Izvor: Vostok.rs, 16.Okt.2011, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li to Rusija i Kina prekidaju „Arapsko proleće“
16.10.2011. -
Rusija i Kina su 4. oktobra stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti OUN, koja je Siriji pretila sankcijama na „libijski" način. Istina, američka ambasadorka u OUN, Suzan Rajs, pokušavala je da ukloni svaku mogućnost za upoređivanje sa Libijom,tako što je tvrdila da su neke zemlje, koje „žele da prodaju oružje Asadovoj vladi" libijski presedan iskoristile „samo kao predlog" [1].
Američki novinari su svom predstavniku u OUN postavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pitanje: da li stvarno gospođa Rajs smatra da rezolucija o Libiji, posle koje je NATO počeo da bombarduje tu zemlju, nije imala baš nikakvog uticaja na rešenje koje je predloženo za Siriju, a zar zemlje koje su se uzdržale – Indija, Brazil, Južna Afrika – takođe žele da Siriji prodaju oružje?
Suzan Rajs je ostala pri svome: „Libija je samo upoređenje", a što se tiče rezolucije koju su pripremile evropske zemlje „nema razloga za protivljenje". Stvarno, evropski autori nacrta rezolucije, pokušavajući da izbegnu veto, više puta su ublažavali jezik dokumenta tako da su, čak, iz teksta izbrisali i reč „sankcije". Međutim, ovoga puta se Rusija i Kina nisu povele za ljubiteljima korišćenja eufemizama, tako da je sredstvima za javno informisanje ostalo samo da citiraju objašnjenja Vitalija Čurkina, ruskog ambasadora u OUN, koji je rekao da je „Rusija odbacila rezoluciju zato što je ona „zasnovana na filozofiji konfrontacije", zato što je „sadržala kao ultimatum - uvođenje sankcija", i bila usmerena „protiv mirnog razrešenja krize".
Na dan glasanja, 4. oktobra, francuski "LeMonde"je objavio članak pod nazivom „Zapad pokušava da natera OUN da osudi represije u Siriji", u kome su citirane uznemirene reči Alena Žipea, francuskog ministra inostranih poslova, koji je izneo tvrdnju da je pretnja Rusije da će staviti veto - „izmena pozicije" jer se uoči tog dana, 3. oktobra, Moskva složila sa nacrtom rezolucije. Novine su dodale: „Gospodin Žipe veruje da će Rusi promeniti odluku tim pre, što je, po njegovom mišljenju, tekst koji se daje na glasanje ako ne i besprekoran, ipak dozvoljava da se dođe do konsenzusa".
Evropski nacrt rezolucije koji zamalo nije primljen je „odlučno osuđivao nastavljanje ozbiljnog i sistematskog kršenja ljudskih prava od strane sirijskih vlasti" i zahtevao je da se hitno prekine „svako nasilje". Ukoliko sirijski režim u roku od 30 dana ne preduzme odgovarajuće postupke tekst je predvideo „ciljane mere". „Kritika bombardovanja NATO-a u Libiji prinudila je evropske ministre da posebno podvuku da oni nemaju nameru da u Siriji preduzimaju vojne akcije". Međutim, čak ni to, napisao je "LeMonde"nije uticalo na opozicioni stav prema nacrtu rezolucije od strane Rusije, Kine, i takvih privremenih članova Saveta bezbednosti, kao što su Indija i Južna Afrika.
I odlično je, što nije uticalo. Bez obzira na pokušaje „svetske zajednice" da zaglade efekat prethodnih rezolucija OUN, koje su dovele do katastrofalnih posledica u Libiji, ponavljanje takvo scenarija u Siriji je, ako ništa drugo, bar odloženo, mada i ta zemlja, baš kao i druge zemlje – mete „svetske zajednice", ne treba da žive od iluzija.
U istom članku "LeMonde"-a govori se o poziciji premijera Turske, koji je „odbacio svog prijatelja" (Bašara Asada). Podsećajući na promenu stava turskog premijera prema Siriji i na njegovu nameru da podrži rezoluciju Saveta bezbednosti OUN u vezi sa sankcijama protiv te zemlje, francuski list navodi reči koje je Erdogan izgovorio upravo na dan glasanja o povećanju broja ubijenih civila u Siriji i o tome da Damask nije izvršio obećane reforme. „Još jedan element kojim se podvlači promena turske pozicije prema Siriji, - piše list, - je prihvatanje na turskoj teritoriji sirijskog pukovnika-dezertera, koji je osnovao opozicioni pokret „Slobodna armija Sirije", u kome se našlo oko 7500 izbeglica".
Istovremeno na teritoriji Turske, uz odobrenje Londona i Pariza, punom parom se spremaju oni koji treba da učestvuju u svrgavanju sirijskog režima, uključujući i formiranje „prelaznog saveta", kao u Libiji " U Istambulu su već 2. oktobra počeli da kalupe „Sirijski nacionalni savet", što je prvi objavio neki Burhan Galiun iz Centra za proučavanje savremenog Istoka, iz Pariza. Na konferenciji za štampu u Istambulu „profesor" je novinarima ispričao da taj „istorijski" nacionalni savet „radi na mobilizaciji svih slojeva sirijskog naroda kako bi pomogli „maršu revolucije" radi svrgavanja režima i njegovih simbola, uključujući tu i vođu tog režima" [2]. Savet koji je uglavnom sastavljen od emigranata, ujedinjuje raznobojne opozicione grupice koje se zovi „komiteti za koordinaciju", a koje organizuju lokalne manifestacije, liberale, braću-muslimane (koji su u Siriji dugo bili zabranjeni), partije kurda i asiraca. Samo oni, javlja sa teritorije Turske francuski podanik, i oličavaju „suverenitet sirijskog naroda u njegovoj borbi za slobodu".
Međunarodni dnevni red za rad „nacionalnog saveta"pripremaju „sirijski posmatrači ljudskih prava" (OSDH), koji su stacionirani u Londonu; oni redaktiraju i pozive, koji slikovito opisuju „zverstva" sirijskog režima i koji dižu međunarodnu javnost i „ustaničke armije" na borbu za pobedu „sirijske revolucije". Kako je primetio jedan Sirijac-begunac, put ka „stalnoj revoluciji" treba da rasčisti i ona „Slobodna armija Sirije", koju NATO priprema na teritoriji Turske" Za sada, istina, veto Rusije i Kine je strast prema ratovanju „slobodnih armija" ohladio.
Ambasador Francuske u OUN, Žerar Aro, rusko-ќineski veto na rezoluciju o Siriji Saveta bezbednosti OUN je nazvao „odbacivanjem onog izuzetnog pokreta za slobodu i demokratiju, kakav je bio „arapsko proleće". Šta da se radi, znajući kakve su sve ljudske tragedije, i kakav čudovišni cinizam sa sobom nosi izvikani „pokret za slobodu" želimo da se ponadamo da je francuski diplomata pogodio centar mete.
Irina Lebedeva,
[1] http://www.innercitypress.com/unsc4syrrus100411.html
[2] http://www.lexpressiondz.com/internationale/140170-l-opposition-syrienne-forme-un-front-commun.html
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
Pogledaj vesti o: Libija
