Izvor: Politika, 27.Jan.2011, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Registarske tablice na tri pisma
Pomešana slova ćirilice i latinice, kao i engleska W, X i Y, koja se ne koriste zvanično u Srbiji, mogu stvoriti probleme našim vozačima, naročito u inostranstvu
Uvođenje novih registarskih tablica za vozila u Srbiji, osim dobrih strana kao što je moderan dizajn i usklađivanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti, donelo je i neke nejasnoće i moguće probleme za vozače. Na novim tablicama koriste se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpska i engleska latinična slova, kao i ćirilična, što može biti prilično zbunjujuće, posebno ako se putuje u inostranstvo.
Zato se postavlja pitanje – kako policija pretražuje baze podataka sa slovima koja kompjuterski sistemi teško prepoznaju? A posebno, kako se to može očekivati od policija stranih država u čijim alfabetima ne postoje slova poput Đ, Ć, Č, Š (Đ, Ć, Č, Š)... Neke zemlje, kao Bugarska ili Bosna i Hercegovina, ove probleme rešile su upotrebom samo onih slova koja su ista i u ćirilici i u latinici.
Jedan od onih koji hvali „bugarski model” jeste i direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović. Ovaj stručnjak kaže za „Politiku” da W, X i Y nisu slova koja se zvanično koriste u Srbiji, jer je prema Ustavu i zakonu u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
– Naše zakonodavstvo dopušta i korišćenje latinice. Ali, tu se misli samo na srpsku latinicu, pa iks, duplo ve i ipsilon ne mogu biti na javnim ispravama u Republici Srbiji. Ako imate, recimo, latinična slova Č i Ć na tablici i prođete na crveno svetlo, a pošto su ona veoma slična, prijava može stići nekome drugom na adresu – kaže naš sagovornik, koji deo rešenja vidi u korišćenju četvrte cifre na tablici, radi povećanja broja mogućih kombinacija.
– Imate 22 slova srpske latinice koja se u potpunosti poklapaju sa engleskim alfabetom. Ako uzmemo dva od ta 22 slova i napravimo kombinaciju sa četiri cifre, doći ćemo do više od 4,8 miliona kombinacija, i to po jednom registarskom području. I tu se s razlogom postavlja pitanje: a što su nam uopšte bila potrebna ta druga slova – ukazuje ovaj stručnjak za bezbednost saobraćaja.
A ako se ove nepreciznosti ne isprave, šta onda mogu da očekuju srpski vozači, pitamo Okanovića.
– Veliki problem bi mogao da nastane ako se ukrade vozilo i podaci o njegovom registarskom broju dospeju u bazu podataka drugih država, a vi krenete, recimo, u Austriju na skijanje i oni prepoznaju vašu registraciju kao ukradeno vozilo zbog sličnih latiničnih slova. Zato je bugarski model verovatno najbolji i za nas, njime bi bio do kraja ispoštovan i Ustav koji određuje koje je službeno pismo u Srbiji – kaže direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.
I profesor na Filološkom fakultetu dr Mihailo Šćepanović ukazuje na problem iz ugla lingvistike.
– U našoj prirodi je da se bavimo najviše onim što najmanje razumemo. Kada saobraćajni inženjeri hoće da budu lingvisti, onda dobijamo potpuno iskrivljenu sliku o sopstvenom jezičkom prostoru pa nam se anglosaksonski alfabet, umesto sopstvenog, upliće u sve forme javnog života. Od natpisa na privatnim radnjama do registarskih tablica, za koje ovih dana dobijamo informaciju da će biti u kratkoročnoj upotrebi. Dobro bi bilo da se makar jednom prisetimo Vukovih reči, da bi srpskom narodu išlo mnogo bolje kada bi svako radio ono što najbolje razume. Sa stanovišta lingvistike, svaka mešavina pisma, pa čak i izgovora, na sopstvenom jeziku nedopustiva je i samo ilustruje neznanje i površnost – ocenjuje Šćepanović.
Bojan Bilbija
------------------------------------
MUP: Nije suprotno zakonu
U MUP-u Srbije kažu da strane policije ne obavljaju pretrage po pojedinim slovima, s obzirom na to da se sve razmene informacija i potrebne provere vrše putem međunarodne policijske saradnje i dodaju da su i na dosadašnjim tablicama bile slovne oznake ČA, ŠA, VŠ, KŠ, što nije predstavljalo problem prilikom korišćenja vozila u inostranstvu. „Korišćenje slova X, Y, W, u svrhu povećanja broja mogućih kombinacija na registarskim tablicama u registarskoj oznaci vozila nije sporno sa aspekta realizacije tog cilja, ali ni suprotno odredbama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma”, navodi se između ostalog u odgovoru MUP-a.
objavljeno: 28.01.2011.
