Izvor: Glas javnosti, 31.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast je zatrla duh naroda
Draganu Koprivici, književniku, dramskom piscu, satiričaru iz Crne Gore protekle nedelje uručena je Dositejeva nagrada. Sudeći po bibliografiji našeg sagovornika, koji iza sebe ima više knjiga poezije, satire, proze, kao i dramskih ostvarenja, nagrada je otišla u prave ruke. Za Glas javnosti Dragan Koprivica govori o Dositeju ali i crnogorskom jeziku, svom romanu „Vesela Amerika“.
Šta za vas predstavlja jedno ovakvo priznanje?
- Ovakva nagrada zaista ostaje jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << od najlepših događaja za bilo kog poslenika kulture. Srećne su zemlje u kojima traje podvižnički duh velikog književnika, pedagoga i reformatora Dositeja Obradovića. I zaista mi čini istinsku satisfakciju što odgovorni prepoznaju moj skromni doprinos kolektivnom pregalaštvu kao činu što traje na zajedničkom duhovnom tlu. Bitno je da i u novom dobu raspoznajemo Dositejeve savete „zdravago razuma“, preko kojih se ujedinjuju svi što istinski ljube nauku, kulturu i pedagošku prosvećenost..
Jedan ste od najznačajnijih satiričara ovih prostora. Kako pronalazite inspiraciju u današnjem vremenu?
- Što se tiče satire, da bi se ona oplodila, u svakoj zemlji mora da postoji određeno zrnce svetle duhovnosti koja je podloga za satiru u najboljem smislu. Međutim, vlastodršci Crne Gore su, u težnji za sticanjem enormnih bogatstava ubili u Crnoj Gori i onaj najmanji deo duhovnosti, onoga što je nerazlučivi deo satire. Sada je na delu jedno nesatirično, ružno vreme, koje maltene ne daje inspiraciju piscima koji su to vreme prepoznali kao pogrešno i neknjiževno vreme. Očigledno ćemo čekati neka bolja vremena koja satiri daju nešto bolje i afirmativno, nego u ovom trenutku. Danas u Crnoj Gori toga nema.
VIRTUELNI CRNOGORSKI JEZIK
Kada je reč o jeziku, pitala bih vas kakav stav imate kada je u pitanju uvođenje crnogorskog jezika kao zvaničnog u Crnoj Gori?
- Svi ljudi na ovom svetu imaju pravo da vole neki jezik manje ili više, a sad ako je to virtuelni jezik to je drugo. Šezdeset četiri odsto građana Crne Gore, što znači većina, izjasnila se na poslednjem popisu da govori srpskim jezikom. U pitanju su i oni koji su se deklarisali kao Srbi i oni koji su se izjasnili kao Crnogorci. Pokazalo se da i jedni i drugi govore srpskim jezikom u kojem prepoznaju svoju duhovnost, istoriju, kulturu i budućnost, mimo manipulacija kojima se frizirala stvarnost i izmišljao tamo neki crnogorski jezik da bi se došlo do starog principa „zavadi pa vladaj“. U svakom slučaju, jasno je da srpski jezik ostaje jedan od temelja kulture ne samo u Srbiji, nego i u Crnoj Gori. A kome je stalo do virtuelnih jezika, neka se i bavi time.
Kako stoje stvari sa umetničkim nagradama u Crnoj Gori?
- Kada je u pitanju dodeljivanje umetničkih nagrada, ja se setim jednog filma češkog autora „Strogo kontrolisani vozovi“. Naime, u Crnoj Gori su strogo kontrolisane umetničke nagrade. Što se tiče režimskih delilaca nagrada, i dalje traje stanje koje se može definisati kao izričito prećutno naređenje da niti ja, niti bilo ko od pisaca opozicionog bloka ne može dobiti nagradu jer bi to, zamislite, bio težak i bolan udarac za tu takozvanu reformsku Crnu Goru koja se ustvari pretvorila u Crnu Goru tajkuna koji strogo kontrolišu i kulturu i dodeljivanje nagrada i sve ostalo... a u svrhu osiguranja svojih političkih i finansijskih pozicija.
U kojoj meri je politika podelila ljude od pera u Crnoj Gori?
- Uvek sam se vodio idejom da pisci pišu za čitaoce, a ne za nagrade. Dokaz za to mi je i moj roman „Vesela Amerika“ koji sam pisao poslednjih pet godina, a koji je doživeo već peto izdanje. Knjiga je veoma čitana, dobila je priznanje od velikog broja čitalaca, od naših najpriznatijih kritičara i intelektualaca u Crnoj Gori. Nailazim na srdačne osmehe ljudi koji su pročitali roman. Neki su tih trista stranica pročitali za jednu noć i meni je to najveća nagrada.
Kako biste kao autor uputili čitaoce u suštinu vašeg romana „Vesela Amerika“?
- Pisao sam je krajnje iskreno i bez ikakvih ograda, što je po meni alfa i omega pravog kontakta čitaoca sa knjigom. U toj knjizi opisao sam putešestvije parlamentarne delegacije Srbije i Crne Gore po SAD u februaru 2002. godine. To putovanje je trajalo dvadesetak dana kada sam bio literarni svedok i pomalo literarni potkazivač američkog kopna i ponašanja mojih prijatelja iz parlamentarne delegacije Skupštine Crne Gore. Tako da sam tu bio pisac na tajnom javnom zadatku, doživljavao sam odobravanja i negodovanja ljudi iz delegacije koji nisu želeli da imaju jednog Herkula Poaroa pored sebe, u autobusima i avionima, ali su se na kraju složili sa onim što sam napisao. Smatraju da je knjiga napisana pošteno i bez uvreda, a u cilju afirmacije duhovnosti Srba, Crnogoraca, Albanaca i Amerikanaca. Za razliku od zvanične američke politike, moja iskustva sa američkim građanima su neuporediva sa opštim stavom koji vlada kod nas. Običan američki građanin je uglavnom poprilično neinformisan o globalnim kulturnim sferama. Mnogo toga ne zna o Evropi, pa ni o istoriji Amerike. Inače je neverovatno ljubazan, kulturan, vaspitan, pravi domaćin na američkom kopnu. Tako da su impresije u romanu uglavnom pozitivne, mada je bilo i nekih negativnih. Moram reći da se američki ambasador u Crnoj Gori nije oglasio nijednom jedinom reči o romanu koji je pisan pet godina. Tu je ta razlika između običnih građana i političara.
Na čemu trenutno radite?
- Ja sam ove godine dobio značajnu podršku za moju knjigu drama na kojima sam radio poslednjih godina. Knjiga će na jednom mestu okupiti sve drame i to će biti izazov za neke profesionalne teatre. Naravno ne u Crnoj Gori, jer bi to bila mala kulturna nevolja za crnogorske poslenike teatara ako bi bila igrana predstava jednog autora koji ne pripada današnjoj vladajućoj koaliciji.
