Izvor: TopSpeed.rs, 14.Sep.2014, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REPORTAŽA Opel Designcenter: Dizajn kao umetnost
Ove godine, Opel obeležava tačno pola veka od osnivanja sopstvenog dizajn studija u Riselhajmu, a redakcija magazina TopSpeed imala je čast da poseti centar u kojem su nastali neki od najpoznatijih automobila
Foto: Mihajlo Todorović
Nemački Opel je poznat po tome što mnogo pažnje poklanja dizajnu. Ove godine, ovaj nemački proizvođač obeležava >> Pročitaj celu vest na sajtu TopSpeed.rs << tačno pola veka od osnivanja dizajn studija u Riselhajmu, a redakcija Top Speed magazina je imala priliku da izveštava sa mesta na kojem su nastali neki od najpoznatijih automobila, koji su na neki način definisali današnju automobilski scenu. U trenutku kada je osnovan, 1964. godine, Opelov dizajnerski studio je bio najveći centar te vrste u valasništvu nekog proizvođača automobila u Evropi. Do tog trenutka, većina evropskih proizvođača, čak i onih renomiranih, u velikoj meri se oslanjala na dizajenerske centre na severu Italije, kojima je poveravan razvoj studijskih, ali i serijskih modela. Dovoljno je samo pomenuti imena kao što su Pietro Frua, Pininfarina, Bertone…
Foto: Mihajlo Todorović
Ideja pravljenja sopstvenog dizajn centra namenjenog kreiranju Opelovih automobila potekla je iz matične kuće General Motorsa. Njihov dizajnerski centar GM Styling je u blizini sedišta kompanije iz Detroita uspešno poslovao još od pedesetih godina. Identična zgrada je podignuta i u Riselhajmu, u Nemačkoj, sa istim rasporedom radnih sektora, ali u manjoj razmeri, jer je bila namenjena opsluživanju samo jednog brenda. Ipak, i pored nešto manjeg obima posla, zadatak koji je bio postavljen pred Opelov dizajnerski centar bio je nešto veći.
Foto: Mihajlo Todorović
Kreativnost osoblja se našla na velikom ispitu, jer je cilj bio ne samo da se kreiraju modeli koji treba da definišu gamu koja se trenutno nalazi u ponudi, već i da se pogleda “sa druge strane”, odnosno u budućnost, te da se kreiraju modeli koji bi bili ispred konkurencije. Plan je bio da se dizajn Opel modela definiše na dugoročnom planu, a da automobili do kupaca, pored praktičnosti i kvaliteta, dolaze i emocijama i atraktivnošću.
Foto: Mihajlo Todorović
Po rečima dizajnera sa kojima smo bili u prilici da razgovaramo, to je bilo prilično kompleksno, jer je zahtevalo veliku veštinu i preciznost. Naime, kako saznajemo od naših sagovornika, ako se u tom traženju budućih trendova istupi za jedan korak, moguće je kreirati izuzetno atraktivan automobil, koji će biti ispred konkurencije. Ali, ako se istupi jedan korak previše, dizajn će biti isuviše neobičan, i kao takav, odbojan za većinu. Samo neka od imena koja su zaslužna za ispeh Opelovog dizajnerskog studija su: Anatole Lapine, Erhard Schnell, George Gallion, Charles M. ‘Chuck’ Jordan, Herbert Killmer, Chris Bangle, Murat Nasr i Hideo Kodama.
Foto: Mihajlo Todorović
Ono što smo mi tokom posete mogli da vidimo svakako nas je impresioniralo. Pored pedantnosti kakvu je moguće pronaći samo u Nemačkoj, oduševili su nas uslovi rada koji dizajnerima omogućavaju da se prepuste kreativnosti ne bi li osmislili nešto što će na tržištu biti bolje od konkurencije. A kada je u pitanju stvaranje automobila od kojih se očekuje prodaja u milionskim tiražima, dizajn je jedan od ključnih faktora. Pored onoga što smo videli, o uspešnosti Opelovog dizajnerskog studija dovoljno govori i njegov portfolio, odnosno automobili koji su pod njegovim krovom nastali.
Foto: Mihajlo Todorović
Prvi automobil koji je napustio Opelov dizajnerski centar bio je studijski model Exsperimental GT, već tokom 1965. godine, samo godinu dana od početka rada. Odziv publike bio je veoma pozitivan, tako da je serijska verzija ovog modela promovisana već sledeće godine na Salonu automobila u Frankfurtu, a detaljan “Classic Test” ovog modela objavili smo pre par dana. LINK
Foto: Mihajlo Todorović
Pod parolom pogleda u budućnost, u Opelovom dizajnerskom centru je nastao i studijski model “CD”. U pitanju je bio kupe pokretan V8 motorom i nekim neobičnim dizajnerskim rešenjima koja su ostali proizvođači kopirali u godinama koje su dolazile. Naftna kriza sedamdesetih godina i želja za smanjenjem potrošnje, iznedrila je neke uspešne studije kao što su model GT2 iz 1975. Godine i Opel Tech1 iz 1981. godine sa rekordno niskim koeficijentom otpora vazduha od 0,235. To su već godine kada su počeli da se naziru obrisi automobila koje svakodnevno viđamo na ulicama, a koji su definitivno imali veliki uticaj na izgled današnje automobilske scene.
Foto: Mihajlo Todorović
TopSpeed Team
