Izvor: Blic, 15.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija mora da potpiše zabranu kasetnih bombi
Slađan Vučković
Slađan Vučković (42), penzionisani vodnik, tokom NATO bombardovanja raščišćavao je Kopaonik od kasetnih bombi kada su mu raznete obe šake, deo desne noge i leva strana lica. Penzionisan je s nepunih 40 godina. Danijelu N., dečaku sa Kosova, kasetna bomba raznela je obe noge. Nosio je vodu ocu koji je kosio livadu kada je video nešto nalik igrački. Prišao je. Bila je to, nažalost, kasetna bomba. Njih dvojica su, međutim, imali sreće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako se to tako može reći, u odnosu na 110 civila u Srbiji koji su izgubili život tokom i nakon NATO bombardovanja od dejstva kasetnih bombi.
Uprkos saznanja o broju žrtava, srpski zvaničnici još se ne izjašnjavaju hoće li Srbija biti potpisnica međunarodnog sporazuma o zabrani korišćenja kasetnih bombi 3. decembra u Oslu.
Da li se Srbija ne izjašnjava zato što želi da sačuva zalihe opasne municije zarad njihove upotrebe u budućnosti? Ili radi prodaje drugim zemljama? Odgovori na ova pitanja nisu stigla iz nadležnih ministarstava spoljnih poslova i odbrane ni nakon dve nedelje od kako su im upućena.
- Zašto se Srbija ne izjašnjava, ja taj odgovor nemam - kaže Emil Jeremić, regionalni direktor „Norveške narodne pomoći", koja je uključena u ovaj proces.
Srbija je imala značajnu ulogu u sprovođenju ideje o zabrani upotrebe kasetnih bombi. Ali Jeremić se pita zašto je Vlada Srbije aktivno učestvovala u Oslo procesu koji vodi ka potpunoj zabrani kasetne municije ako ne želi da potpiše sporazum za koji se zalagala.
- Potpisivanjem ovog sporazuma ona se odužuje žrtvama - kaže Jeremić.
I premda je nevladina organizacija „Norveška narodna pomoć" dokumentovala sve posledice ovog oružja u Srbiji, i uprkos procesu za zabranu upotrebi kasetnih bombi, započetom 2006. godine u Ženevi, Srbija sada ćuti.
Naša država je na raznim nivoima nastupala na međunarodnim konferencijama pod okriljem ovog Oslo projekta. Izražavala je podršku procesu koji ima za cilj zabranu upotrebe kasetnih bombi. Pre godinu dana Beograd i Ministarstvo inostranih poslova bili su domaćini Međunarodne konferencije, koja je okupila predstavnike zemalja žrtava kasetne municije zaostale iz prethodnih ratnih sukoba u njihovim zemljama. Tada je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić pružio snažnu podršku Oslo procesu, pozivajući se na iskustvo Srbije kao žrtve kasetnih bombi. Od njega su se očekivali konkretni koraci. Do danas oni su izostali.
Uprkos tome, Vučković i dalje nastavlja svoju borbu jer je na svojoj koži iskusio razorno dejstvo ovih „ljupkih ubica".
- Prave ih u svim mogućim bojama i oblicima. Viđao sam neke koje liče na ananas. Ima ih žutih, ljubičastih, plavih" Neke su velike poput teniskih loptica, a mogu da teže do dva kilograma - kaže Vučković.
On se aktivno bori da se svuda u svetu zabrani upotreba kasetnih bombi, ali najviše je zainteresovan da njegova država stavi svoj potpis na ovaj sporazum. Vučković je govorio u Beču na Diplomatskoj konferenciji, a početkom decembra će se u Oslu boriti da sve zemlje na svetu potpišu sporazum o zabrani korišćenja ove municije. Ovaj zastavnik prve klase u penziji, pirotehničar koji je u Vojsci radio do nesreće 25. aprila 1999. godine, kaže da je veliki problem taj što ovaj sporazum izbegavaju zemlje koje su veliki proizvođači ovih bombi - Sjedinjene Američke Države, Rusije, Indija, Pakistan"
U Dablinu se 107 zemalja dogovorilo da će potpisati sporazum, ali to nije dovoljno da bi kasetne bombe prestale da se proizvode i koriste. Vučković insistira da kasetne bombe nisu odbrambeno sredstvo i da su jako neprecizne.
- Male su i vetar može da ih odnese. Najbolji primer toga je Niš kad je NATO avijacija bacila kasetne bombe na Vojni aerodrom u Nišu, one su pale na grad, odnete su desetak kilometara dalje. Posebna je opasnost što se raspršavaju. Najgore je što su 95 odsto žrtava civili, a od toga su dve trećine deca - priča Vučković.
Žrtve ovih šarenih ubica su izolovane. Vučković nema egzistencijalne probleme jer ima vojnu penziju, supruga Dušica radi kao zubni tehničar u Vojnoj bolnici, ali zna da mnoge žrtve kasetnih bombi nemaju od čega da žive. I njemu samom je bilo teško da prihvati da je invalid bez šaka.
- Međutim, i moja porodica je podnela dosta žrtvi. Moja deca, ćerka Aleksandra i sin Đorđe morali su brže da odrastu - objašnjava Vučković.
Kad mu se desila nesreća, njegova ćerka je imala samo devet godina, sin pet. Pomagali su mu da se obuče, jede i bili neprekidno uz njega. Sada ga brine činjenica da je Srbija i sama bila proizvođač kasetnih bombi i da još uvek ima zalihe ove municije. Međutim, seća se obećanja datih nakon NATO bombardovanja da će Srbija potpisati sporazum u Oslu, ali mu je poznato i da 23 kvadratna kilometra naše teritorije nije očišćeno od kasetnih bombi. U tom poslu pomažu nam ruski pirotehničari.
Ugovor o zabrani kasetnih bombi spreman za potpisivanje
Trećeg decembra više od 100 zemalja potpisaće ugovor o zabrani kasetnih bombi. Među njima, međutim, neće biti najveći proizvođači tog oružja, kao što su SAD, Indija, Pakistan i Izrael, jer je po njima ta vrsta municije veoma korisna na ratištu, dok njeni protivnici tvrde da neeksplodirane bombe izazivaju velike civilne žrtve.
Svedočenje žrtve
Nacrt teksta Konvencije o zabrani upotrebe kasetne municije napisan je u Dablinu, u Irskoj, maja 2008. godine. U Dablinu su svedočile mnoge žrtve kasetnih bombi, među njima i Branislav Kapetanović (43) iz Kraljeva.
- U eksploziji kasetne bombe izgubio sam obe šake i obe noge, oštećeni su mi vid i sluh. Kasetne bombe spadaju među najopasnija oružja današnjice, a ogromna većina njihovih žrtava su civili. Zato pozdravljam sporazum o zabrani kasetne municije i izražavam zadovoljstvo što su učesnici pokazali da su im ljudi važniji od oružja - rekao je Kapetanović tada.
Sporazum će biti spreman za potpisivanje 3. decembra u Oslu u Norveškoj. Njime je predviđeno da potpisnice u narednih 12 godina unište sve zalihe kasetne municije. Naši susedi Bosna i Hercegovina i Hrvatska, suočene i same sa surovim posledicama kasetnih bombi, izrazile su nameru da potpišu ovaj dokument.
