Izvor: Politika, 27.Mar.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nataša Kandić vređa novinare
Povodom teksta „’Politika’ nas vraća na staru retoriku”, „Politika”, 26. marta
Čita li uopšte Nataša Kandić novine ili iz njih nasumce istrgne odgovarajuće citate koji služe njenoj tezi. Na ovo pitanje podstakao me je njen tekst u jučerašnjem broju s naslovom „’Politika’ nas vraća na staru retoriku”.
„Realno je pretpostaviti da Šuvakovićeva referira na stavove i podatke ’Politike’, koja je gotovo svakodnevno tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << NATO bombardovanja izveštavala o kolonama Albanaca koji beže od američkih bombi prema Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori”, kaže ona za moj tekst „Kosovski virus ili krimski grip”. Uvodnik se, međutim, bavi sasvim drugom temom: mišljenjima stručnjaka za međunarodno pravo o tome da li su bombardovanje SRJ 1999. i samoproklamovana nezavisnost Kosova 2008. bili pravni primer za otcepljenje Krima i njegovo pripajanje Rusiji.
Kao dokaz za tezu da „američka i evropska administracija, većina američkih, nemačkih, britanskih i holandskih profesora i eksperata za međunarodno pravo, međunarodne nevladine organizacije i dve-tri lokalne organizacije za ljudska prava smatraju da se Krim i Kosovo ne mogu porediti”, ona navodi tekst „Njujork tajmsa” od 9. marta ove godine.
Sumnjam da ga je pročitala jer on upravo govori o tome kako je pravo na samoopredeljenje i otcepljenje relativan princip: čas ga ima čas ga nema. Taj tekst poredi baš Kosovo i Krim i konstatuje da su SAD i Moskva ponovo sučeljene oko validnosti ovog principa, ali na suprotnim stranama. Među mišljenjima različitih američkih eksperata, novinar „Njujork tajmsa” navodi i ono Dimitri Simesa, predsednika vašingtonskog Centra za nacionalne interese: „Kosovo je veoma legitiman presedan. Nezavisnost je tamo postignuta uprkos protivljenju jedne legitimne demokratske i u osnovi prozapadno orijentisane Vlade Srbije. Nasuprot tome, nova prozapadna vlada u Kijevu na vlast je došla svrgavanjem legitimno izabranog predsednika.”
Šuvakovićeva, kako me Nataša Kandić u četiri navrata naziva, kao da sam u vlasništvu nekog anahronog egzotičnog plemena, ne nudi nikakvu „staru srpsku opciju, od koje do sada zvanično nije odstupio nijedan srpski političar”, kako ona tvrdi. U mom tekstu nudim čitaocima „Politike” samo delimičan pregled različitih mišljenja svetskih, a ne srpskih eksperata i političara. Nisam pri tome imala dovoljno prostora za Gerharda Šredera, nekadašnjeg nemačkog kancelara, koji je pre neki dan izjavio da je napad NATO-a na Srbiju 1999. bio „kršenje međunarodnog prava” i da se u oba slučaja (na Krimu i na Kosovu) radi o povredi povelje UN i kršenju međunarodnog prava. Računam, prati valjda osnivačica i bivša izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo šta se piše i kod nas i u svetu. Nisam se posebno osvrtala ni na krizu u Španiji i paniku u EU (po rečima Felipea Gonzalesa) zbog najavljenog neustavnog referenduma o otcepljenju Katalonije u novembru, koju tamošnji eksperti porede sa unilateralnim proglašenjem nezavisnog Kosova.
„Po njenom, Srbija i njene oružane snage su nedužne”, usuđuje se da za mene kaže sadašnja koordinatorka projekta REKOM/Ljudski gubici u jugoslovenskim ratovima. Odakle li je to izvukla ako ne iz neraspoloženja što je žuljaju sve češće konstatacije da se priznanje Kosova kao bumerang vraća Zapadu. Nataša Kandić je priznala Kosovo i to potvrdila svojim odlaskom na sednicu skupštine na kojoj je proglašena nezavisnost, još 2008. To je za nju bila svečanost, kako je tada rekla u intervjuu NIN-u. Kosovo je za nju postalo nezavisno još u julu 1999, dodala je.
Ona ne gađa mene, već „Politiku”, za koju kaže da je u „vođstvu na stari način” i da je paralelu između Krima i Kosova prenela na teren „patriotizma”. Otkad je patriotizam postao kad pratiš „Njujork tajms”, „Pais” ili „Gardijan” i prenosiš šta govori Šreder ili Felipe Gonzales? Baš bi bilo lepo kada bi i Nataša Kandić postala takav patriota, a ne da novinarima lupa etikete izvlačeći površne zaključke iz nepročitanih tekstova.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 27.03.2014.
