Izvor: eKlinika.rs, 03.Jun.2025, 07:01
Dijabetes je nekada praćen izrazito brzim skokom šećera i ne može da se kontroliše ishranom, šta je LADA objašnjava dr Dragana Melentijević
Latentni autoimuni dijabetes (LADA) odraslih je bolest koja se nalazi, po mehanizmu nastanka i kliničkim karakteristikama, između dijabetesa tip 1 i tip 2. Lekari objašnjavaju da je u osnovi bolesti oštećenje beta ćelija pankreasa autoimunog porekla. U telu obolelih stvaraju se antitela koja posreduju u imunološkom odgovoru, te se ćelije pankreasa, kao i kod svake autoimune bolesti, prepoznaju kao strane. LADA >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << je nekada i izrazito težak oblik dijabetesa, pre svega zbog naglih skokova vrednosti šećera u krvi. Za razliku od dijabetesa tipa 1 i dijabetesa tipa 2, fizička aktivnost i odgovarajući način ishrane ne mogu da utiču na kontrolu LADA dijabetesa.
Simptomi LADA dijabetesa
Proces oštećenja ćelija koje luče insulin je različit kod svakog pacijenta, a od stepena ovog oštećenja zavisi i klinička slika. Stručnjaci napominju da nema preciznih podataka u vezi sa brojem obolelih od LADA dijabetesa u našoj zemlji. U MKB (Međunarodna klasifikacija bolesti) šifarniku ne postoji posebna šifra za ovu podvrstu dijabetesa. S obzirom na to da se ovaj dijabetes javlja kod pacijenata starijih od 40 godina, najčešće se označava kao dijabetes tip 2 u smislu MKB klasifikacije. Prema nekim procenama, LADA je u celim svetu zastupljen kod oko 10 odsto obolelih od dijabetesa starijih od 40 godina.
– Simptomi LADA dijabetesa se preklapaju sa simptomima DM tip 1 I DM tp2. Ukoliko dođe do brzog imunološki posredovanog oštećenja beta ćelija pankreasa, simptomi naginju ka dijabetesu tip 1. Javlja se gubitak na telesnoj težini i pored pojačane gladi, pojačana žeđ, češće mokrenje. Ukoliko se ovo stanje ne prepozna može se izuzetno manifestovati i životno-ugrožavajućim akutnim komplikacijama dijabetesa kao što je ketoacidoza. Ukoliko su u pitanju gojazni pacijenti starijih i srednjih godina, prisutna je i otpornost receptora na insulin. Klinička slika u početku naginje ka dijabetesu tip 2 – kaže za portal eKlinika specijalista opšte medicine prim. dr Dragana Melentijević, koja u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević“ vodi Savetovalište za dijabetes.
Autoimune bolesti su često udružene
Ovaj oblik dijabetesa je autoimuno oboljenje kada telo pacijenta stvara antitela protiv sopstvenog tkiva.
– Napadnuto tkivo se prepoznaje kao strano te imunološkim mehanizmima dolazi do oštećenja ćelija i organa. Vremenom proces odbacivana, oštećenja i slabljenja kapaciteta plemenitog tkiva napreduje. Autoimune bolesti su često udružene, tako osobe koje imaju sistemske bolesti vezivnog tkiva imaju često i endokrinološke i hematološke autoimune bolesti. Faktori rizika za nastanak autoimunih oboljenja su svakako nasleđe – način reagovanja imunog sistema, udružen sa faktorima sredine – način života, infekcije, i drugi stresogeni za organizam – objašnjava dr Melentijević.
U osnovi lečenja su bar male doze insulina
Da li je tačno da za razliku od dijabetesa tipa 2, LADA ne može da se kontroliše promenama u ishrani i fizičkom aktivnošću?
Tačno. Kod osoba koje imaju dijabetes tip 2 promena životnog stila je u osnovi lečenja. Korekcija ishrane, redukcija telesne težine dovodi do usporavanja progresije bolesti i vreme preleska na insulinsku terapiju. Kod obolelih od LADA dijabetesa glikoregulacija je izrazito nestabilna, pacijenti imaju i gubitak telesne težine i u osnovi lečenja su bar male doze insulina. LADA dijabetes se tako i otkrije što ispred sebe imate atipičnu prezentaciju dijabetesa tip 2, atipične godine za dijabetes tip1. Nekada se izgubi vreme u dijagnozi, ali i u svetu je to put pacijenata sa LADA. Kada se posumnja na ovo oboljenje, potrebna je detaljna anamneza, biohemija, definitivna dijagnoza se postavlja detekcijom antitela iz krvi – precizira dr Melentijević.
Glikemija može da brzo skoči na visoke vrednosti
Sagovornica portala eKlinika naglašava da je LADA nestabilan oblik dijabetesa, imunološki proces je konstantan i aktivan proces koji utiče sekreciju insulina iz pankreasa.
– Endogena rezerva pankreasa se „sudara“ sa aplikovanim insulinom. Česte su hipoglikemije. Oboleli od LADA dijabetesa teško prihvataju da im treba insulinska terapija, i da će ako preskoče dozu insulina glikemija brzo da skoči na visoke vrednosti koje dovode do komplikacija dijabetesa. Životne navike se mnogo teže menjaju u odraslom dobu, oboleli od tip 1 dijabetesa nauče da žive sa svojim stanjem. U detinjstvu se lakše prihvataju i menjaju stavovi i edukacija je lakša – navodi dr Melentijević.
Da li je moguća prevencija?
Pitali smo doktorku da li je moguće da se na neki način zaštitimo od ovog oblika dijabetesa, na primer, da li bi jednom godišnje urađene osnovne laboratorijske analize mogle da ukažu da nije nešto u redu i da obezbede raniju dijagnostiku?
– Zaštita od bilo koje autoimune bolesti ne postoji. Redovne kontrole su deo fizičke i mentalne higijene i svakako doprinose prevenciji faktora rizika. Najbolji način zaštite od bilo koje bolesti jeste umerenost, zdrave životne navike, adekvatna ishrana i dovoljno sna. Ukoliko dođe do pojave simptoma bolesti važno je aktivno učešće obolelog. Osobe koje žive sa bilo kojim oblikom dijabetesa su stub i okosnica svog lečenja. Zdravstveni radnici su tu samo da pruže podršku, savet. Od prihvatanja i učešća osobe zavisi terapijski uspeh – zaključuje dr Dragana Melentijević.
Članak Dijabetes je nekada praćen izrazito brzim skokom šećera i ne može da se kontroliše ishranom, šta je LADA objašnjava dr Dragana Melentijević se pojavljuje prvo na eKlinika.
