bar u teoriji…
Foto: Luka Kulundžić
Po dolasku u Deliblatsku peščaru, proverili smo to i u praksi. Sama peščara nije preterano zahtevna, ukoliko vozač ne zađe u baš neprohodne delove, a pesak kao podloga je idealan za proveru prenosa snage. Proklizavanje se lako izaziva, lako kontroliše, a mala je šansa da se kamenom ošteti automobil. Naš zaključak je da se snaga po točkovima prenosi bez greške. Country Tourer posustaje tek kada se i od oslanjanja očekuje da isprati mogućnosti 4×4 pogona.
Foto: Luka Kulundžić
Klirens jeste nešto povećan, ali ne dovoljno, tako da se off-road poduhvati brzo završavaju kačenjem peščanih i zemljanih nanosa po podvozju, a točkovi vrlo lako završavaju u vazduhu. Zaključak je da je Country Tourerom itekako moguće sići sa asfalta, ali nikako nije namenjen ozbiljnim off-road poduhvatima. Idelan je da se zimi bez problema izađe na Kopaonik, ili da se tokom leta istražuju “divlje plaže” na nepreglednom grčkom moru. Lovci, lovočuvari i avanturisti neka se opredele za neki malo robustniji automobil.
Foto: Luka Kulundžić
Po izlasku iz Deliblatske peščare, nastavili smo put kroz seoca i gradiće, a u želji da se ne vraćamo putem kojim smo i došli, na kraju smo se obreli u Banatskoj Palanci, u kojoj se nalazi skela kojom je moguće preći preko Dunava. Mi smo bili optimisti, pa nismo uračunali vreme potrebno da skela dođe, tako da smo u bašti ribljeg restorana na obali Dunava, uz kafu mogli da sumiramo utiske sa proputovanja i isplaniramo dalje kretanje. Sama skela predstavlja ništa drugo do klasičnu baržu za koju je prikačen brodić koji je vuče, a u stanju je da pored automobila, prevozi i velike šlepere.
Foto: Luka Kulundžić
Skela putovanje završava na suprotnoj obali Dunava kod seoca Ram, poznatog po tome što se tu nalazi istoimena tvrđava. Nije poznato kada je Ram podignut, ali on sigurno spada među najstarija utvrđenja na ovim prostorima. Najstariji zapis o njemu datira iz 1128. godine, kada su u njegovoj blizini Vizantinci potukli Mađare. Nakon što su Turci ovladali našim krajevima, okrenuli su se kraljevini Mađarskoj i osvajanju Panonske nizije.
Foto: Luka Kulundžić
U cilju zaštite desne obale Dunava, turski sultan Bajazit II je preradio i ojačao postojeću utvrdu za potrebu borbe vatrenim oružjem, tako da Ram predstavlja jednu od najstarijih artiljerijskih utvrda u Srbiji. Očigledno je da potencijal ovog objekta nije iskorišćen na pravi način, a jedina vidljiva investicija je noćna rasveta tvrđave, a čak i ona predstavlja donaciju turskog naroda. Put od sela Ram nastavili smo ka auto-putu, koji nam je bio najbrža konekcija nazad do Beograda.
Foto: Luka Kulundžić
TopSpeed Team
Pogledaj vesti o: Opel
