Izvor: Vostok.rs, 03.Sep.2013, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nato i Sirija: „starci“ se povlače
03.09.2013. -
Poznata fraza koja je vladala na frontovima poslednjeg svetskog rata bila je: U boj idu samo starci. Ona je čak postala naslov jednog vrlo popularnog ruskog filma. Danas se nad planetom ponovo oseća dah mogućeg rata – ovog puta u Siriji.
Blok NATO-a koji se umorio od vojnih misija uspeo je da postigne po pitanju Sirije samo minimalni konsenzus među svojim članovima. Do takvog zaključka dolazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ovih dana nemački Franfuter Algemajn Cajntung. Sa njim se slaže i evropski Internet-portal EU-Infotek sa sedištem u Beču: Operacija u Siriji deli Evropu. Prema podacima novinskih agencija, do sada od učešća u vojnoj operaciji protiv Sirije, ako za to ne bude odgovarajuće dozvole SB Un, odustalo je najmanje 12 zemalja NATO-a.
U stvari države koje su vrlo određeno izjavile o odbijanju svih formi učešća u borbenim dejstvima u Siriji bez dovzole UN mnogo je više, citiraju novinske agencije reči jednog od upućenih diplomata u Briselu. Po njegovim rečima posledice vojne intervencije u Siriji potpuno su nepredvidive, a pobeda opozicije u njenom aktuelnom sastavu teško da će vratiti dugoročni mir u ovu zemlju. Već se saopštavalo o tome da se britanski parlament izjasnio većinom glasova protiv „humanitarne invervencije“ u Siriji. Premijer Dejvid Kameron koji je izrazio spremnost da učestvuje u vojnoj operaciji, bio je primoran da napravi korak unazad.
Posle njega je odstupila i Nemačka. Kako je izjavila kancelar Angela Merkel u toku predizbornih teledebata, Nemačka može da deluje samo uz postojanje mandata Un, EU ili NATO-a. Ni UN, ni EU takav mandat za sada nikome nisu dali. Što se tiče same alijanse, učnjesnici zasedanja Severnoatlantskog saveta ovih dana u Briselu na nivou stalnih predstavnika u NATO-u, bez obzira na gnevne izlive protiv režima Bašara Asada, nisu žurili da se proglašavaju dobrovoljcima za budući pohod na Damask.
Istina, na sastanku tri pribaltička lidera sa domaćinom Bele kuće koji je kasnije održan u Vašingtonu, gosti su uverili da su spremni da doprinesu sprovođenju bilo koje NATO misije. Između ostalog jedna su stvar uveravanja u solidarnost, a sasvim druga realno učešće u borbenim dejstvima, smatra odgovorni urednik lista Nezavisni vojni pregled Viktor Litovkin. On vidi u opreznosti iskusnijih evropskih članova alijanse još i strogo pragmatičnu pozadinu.
- Najvažnije je to, da oni imaju nedovoljno sredstava za učešće u toj operaciji, kaže vojni ekspert. Kod svih je finansijska kriza, i troškove za voju organizaciju NATO-a oni žele maksimalo da smanje. I trošenje suvišnog novca za solidarni budžet za sprovođenje nove misije nije u interesima mnogih država članica alijsanse.
Kako smatra Litovkin, razlike u prilazima sirijskom problemu teško da će poljuljati čvrstinu bloka. Njegov kolega, pukovnik bundesvera u ostavci, ekspert Nemačkog fonda za nauku i politiku Volfgang Rihter ne vidi raskol. Sa tim da, po njegovim rečima, treba „upozoriti“ režim Bašara Asada, slaže se čitav NATO. Razilaze se zemlje strogo po praktičnim pitanjima.
- Do danas pitanje vojnog učešća se svodi na dve zemlje – SAD i Francusku – rekao je Rihter u razgovoru za Glas Rusije. Grčka i Italija će moguće pružiti na raspolaganje SAD svoje baze. Britanija bi naravno mogla da iskoristi svoju bazu na Kipru. Možda će se naći jedna ili dve male države koje će hteti da učestvuju. Ali većina nema neophodne snage i sredstava.
Naravno, analitičari mogu da zaviruju u samu dubinu pojave. Ali postoji faktor koji leži na površini i moguće vrlo važan. U istoj toj Nemačkoj, recimo po podacima anketiranja, 69% Nemaca kategorično je protiv vojne intervencije u sirijski konflikt. Da li je manje protivnika rata među običnim ljudima u drugim zemaljama-autoritetima NATO-a? Odgovor se nameće sam po sebi.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
