Izvor: Politika, 19.Apr.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čitaoci preči od Pentagona
Ministarstvo odbrane pokušalo da spreči „Los Anđeles tajms” da objavi fotografije vojnika sa delovima tela mrtvih Avganistanaca
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pentagon je pokušao da spreči „Los Anđeles tajms” da objavi fotografije američkih vojnika koji poziraju sa delovima tela ubijenih talibana, ali je redakcija to odbila, pozivajući se na „svoje obaveze prema čitaocima”. Jedino na šta su urednici poznatog dnevnika sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zapadne obale Amerike pristali jeste da štampanje te priče odlože za 72 sata, da bi za to vreme u avganistanskim bazama NATO organizovao dodatne mere predostrožnosti.
Obrazloženje sekretara za odbranu Leona Panete, koje je dao tokom dogovora sa partnerima iz NATO-a baš o Avganistanu u Briselu za ovakav zahtev, bilo je da „neprijatelj tu vrstu fotografija koristi za podsticanje nasilja”, uz napomenu da se to u sličnim situacijama već dešavalo. „Posle objavljivanja sličnih fotografija gubljeni su životi”, rekao je.
Paneta je svakako mislio na slike objavljene u februaru, na kojima američki vojnici uriniraju po leševima Avganistanaca, koje su, kao i incidenti sa spaljivanjem primeraka Kurana u bazi u Bagramu, a pogotovo slučaj u kome je jedan očigledno poremećeni vojnik ubio 18 civila na spavanju u jednom selu u neposrednoj blizini njegovog stražarskog mesta, izazvale masovne proteste u Avganistanu i pogoršale imidž američke vojske.
Najnovije fotografije, snimljene 2010. godine u pokrajini Zabul, redakciji „Los Anđeles tajmsa” dostavio je jedan od pripadnika borbene grupe Četvrte brigade 82. vazduhoplovne divizije, čiji su vojnici pozirali sa mrtvim neprijateljima. Taj vojnik je svoj čin obrazložio željom „da ukaže na rizike koje može da izazove popuštanje komandnih kriterijuma i discipline”.
Od 18 fotografija koje je dobilo i-mejlom, uredništvo je odlučilo da objavi samo dve koje su po njihovoj oceni „najmanje grozne”. „Pitanje objaviti ili ne objaviti razmotrili smo veoma pažljivo”, objasnio je glavni urednik „Los Anđeles tajmsa” Davan Maharadž u dijalogu sa čitaocima preko veb-sajta lista. „Na kraju smo se složili da je naš posao da u javnom interesu o svim aspektima američke misije o Avganistanu izveštavamo energično i nepristrasno.”
Zvanična reakcija na najnoviji primer labavljenja morala američkih trupa u ratu koji je ušao u 11. godinu, bila je slična kao i u prethodnim situacijama ove vrste. „To nije ono što smo mi i svakako ne predstavlja vrednosti velike većine naših muškaraca i žena u uniformama”, ocenio je Leon Paneta, ocenjujući konkretan slučaj neprihvatljivim i obećavši punu istragu.
Reagovao je i vrhovni komandant, predsednik Barak Obama, izjavom da će učesnici tog čina biti privedeni odgovornosti. Što se tiče avganistanskih funkcionera, ovdašnji mediji navode njihov skepticizam, s obzirom na to da se ovakvi slučajevi ponavljaju uprkos preduzetim disciplinskim merama.
Najnoviji skandal dolazi u vreme kada je glavna pažnja posvećena razradi detalja za završetak avganistanske intervencije najavljen za kraj 2014. godine. Glavna dilema pri tome jeste da li će Amerika i NATO saveznici iz Avganistana uspeti da se povuku onako kako planiraju, uz dogovor sa domaćinima o nekoj vrsti stalnog vojnog prisustva i posle toga, kao i da li će zemlju ostaviti stabilnu, ili će ona ponovo upasti u vrtlog građanskog rata.
SAD i NATO su u sredu u Briselu postigli interni sporazum o detaljima okončanja avganistanske operacije, što će zvanično sledećeg meseca, na samitu alijanse u Čikagu, da objavi Barak Obama. Ali prema izveštaju „Njujork tajmsa”, još nisu usaglašeni neki važni detalji, među kojima i kako će biti finansirane avganistanske snage bezbednosti posle povlačenja stranih trupa.
Njihovi godišnji troškovi u ovom momentu se procenjuju na četiri milijarde dolara, što je daleko iznad fiskalnih moći vlade u Kabulu. SAD su spremne da podmiruju oko 2,2 milijarde od tog računa, od avganistanske vlade se očekuje oko 500 miliona, dok za ostatak od 1,3 milijarde treba da budu „oporezovani” saveznici.
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je zatražio da posle 2014. u finansiranju avganistanske armije učestvuju i Rusija i Kina.
Njegov zahtev je došao posle neočekivane kritike ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, koji je u Briselu u četvrtak rekao da NATO u Avganistanu treba da ostane sve dok lokalne snage ne budu sasvim sposobne da garantuju bezbednost, smatrajući da pre toga ne treba postavljati „veštačke rokove za povlačenje”.
Rusija svakako ima u vidu sopstveno iskustvo: brzi raspad struktura vlasti posle povlačenja okupacionih trupa tadašnjeg Sovjetskog Saveza 1989, što je omogućilo da sredinom devedesetih vlast u Kabulu, uz pomoć Pakistana, preuzmu islamski fundamentalisti, danas poznati kao talibani.
Rusija je danas neka vrsta zapadnog partnera u avganistanskoj operaciji, jer NATO saveznicima omogućava vazdušni i železnički koridor za snabdevanje njihovih trupa, što je naročito važno posle zatvaranja linija snabdevanja preko Pakistana prošlog novembra.
Lavrov je u četvrtak u Briselu sa ministrima iz NATO-a razmatrao i njihov zahtev da na ruskoj teritoriji prvi put otvore jednu logističku bazu za transport ljudstva, materijala i opreme u Avganistan i iz Avganistana. Konačnu odluku o tome treba da donese ruski parlament – Državna duma.
Milan Mišić
objavljeno: 20.04.2012.
Pogledaj vesti o: NATO
