Izvor: Politika, 13.Apr.2015, 09:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U NATO možemo ući samo ako u njega uđe Srbija
Pokazuje se da su u svetlu pomirenja najnormalniji deo političkih elita ovog trenutka na prostoru Balkana zapravo srpski kadrovi
Od našeg dopisnika
Banjaluka – Definisanje mehanizma koordinacije – još neusaglašenog modela – koji bi u narednim godinama trebalo da posluži da BiH s EU govori jednim glasom, tako što će koordinisati stavove Republike Srpske i Federacije BiH, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kantona, izazvalo je razmimoilaženje između vlasti u RS i srpskih predstavnika u Sarajevu. Najpre, nesuglasice su se čule između Milorada Dodika, predsednika RS, i Mladena Ivanića, člana Predsedništva BiH iz RS, koji trenutno predsedava tom telu. Dodik tvrdi da je Ivanić iznoseći svoj predlog da BiH treba jednostavniji mehanizam koordinacije u kom će veću ulogu imati Predsedništvo BiH i predsedavajući Saveta ministara BiH derogirao ranije uspostavljeni dogovor, na štetu RS. Ivanić je u intervjuu „Politici” pojasnio svoj predlog i objasnio prirodu nesporazuma, ali i odgovorio na druga pitanja, najpre da li je moguće uspešno balansirati između Brisela i Moskve, ali i na to kako bi RS i BiH trebalo da se postave prema NATO-u.
Da li je mehanizam koordinacije najvažnije pitanje od Dejtona do danas, kako to tvrde vlasti u RS?
Ne vidim tu nešto veliko i krupno. Postoji Ustav BiH koji definiše nadležnosti entiteta. Taj mehanizam ne može biti iznad Ustava. Entitetima niko ne može uzeti ustavno pravo da odlučuju. Čak mislim da izrada tog mehanizma neće podrazumevati nikakav zakon, niti neku pravnu odluku. Sva zabuna nastala je zbog pitanja da li jedan kanton unutar FBiH ima pravo da blokira sve kao što to ima entitet. Mislim da nema. Entitet je daleko više od kantona, iako i kantoni treba da budu uključeni u ono što je njihova nadležnost.
Očito, jedinstvo stranaka iz RS u Sarajevu biće teško ostvarivo. Može limakar bez svađe srpskih partija?
Meni sukob ne treba. Voleo bih da čujem šta sam isprovocirao. Mnogo toga sam Dodiku prećutao. Hoću da radim svoj posao, nudio sam razgovore. Spreman sam na saradnju s predsednikom RS bez uslovljavanja i bez ali. Do saradnje će se teško doći, ali ne mojom voljom.
Da li je realno očekivati brže kretanje ka EU, jer je BiH na začelju regiona?
Ako se realizuju reforme, biće bržeg kretanja. To, opet, zavisi od dogovora entitetskih premijera i predsedavajućeg Saveta ministara BiH. Moj zahtev EU biće da uradim nešto što će pokazati da mi je stalo do RS, a to je da jedna od ključnih stvari bude podrška budžetima entiteta. Tražiću, nadam se i dobiti, da ako se reforme budu sprovodile entiteti dobiju oko 100 miliona evra podrške budžetu. Građani treba da dobiju neku pomoć, recimo most na Savi, završetak Koridora 5-C...
Može li postojanje visokog predstavnika i OHR-a u BiH biti prepreka, jer se ranije čulo da neće biti napretka ka EU?
Ovakav OHR nije smetnja, oni su se praktično ugasili, samo to niko nije saopštio. Zalažem se za to da se OHR potpuno ugasi. Nikad više neće biti saglasnosti da OHR poseže za bonskim ovlašćenjima, jer za to nema uslova. Prisustvo OHR-a više je želja nekih međunarodnih aktera da budu prisutni u BiH, a da pri tome ne budu svedeni samo na nivo ambasada.
Odranije tvrdite da su nametanja rešenja prošlost, ali da li i dalje postoji opasnost za RS od tihog uzimanja nadležnosti?
Ako nismo sposobni da se od tog odbranimo pameću, znanjem i autoritetom, misleći da će Sarajevo uspeti da nas pređe, onda je problem u nama. Nema više jedinstva u međunarodnim institucijama da treba da se menja Ustav BiH. Sadržaj poslednje evropske inicijative jeste da se Ustav ne otvara. Pa ko može imati veću korist od te inicijative ako ne RS? Šta nam više treba kao argument da nema pritiska za ustavne promene... Šta se to traži od RS?
Vaš stav jeste da RS o pitanju članstva u NATO treba da prati Srbiju. Ali šta bi to za građane RS i BiH u ovom trenutku i sadašnjim svetskim okolnostima bila bolja opcija?
Mogu samo ponoviti da u NATO možemo ući samo onda ako i kad u taj savez uđe Srbija. Jasniji stav od tog ne može. Svaka druga opcija podrazumevala bi podelu srpskog naroda. Ne trebaju nam referendumi. Tu temu zapravo ne treba ni otvarati, jer za članstvo BiH u NATO-u nema uslova sve dok Srbija nije u tom savezu.
Može li se uopšte voditi politika u BiH koja neće biti tako opterećena svrstavanjem na ovu ili onu stranu?
Naravno da može, i to veoma jednostavno. Tako što ćete voditi svoju politiku, gledati sopstvene interese. Ne treba prihvatati da se bude sredstvo jedne strane. Pa ako to mogu Grčka i Mađarska, koje su već u EU, zašto to ne bi mogla BiH, koja nije ni kandidat, niti je u NATO-u. Stvar je stava političara u BiH da se tako nametnu. Naš interes jeste da imamo korektne odnose s Rusijom, kao i dobre odnose sa EU. Ako nas oni teraju da se opredelimo za jedne – onda taj više nije naš prijatelj.
Kako ocenjujete regionalnu saradnju?
Ipak je vidljiv zastoj u proteklim godinama. Ranije je bilo više entuzijazma, ali ima stvari koje ohrabruju, poput ponašanja tokom poplava. Treba da prevaziđemo političko nepoverenje u regionu.
Koliko izjave Edija Rame o velikoj Albaniji ili imenovanje Ante Gotovine u savetodavna tela narušavaju tu saradnju?
Smatram da je sadašnji pristup Beograda, pa i srpskog faktora u BiH, izuzetno pozitivan i da ćemo mi od tog imati koristi. Polako se pokazuje da su – u svetlu pomirenja – najnormalniji deo političkih elita ovog trenutka na prostoru Balkana zapravo srpski kadrovi. Vrlo brzo će se ta korist i praktično pokazati, jer će svet podržavati one koji ne žele sukob i koji autoritet – umesto na sukobima – grade na uverenju u vlastitu snagu. Rukovodstvo Srbije pa i rukovodstvo Srba u BiH oseća tu snagu.
Kakva je saradnja BiH i Srbije?
Saradnja je dobra, nadam se da će biti još bolja. Ključ jeste da deo bošnjačke političke elite prihvati Srbiju kao partnera a ne samo kao mesto od kog će tražiti neka izvinjenja pa kad ih i dobije onda ih ne prihvati istinski.
Politika vaših prethodnika na nivou BiH dovela je do tog da je Hašim Tači nedavno rekao da je BiH veća Srbija od Srbije u pogledu nepriznavanja Kosova. Hoće li tako i ostati?
Elementi te politike utvrđeni su još u mom ranijem mandatu. BiH može priznati Kosovo samo ako se ikad desi da to uradi Srbija. Mislim, takođe, da ljudima treba omogućiti da putuju i žive normalno, pa treba da se nađe rešenje da ljudi s Kosova idu preko BiH i obratno. Ali dok se insistira da to bude priznanje – institucije BiH to neće uraditi.
Mladen Kremenović
objavljeno: 13.04.2015.
