Izvor: Politika, 22.Sep.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Rolingstonse” sam voleo više od „Bitlsa”
Samo kad bismo bili u stanju da gledamo očima čoveka do sebe mogli bismo da izbegnemo mnoga lutanja i neprijateljstva, smatra popularni hrvatski muzičar pred rasprodat koncert u novosadskom „Spensu”
„Libar”, „Žeđam”, „Tempera”, „Oprosti” i „Mirakul” – samo su neki od hitova koje će popularni hrvatski kantautor Zlatan Stipišić Džiboni otpevati 1. oktobra na koncertu u novosadskoj hali „Spens”. Koncert jednog od najpopularnijih pevača na Balkanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već je rasprodat, a javnost s nestrpljenjem očekuje kada će muzičar svirati u Beogradu, verovatno u Areni, što bi trebalo da se dogodi tokom naredne godine.
Iako će u Novom Sadu svirati u okviru koncertne turneje „Toleranca” na kojoj promoviše istoimeni poslednji album, Džiboni će izvoditi pesme i sa popularnog albuma „Mirakul” koje inače ne svira često, kao i hitove iz proteklih 10 godina solo karijere.
Na koncertu u Novom Sadu promovisaćete album „Toleranca”. Šta je za Vas lično tolerancija?
Za mene bi to bilo kao što su na primer u matematici dva plus dva četiri. Pre nego što donese sud o drugome, čovek treba da proba da obuje njegove cipele, da uđe u njegovu kožu. Svi narodi na svetu, na svim jezicima,imaju izrazepoput: „biti u tuđoj koži”, „ući u tuđe cipele”, poput popularne pesme „Dipeš moda” – „Walking In My Shoes”. Trebalo bi svi da imamo takav tok stvari, da nakratko probamo da gledamo ljude, a i svet, očima druge osobe, pre nego što donesemo sud o toj osobi. Samo kad bismo bili u stanju da gledamo očima čoveka do sebe mogli bismo da izbegnemo mnoga lutanja i neprijateljstva. To je za mene tolerancija. Po definiciji, tolerancija bi bila nešto kao da se „ispoliraš”, ali smatram da to nije dovoljno. Sebe treba staviti u tuđu kožu, pa tek onda jasnije vidiš stvari.
Album „Toleranca” snimali ste u studiju Pitera Gebrijela u Londonu, koga niste upoznali, ali ste radili studio do studija sa Tomom Džonsom. Da li ste razmenili iskustvo sa ovim bardom i šta ste, možda, naučili od njega i njegovih saradnika?
Nismo mi razmenili ništa.Njegov producentje Itan Džonskoji je radio sa popularnom grupom „Kings Of leon”. Taj producent je meni, u stvari, bio najbitniji u profesionalnom smislu, a kad neko nije dovoljno veliko producentsko ime, naši mediji onda malo dodaju.
Uz koju muziku ste odrastali?
Moji roditelji su dosta slušali klasičnu muziku. Mama koja je malo mlađa od tate, rođena je 1941. godine, volela je Džimija Hendriksa, „Rolingstonse”i „Bitlse”. Kako je moja sestra volela „Bitlse”, mislio sam da su oni za curice, a da su „Rolingstonsi” za dečake. Uvek sam malo više voleo „Rolingstonse”. Odrastao sam kasnije na hard rok muzici i na to sam vrlo ponosan, iako je to muzika koja je uvek malo nailazila na podsmeh, možda neke velike kritike. Hard rok je muzika koja je očuvala onu osnovu: bubanj, gitara i bas – taj neki trio. Da nije bilo toga, danas bi verovatno sve bilo na plejbek i to bi bila službena muzika.
Album prate video spotovi koji obiluju animacijom čiji su autori Zdenko Bašić i Manuel Šumberac, čime su Vaše pesme dobile i novo vizuelno čitanje...
Animacija je moja tajna ljubav. Zemlje koje nisu poput SAD i Francuske, dakle male zemlje poput Češke, Srbije i Hrvatske i njihove kinematografije nikada neće imati stotine miliona dolara za specijalne efekte. I ako želite nekako da ekranizujete svoju maštu animacija je još uvek najjednostavniji put. Zato obožavam animaciju, jer nemam holivudski studio i stotine hiljada dolara da napravim video spot kao što ga može napraviti Lejdi Gaga ili Madona. Animacija mi je jedini način da se nešto napravi kvalitetno a da se opet na neki način mašta prenese na ekran. Obožavam animaciju jer ipak uspete to što ste zamislili da uradite sa manjim budžetom.
---------------------------------------------------------
Sva deca Džibonijevih koncerata
Na Vašim koncertima često se desi da neki mladić zaprosi devojku. Šta Vam to govori?
To je samo uvod. Upoznao sam mnogo ljudi koji su napravili decu posle mojih koncerata. Ima desetoro dece koja su napravljena posle neke moje svirke. To je najveći uspeh moje muzike – kad ljudi odu svojim kućama i vode ljubav. To mi je super.
A. Cvetićanin I. Aranđelović
objavljeno: 23.09.2011.
