Izvor: RTS, 10.Okt.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neiskorišćeno industrijsko nasleđe
Sledeći primere evropskih zemalja, Srbija bi mogla da iskoristi svoje bogato industrijsko nasleđe i da na njemu zaradi. Kao što je praksa u svetu, ti objekti se ili pretvaraju u turističku ponudu, ili u eksluzivni prostor. I jedno i drugo zahteva ulaganja.
Praksa u svetu je da se spomenici zastarele tehnologije pretvaraju u kulturne centre, ali i ekskluzivne prostore. Pitanje je kako ih iskoristiti, ali i sačuvati u izvornom izgledu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Londonska elektrana na Temzi, čuvena je "Tejt-galerija" moderne umetnosti. Nasuprot njoj, beogradska termoelektrana "Snaga i svetlost" na Dunavu jedva i da postoji, zapuštena je i propada. Sredstava nije bilo ranije, a nema ih ni sad.
"Projekti koji se bave energetskom efikasnošću ili alternativnim načinima stvaranja energije, ako ništa drugo, zgradi vraćaju funkciju", rekla je Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.
"Dvadeset i prvi vek treba da pokaže kako se dobija energija u zgradi za dobijanje energije dvadesetog veka", objašnjava Gligorijevićeva.
Uz pomoć evropskih fondova, Rifat Kulenović bavi se industrijskom arheologijom više od deset godina.
Rezultat tog rada je monografija, prva takve vrste kod nas, koja nudi nudi pomak u razmišljanju o industrijskom nasleđu i riznicu svih relevantnih podataka, u kojoj je sve popisano i fotografisano.
"Terenska istraživanja starih fabrika su pokazala da masa tih objekata i dalje stoje, međutim, dobar deo je prestao sa funkcijom i spreman je za promenu", objašnjava Rifat Kulenović iz Muzeja nauke i tehnike.
"Više od sedam starih hidroelektrana proizvodnju električne energije u originalnom stanju rade preko jednog veka, po čemu smo poznati, ne samo u Evropi, već i u svetu", istakao je Kulenović.
U Beogradu postoje i svetli primeri očuvanog industrijskog nasleđa - Republički seizmološki zavod u parku na Tašmajdanu i Meteorološka opservatorija u Karađorđevom parku.
Buru u javnosti izaziva najava izgradnje hotelsko-stambenog kompleksa na mestu fabrike "Beko" koja je u okviru beogradske tvrđave.
"Mi bismo preporučili da strogi uslovi zaštite budu malo blaži kod ovakvih spomenika kulture i da urbanisti izađu u susret investitoru, toliko da se sačuva vrednost i identitet Beograda", dodala je Glogorijevićeva.
Mapa industrijskog nasleđa Beograda sada drugačije izgleda. Investitori u tome vide novac, a zaštitari spomenike. Mudrih i odgovornih rešenja ima, ali ne i novca za prenamenu u objekte namenjene kulturi.
