Izvor: TopSpeed.rs, 18.Avg.2014, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VELIKI UPOREDNI TEST NISSAN QASHQAI vs JAPANSKI RIVALI: Samuraji različitih filozofija
Iako svi pripadaju istom segmentu i potiču sa istog podneblja, automobili na ovom uporednom testu se itekako razlikuju. Budući da su u pitanju “urbani terenci”, odlučili smo da njihove kvalitete proverimo kako na asfaltu, tako i na srednje zahtevnom terenu, a krajnja destinacija bio je Titelski breg
Foto: Mihajlo Todorović
Japanski automobili su uvek predstavljali “posebnu sortu”. Nekada su ovi automobili važili za kvalitetne, ali skupe i zahtevne >> Pročitaj celu vest na sajtu TopSpeed.rs << za održavanje. Danas, manje-više za svaki savremen automobil važi to da je zahtevan za održavanje, ali su gotovo svi japanski proizvođači zadržali epitet pouzdanosti. Za razliku od mnogih renomiranih evropskih proizvođača, takoreći sve japanske kompanije su očuvale kvalitet, čak i kada je krenuo trend povećanja broja modela u gami i ubrzanog razvoja noviteta.
Foto: Mihajlo Todorović
Japanski proizvođači odavno imaju pretenzije kada je tržište Starog kontinenta u pitanju i ne kriju da se neki modeli i razvijaju sa poštovanjem želja evropskih vozača kao prioritetom. S druge strane, nije retkost da se neke kompanije sa Dalekog Istoka pomalo tvrdoglavo drže svoje filozofije, bez mnogo ustupaka pomalo razmaženoj evropskoj klijenteli. To su situacije kada su nastajali neki izuzetno interesantni automobili, koji su postali, ili ikone, ili potpuni tržišni promašaji. Ipak, jedno se japanskoj automobilskoj industriji ne može osporiti, a to je da su uvek težili da prate nove trendove i tržišna dešavanja.
Foto: Mihajlo Todorović
Dovoljno je samo proanalizirati američko automobilsko tržište, pa da bude jasno sa kakvim poteškoćama se susreću američki proizvođači ne bi li konkurusali “Japancima”. Poslednjih godina izuzetno su popularni kompaktni “krosoveri”, pa ni ne iznenađuje da svi japanski proizvođači imaju po jedan model tog tipa u ponudi. Da ne bude kako japanski proizvođači samo kopiraju ono za šta procene da se Evropljanima dopada, naprotiv. U ovom slučaju se može čak reči da je Nissan bio osnivač ovog automobilskog segmenta. Model Qashqai je svojevremeno nastao kao Nissanov odgovor na poplavu klasičnih modela u C segmentu. U startu, ovaj automobil je napravio pravi tržišni bum, jer je po sličnoj ceni nudio mnogo više od klasičnih automobila u C segmentu.
Foto: Mihajlo Todorović
Druga generacija Qashqai-ja je odnedavno prisutna i na našem tržištu, pa smo odlučili da ovaj automobil, koji smo već testirali, uporedimo sa konkurentima istog porekla. Izbor je bio veoma logičan, a pao je na doajena ovog segmenta, Toyotu RAV-4, novu i svežu Mazdu CX-5, iskusnu Hondu CR-V, koja se već dokazala kroz nekoliko generacija, dok Subaru Forester takođe može da se svrsta u jednog od “prvoboraca”, koji je tokom godina ostao dosledan nekim originalnim tehničkim rešenjima. Istina, Toyota i Subaru svoje modele nikada nisu karakterisali kao kompaktne krosovere, ali ih je tržišna evolucija sve na neki način oblikovala iz generacije u generaciju, da danas, po nameni i ceni, itekako predstavljaju rivale.
Foto: Mihajlo Todorović
Nissan Qashqai
Na neki način začetnik klase kompaktnih krosovera, Nissanov Qashqai u drugoj generaciji nastavlja tradiciju koju je započeo prethodnik, tako da je osnovni koncept ostao nepromenjen i dizajnerski, ali i po pitanju dimenzija. Sličnost sa većim X-Trailom je očigledna, pogotovo kada je prednji deo automobila u pitanju. Svetlosne grupe su originalno stilizovane, a opremljene su i LED tehnologijom koja poboljšava upadljivost tokom dnevne vožnje, a ujedno i doprinosi atraktivnosti. Ono što moramo da napomenemo je i to da se testirani Qashqai dopada velikom broju ljudi u okruženju, čak i onima koji se za automobile ne interesuju mnogo, a ono što je posebno značajno, svi u njemu vide porodično vozilo. Da se Qashqai ne nameće kao predstavnik SUV segmenta, što bi moglo da se kaže za RAV4, svedoči i jako niska linija krova, koja je bliža klasičnim automobilima, nego terenskim vozilima.
Foto: Mihajlo Todorović
A da je i njegova upotrebna vrednost slična, postaje jasno po ulasku u automobil. Na našem testu se našla veoma dobro opremljena verzija sa panoramskim krovom, kožnim sedištima, kamerom od 360 stepeni… Sve to nas je na neki način odvraćalo od samo suštine ovog automobila, a cilj ovog uporednog testa nije da procenimo koji je bolje opremljen, već šta koji može da ponudi u bazičnoj verziji, odnosno kakav je automobil u osnovi, a ne čime od “igračaka” raspolaže. Srećom, Qashqai je sa te strane nasledio kvalitete prethodnika. Prvo što je očigledno je da se sedi veoma komotno. Pozicija za upravljačem kod ovog krosovera je mnogo bliža automobilskom nego SUV svetu. Kada se sedište spusti, podesi upravljač, lako je pronaći idealnu putnu poziciju.
Foto: Mihajlo Todorović
Samo sedište je vrhunskog kvaliteta. Pritom ne mislimo na kožne presvlake, već na oblik koji je prilagođen zaista dugom boravku u automobilu, ali uz opasku da nije sportski. Boravak na zadnjoj klupi je prijatan. Mesta za glavu i noge putnika prosečne visine ima sasvim dovoljno, što je prijatno iznenađenje, jer smo zbog niske bočne linijne očekivali da Qashqai bude skučeniji. Tokom sunčanih dana, boravak na zadnjoj klupi je prijatan i zbog malih dimenzija staklenih površina u zadnjem delu. Kao i kod prethodnog modela, to znači da je preglednost ka nazad skromna, ali Nissan to nadoknađuje kamerom sa pogledom od 360 stepeni, koja je veoma efikasna i zaista olakšava parkiranje na skučenim parkinzima.
Foto: Mihajlo Todorović
Pogon testiranom modelu obezbeđuje novi dizel motor od 1.600 “kubika” iz Renault-Nissan grupacije. U pitanju je agregat koji u novim Renaultovim modelima menja 1.9 dCi motor, a raspolaže sa, za ovu zapreminu, izuzetnih 130 konjskih snaga. I pored skromne radne zapremine, obrtni moment je odličan, a pri 1.750 obrtaja, dostiže 320 Nm. I zaista, u vožnji se manjak radne zapremine ne oseća. Automobil odlično ubrzava 1,4 tone tešku karoseriju, a ono što smo mogli da konstatujemo je da je i potrošnja veoma prihvatljiva. Iako smo vozili u oštrom režimu i na putu, i van njega, ona nije značajnije prelazila šest litara, s tim da je uz malo pažnje, prosek moguće znatno smanjiti.
Foto: Mihajlo Todorović
Prilagođavanje modela Qashqai prosečnim vozačima je primetno i po tome što se u cenovniku domaćeg uvoznika, od pet ponuđenih modela, samo jedan nudi sa 4×4 pogonom, a čak je i testirani model imao pogon samo na jednoj osovini. To ne predstavlja problem, jer ipak nije u pitanju terenski automobil, ali nedostatak integralnog pogona može da se oseti tokom zimskih meseci. Jedan od nedostataka testiranog automobila, uslovno rečeno, jeste i udobnost. Zbog predimenzionisanih točkova prečnika 19 inča, svaka neravnina se oseća, što nije bio slučaj sa modelom koji smo vozili na internacionalnoj prezentaciji, koji je imao “dva broja manje” točkove i sasvim korektnu udobnost.
Foto: Mihajlo Todorović
Mazda CX-5
Popularni Mazdin kompaktni krosover smo imali priliku da testiramo u nekoliko navrata, kada smo detaljno pisali o njegovom dizajnu, za koji se prvenstveno može reći da je smeo, ali i dobro proračunat. Model CX-5 izgledom “gađa” pravo u emocije potencijalnih kupaca, ali nije preterano napadan, kako ne bi odbio vozače kojima je praktičnost jedan od prioriteta. Isto se može reći i za enterijer, koji vešto balansira između atraktivnosti i praktičnosti. Najprijatnije nas je iznenadilo vozačevo sedište, koje je izuzetno udobno, i gotovo savršeno oblikovano. Bočna podrška je odlična, ali ne preterano izražena, kako na sedalnom delu, tako i na naslonu, a mogućnost podešavanja po visini omogućava lako pronalaženje idealne pozicije za upravljačem.
Foto: Mihajlo Todorović
Suvozačevo sedište kod testirane verzije je bilo istog kvaliteta, ali nije bilo podesivo po visini, pa se stiče utisak da se pomalo visoko sedi. Zadnja klupa je prostrana i udobna, a posebno nam se dopalo to što zbog masivnog C stuba i zatamnjenih zadnjih stakala, zadnja klupa predstavlja kutak izolovan od radoznalih pogleda i što je još važnije, od vrelog letnjeg sunca, slično kao i kod Nissanovog modela. Ipak, ta osobina ima i negativnih posledica, a jedna od njih je i veoma loša preglednost ka nazad. Posebno je otežano prakiranje tokom testiranja u gradskim uslovima vožnje, s tim što po ko zna koji put ističemo – danas retko koji proizvođač u ovoj klasi nudi više. Očigledno je svima dizajn primarni element.
Foto: Mihajlo Todorović
Kvalitet materijala je sasvim zadovoljavajući. Sva vidljivija mesta su presvučena plastikom mekom na dodir, a tvrdu i grubu plastiku zatičemo samo na mestima gde je to očekivano. Tabla sa instrumentima kombinuje dopadljiv dizajn i pregledost, dok je centralna konzola u prepoznatljivom japanskom maniru. Displej je osetljiv na dodir, što značajno okalakšava komunikaciju sa automobilom, dok je u toku vožnje daleko praktičniji za upotrebu multifunkcionalni rotirajući prekidač, koji se nalazi na dohvat ruke između prednjih sedišta.
Foto: Mihajlo Todorović
Za pogon je zadužen dobro poznati Mazdin dizel agregat od 2,2 litra radne zapremine. U pitanju je proveren agregat sa samo jednom manom, a i to nije greh koji ide na dušu proizvođača iz Hirošime. Naime, zbog naših pomalo arhaičnih propisa, registracija ovog motora čija radna zapremina prelazi dva litra je znatno skuplja od motora do dva litra radne zapremine, koji raspolažu praktično istom snagom. Problem je taj što Mazda nema manji dizel u ponudi, kao odnedavno Honda i Tojota, a kupac može da se zadovolji samo dvolitarskim benzincem. Inače, ovaj motor zavređuje samo reči hvale. Tih je, izuzetno elastičan, tokom eksploatacije se pokazao i kao pouzdan, a 150 konjskih snaga je više nego dovoljno za pokretanje karoserije veličine modela CX-5.
Foto: Mihajlo Todorović
Menjač u testiranom modelu je bio automatski. On, naravno, nudi i mogućnost manuelne promene stepeni prenosa, ali i automatika sasvim dobro obavlja zadatak, a posebno smo prijatno bili iznenađeni tokom gradskih uslova vožnje, gde nijednog trenutka nismo došli u situaciju da ponestaje snage, na primer, kada automobil na uzbrdici prerano “prebaci” u viši stepen prenosa, što nije redak slučaj, čak i kod modernih transmisija. Ni na otvrenom putu, ovoj transmisiji ne nedostaje daha jer poseduje šest stepeni, a najviši stepen prenosa je dovoljno dugačak da u saradnji sa snažnim motorom, obezbedi visoke putne brzine uz skromnu potrošnju.
Foto: Mihajlo Todorović
Honda CR-V
Hondin CR-V trenutno živi svoju četvrtu generaciju. Iako je u pitanju model namenjen svim tržištima, CR-V je ipak posebno prilagođen ukusima i potrebama kupaca i vozača na Starom kontinentu, koji su po pravilu zahtevniji od onih u, na primer, Americi. Stoga je sistem oslanjanja drugačiji na modelima namenjenim prodaji u Evropi, a po rečima japanskih inženjera, najviše je ovim poboljšanjima doprinela činjenica da u Nemačkoj, na pojedinim delovima auto-puteva, nema brzinskih ograničenja, što je iziskivalo ozbiljna poboljšanja kada je stabilnost u pitanju.
Foto: Mihajlo Todorović
Prvi susret sa automobilom je ponekad možda i najvažniji, a od njega kod velikog broja vozača zavisi i krajnja odluka o kupovini. Susret sa Hondinim SUV modelom je svakako bio prijatno iskustvo. Mora odmah da se napomene da to nije “terenac” namenjen vozačima koji uvek žele da budu primećeni, i koji žele da se ističu zahvaljujući automobilu. Pre se čini da je u pitanju model namenjen porodičnim vozačima koji na prvo mesto stavljaju bezbednost, kvalitet i pouzdanost. Ono što se na prvi pogled vidi je da je u pitanju globalni model namenjen prodaji na praktično svim kontinentima. Možda zato nije u potpunosti podređen prosečnom evropskom kupcu, ali zato pleni karakterističnim istočnjačkim šarmom, što je takođe jako važno.
Foto: Mihajlo Todorović
U poređenju sa prethodnikom, automobil izgleda nešto dinamičnije i više prilagođeno vožnji na asfaltu. Mesto spajanja vetrobrana i poklopca motora je u odnosu na prethodni model pomereno ka napred za čak 60 milimetara, a otprilike za toliko je povećan i prostor u kabini, tako da se ukupno skraćenje karoserije za 5 milimetara i manja visina za čak tri centimetra, ne odražavaju nepovoljno na prostranost. Naprotiv! Naravno, ovako radikalne promene u konstrukciji su bile moguće uz ozbiljne inženjerske intervencije kada je mehanika prednjeg dela u pitanju.
Foto: Mihajlo Todorović
Ulazak u automobil potvrđuje da je reč o prvenstveno porodičnom automobilu. Proizvođač je u saopštenju obećao da je pozicija za upravljačem više automobilska nego “kamionska”, kao kod većine SUV modela, i zaista je tako. Položaj sedenja je relaksiran i relativno opružen, a podešavanjem visine i ugla naslona, kao i ugla i visine upravljača, idealnu poziciju može da podesi skoro svaki vozač, bez obzira na stas i kilažu. Sama sedišta su odlična. Udobnost je vrhunska, bočna podrška takođe, a opet sedišta nisu premekana, tako da su kao stvorena za duga putovanja. Očigledno je da je pažnja posvećena i zadnjoj klupi, koja je sada takođe pogodna za duge vožnje i po pitanju udobnosti i po pitanju prostranosti.
Foto: Mihajlo Todorović
Ono što je najvažnije, a verovatno ima veze sa onim pomeranjem kabine ka napred, iza zadnje klupe se nalazi prtljažnik zapremine čak 589 litara. Kada je SUV model dužine oko četiri i po metra, podatak za primer. Mnogi će verovatno poželeti malo više originalnosti, možda po ugledu na prethodnu generaciju Civica, ali naša ocena je da je kokpit modela CR-V dizajniran upravo onako kako to očekuje njegov prosečan kupac. Takođe, nešto jeftinija plastika u pojedinim delovima kabine je opravdana cenom i potpuno u skladu sa klasom automobila i tradicionalnom japanskom filozofijom koja nikako ne podrazumeva rasipanje. Ko poželi više, neka odabere neki premijum SUV.
Foto: Mihajlo Todorović
Vožnja na otvorenom putu, ali i po bespućima u okolini Titela je potvrdila da je pored same kabine, i oslanjanje podešeno da obezbedi maksimalnu udobnost. To znači da vozne karakteristike nisu na sportskom nivou, jer se karoserija pri oštrijim manevrima naginje, ali nikada do nivoa koji bi mogao da se okarakteriše kao nebezbedan. Pogon je obezbeđivao novi dizelaš koji iz skromne radne zapremine isporučuje 120 konjskih snaga. Možda je za ovu karoseriju bolji izbor snažniji agregat, ali prosečan vozač zaista neće moći da se požali na performanse, a pogotovo ne na potrošnju, koja je uz Nissana, najniža na ovom uporednom testu. Jedini minus može da se se uputi odluci da ovaj agregat u ponudi bude samo sa opcijom pogona na dva točka. Ko želi 4×4 pogon, mora da se opredeli za snažniji dizel.
Foto: Mihajlo Todorović
Toyota RAV4
Četvrta generacija jednog od najpopularnijih kompaktnih SUV modela današnjice, Toyote RAV4, odnedavno je prisutna i na našem tržištu. Najnoviji izdanak Toyotinog SUV-a predstavlja proizvod najnovije dizajnerske škole. Jedan od vodećih svetskih proizvođača je nedavno odlučio da vrati oštrije linije i agresivniji dizajn, što dokazuju aktuelni modeli Auris, Verso i, naravno, RAV4. U odnosu na prethodnika, novi RAV4 se ističe originalnom kombinacijom robusnog i agresivnog stajlinga. Off-road karakter nepogrešivo ističu zaštitne oplate kojima je Toyota opasana sa svih strana, a naročito na prednjem odbojniku koji je efektno ukrašen donjom lajsnom visokog sjaja. Posmatrajući japanske takmace, došli smo do zaključka da oštro zasečen zadnji kraj sa ispupčenim svetlosnim grupama, pomalo kvari opšti vizuelni utisak kod Toyote, koja, ruku na srce, iz anfasa deluje svežije i modernije. Naravno, u pitanju je stvar ličnog izbora, a Toyota bar do sada nije imala problem da se dopadne tradicionalnim kupcima.
Foto: Mihajlo Todorović
Da je reč o vrhunski opremljenom automobilu, definitivno postaje jasno kada se zaviri u unutrašnjost. Kožna sedišta pokretana “na struju”, kamera za vožnju unazad, multimedijalni sistemi sa ekranom osetljivim na dodir, „hands free” kartica… sve to je sastavni deo testiranog modela u najvišem paketu opreme. Inače, poklopac prtljažnika u modelu RAV4 se pokreće pomoću elektromotora, što je standard od paketa Elegant. Nekima se možda neće dopasti što operacija otvaranja i zatvaranja petih vrata traje nešto duže, ali kada se jednom naviknete, vraćanje na standardno ručno otvaranje i zatvaranje deluje još komplikovanije.
Foto: Mihajlo Todorović
Prethodni RAV4 je dosta “kuburio” s ergonomijom, tako da je napredak kod novog modela više nego očigledan. Najveći nedostatak prethodnog modela je bio prilično “kamionska” pozicija za upravljačem i nezgodno pozicionirana ručica menjača, ali sve je to kod aktuelne verzije eliminisano. RAV4 je zadržao „izlomljene“ konture centralnog grebena, svojstvene terenskim vozilima. Možda i najslabiju tačku u enterijeru Toyote predstavlja krajnje jednostavna, oskudna instrument tabla koja nekako nije dorasla ovako skupom automobilu, pogotovo sa ovakvim paketom opreme. S druge strane, opet, ona je krajnje funkcionalna i pregledna.
Foto: Mihajlo Todorović
Iako se ne svrstava u kategoriju punokrvnih terenskih modela, RAV4 je na tom planu možda i najbolja od svih rivala na uporednom testu. I zaista, kroz staze i bogaze Titelskog brega, Toyota se provlačila sa najmanje problema, a bila je u stanju da savlada terene pred kojima su Nissan i Honda sa pogonom na dva točka morali da kapituliraju. Testiranom modelu je pogon obezbeđivao dizel motor od 2.200 “kubika” koji raspolaže sa 150 konjskih snaga i 340 Nm obrtnog momenta. U testiranom modelu on je bio “uparen” sa šestostepenim automatskim menjačem. Ovo rešenje pruža visok nivo komoditeta, ali čini se da automatika donekle guši potencijal motora, a nepovoljno se odražava i na potrošnju.
Foto: Mihajlo Todorović
Motor radi tiho, tako da buka u kabini ne narušava komfor, čak ni pri višim brzinama. Snaga se do podloge prenosi preko sva četiri točka, a integralni pogon postaje nezamenljiv u zimskim uslovima, jer odlična kontrola raspodele vučne sile zaustavljanje na klizavim posledicama čini praktično nemogućim, pogotovo da kvalitetnim pneumaticima. Stabilnost je dobra, a RAV4 vozača pri bržim prolascima kroz krivine nežnim naginjanjem na vreme upozorava da je reč o automobilu sa povišenim klirensom i da bi bilo dobro da popusti pritisak na desnu pedalu. Takođe, tokom test vožnje smo se podsetili da oslanjanje pruža odličnu udobnost, što kod većine novijih SUV i krosover modela, koji su znatno „tvrđe“ podešeni, nije slučaj.
Foto: Mihajlo Todorović
Subaru Forester
Subaruov Forester je dugi niz godina predstavljao model u sopstvenoj klasi. Od konkurenata ga je izdvajao specifičan izgled, neobična bokser konstrukcija motora i, na kraju krajeva, odsustvo dizel motora. Ipak, još za života prethodne generacije Forestera, japanska kompanija je poželela da izađe u susret armiji evropskih vozača. I učinila je to, ali na svoj način – razvojem prvog dizel motora u bokser konstrukciji namenjenog masovnoj proizvodnji. Nekako od tog trenutka, ovaj model je postao interesantan i vozačima u Srbiji. I najnovija generacija popularnog “šumara” je nasledila ovaj provereni dizel agregat, ali je njemu dodato obilje drugih inovacija koje ovaj automobil čine boljim.
Foto: Mihajlo Todorović
Od svih modela na uporednom testu, Forester je definitivno najmanje stilizovan u skladu sa željama evropskih vozača. To ga na neki način čini i najneobičnijim, a istočnjačko poreklo i neka rešenja prilagođena američkom tržištu, nije moguće prevideti. Sam dizajn poslednje generacije pomalo je iznenadio većinu poznavalaca automobilskih dešavanja. Naime, prethodna verzija je bila daleko klasičnija, kao da je na neki način bila prilagođena Evropi. Aktuelni model, s druge strane, kao da jasno poručuje – dolazim sa Dalekog istoka. To se tradicionalnim zaljubljenicima u Subaru brend svakako i dopada, a kupovinom ovog modela, bar što se dizajna tiče, nikako nije moguće napraviti grešku.
Foto: Mihajlo Todorović
I kada je kabina u pitanju, Subaru se drži nekih rešenja koja ne zatičemo kod rivala na testu. Da li zato što je ovaj model popularan u Americi, ili jednostavno zato što japanski proizvođač ne odstupa od svoje filozofije, neki dizajnerski elementi mogu da izgledaju pomalo zastarelo. To se prvenstveno odnosi na displej smešten u vrhu centralne konzole koji ispisuje osnovne podatke o vožnji, kao i dizajn dela namenjenog upravljanju muzičkim uređajem. Ipak, ono što mora da se prizna je to da svi ovi uređaji funkcionišu savršeno. Komande muzičkog uređaja, i na centralnoj konzoli, i na upravljaču, pregledne su i jasne, pomenuti displej je lako čitljiv, a moguće je i prilagođavati njegov radni režim, odnosno nekoliko grafičkih rešenja i različitih količina informacija. I za tablu sa instrumentima važi da je besprekorna po pitanju preglednosti. Kvalitet materijala je na zadovoljavajućem nivou, uz opasku da su RAV4 i Qashqai na tom planu ipak otišli malo dalje. Posebnu pohvalu moramo da uputimo prednjim sedištima, koja su veoma udobna, a i na zadnjoj klupi, dve osobe mogu da putuju i na duže etape, a da im ne manjka prostora i komfora.
Foto: Mihajlo Todorović
Kao što smo već rekli, Foresteru pogon obezbeđuje dvolitarski četvorocilindarski bokser motor od 147 konjskih snaga. Po startovanju se oglašava tihim i prigušenim, ali karakterističnim zvukom. Za razliku od klasičnih dizela, kod njega je prisutna i prepoznatljiva “bokser” nota, koja po prvi put ubrzanja u automobilu sa dizel motorom čini interesantnim. A pored subjektivnog utiska, i objektivno, ubrzanja i elastičnost su na odličnom nivou. Obrtni moment od 350 Nm je raspoloživ već pri 1.600 obrtaja, tako da snage baš nikada ne manjka, osim kada se vozač toliko “uspava”, pa pri brzini od 30 kilometara na čas zaboravi da mu je ručica menjača u četvrtom stepenu prenosa…
Foto: Mihajlo Todorović
Snaga se do podloge prenosi preko tradicionalnog Subaruovog permanentnog 4×4 pogona. Činjenica da ni Subaru nije osmišljen za savladavanje najsurovijih “of roud” deonica, ali sasvim lagano je u stanju da se izbori sa srednje zahtevnim terenima. U principu njegov integralni pogon nije ni zamišljen za terenske uslove vožnje. On briljira kada je u pitanju vozna dinamika. Na asfaltu je to retko kada primetno, ali na makadamu, ili bilo kojoj drugoj klizavoj podlozi, kao što je na primer sneg, testirani “subaru” je u velikoj prednosti, pogotovo kada su u pitanju konkurenti sa pogonom na dva točka.
Foto: Mihajlo Todorović
Zaključak
Kada se podvuče crta, nameće se samo jedan zaključak – svaki od automobla ima svog kupca. Činjenica je da testirani modeli nisu bili potpuno usaglašeni po pitanju pogona, motora i transmisije, ali u principu mogućnost izbora postoji. Nissanov Qashqai je najmlađi i zahvaljujući tome je u prednosti. Stilizovan je bez propusta, ergonomija unutrašnjosti je besprekorna. Ipak, čini se da Nissan ovaj model sve više svrstava u kategoriju porodičnih, a ne terenskih automobila. To potvrđuje i podatak da je samo snažniji dizel od svih motora u ponudi dostupan u 4×4 verziji. Zato Qashqai pleni niskom potrošnjom, a ko želi terenski automobil, moraće da se opredeli za X-Trail. Jedan od hendikepa testiranog modela su bili i točkovi prečnika 19 inča. Lepo izgledaju, ali definitivno nisu dobro rešenje za ovaj automobil, pogotovo ne na našim putevima.
Foto: Mihajlo Todorović
Mazda CX-5 je slično koncipirana kao i Qashqai. Prvenstveno je osmišljena za vožnju po asfaltu, a naša ocena je da ima možda i najbolje vozne karakteristike. Pogon na sva četiri točka je tu više da pomogne tokom zimskih meseci, kao i da obezbedi sigurnu voznu dinamiku. Prostranost i udobnost su takođe vrline krosovera iz Hirošime, a i po pitanju dizajna, jedna je od najuspešnijih među rivalima. Jedini hendikep modela CX-5 jeste dizel motor od 2,2 litra, koji po našim propisima spada u višu cenovnu kategoriju kada su troškovi registracije u pitanju.
Foto: Mihajlo Todorović
Honda CR-V je jedan od modela sa najviše tradicije, što je itekako primetno. Osnovne vrline ovog automobila su visok nivo udobnosti i prostranosti. Neki detalji u enterijeru bi možda mogli da budu maštovitije dizajnirani, ali je očigledno konzervativan pristup bio želja Hondinih stručnjaka, kada su u obzir uzeli i ciljanu grupu kupaca. Testirani motor je bio izuzetno ekonomičan, relativno startan, ali uz njega se ne nudi pogon na sva četiri točka. Ko poželi 4×4 oznaku, mora da se opredeli za snažniji i skuplji 2,2-litarski dizel.
Foto: Mihajlo Todorović
Sa Toyotom RAV4, kupac jdnostavno ne može da pogreši. U pitanju je proveren brend sa razgranatom servisnom mrežom i odličnim uslovima dalje prodaje. Prostranost, udobnost i kvalitet su značajno napredovali u odnosu na prethodnika, tako da je Toyotin kompaktni SUV trenutno možda najbolji izbor porodičnih vozača. S druge strane, očuvane su i solidne off-road karakteristike. Značajan podsticaj domaćim vozačima predstavlja i promocija dvolitarskog dizel motora, koji je sada dostupan pored poznatog od 2,2 litra.
Foto: Mihajlo Todorović
Subaru Forester kupcu definitivno nudi najviše originalnosti i specifičnog imidža. Ako kupite ovaj automobil, definitivno ćete prijateljima morati dodatno da objašnjavate o kakvom je automobilu reč kada vas pitaju šta vozite. Forester nudi neke egzotične detalje kao što je dizel motor u bokser konfiguraciji dok je prenos snage tradicionalno među najboljima u klasi, a zamerke na račun udobnosti i prostranosti nije lako pronaći.
Foto: Mihajlo Todorović
Top Speed Team
CENE
NISSAN QASHQAI
Cena osnovnog modela 17.600
Cena testiranog modela 27.100
MAZDA CX-5
Cena osnovnog modela 21.990
Cena testiranog modela 32.690
TOYOTA RAV4
Cena osnovnog modela 22.400
Cena testiranog modela 34.700
SUBARU FORESTER
Cena osnovnog modela 30.990
Cena testiranog modela 35.990
HONDA CR-V
Cena osnovnog modela 22.500
Cena testiranog modela 28.900
Cene su izražene u evrima sa PDV-om
Pogledaj vesti o: Nissan, Japan
