Izvor: Kurir, 04.Jan.2011, 08:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RADULJICA: DEDA MRAZE, ČUVAJ UNUKU!
Deda, deda, šta ti ovo treba? Centar Srbije i Efes Pilsena Miroslav Raduljica u blogu za sajt košarka.rs otkriva da je od Deda Mraza prošle godine tražio samo jednu želju, da ga sačuva od povreda, ali da je ovaj nije ispunio. Raduljica, koji očigledno ima dara za satirično pisanje, konačno je
Deda, deda, šta ti ovo treba?
Centar Srbije i Efes Pilsena Miroslav Raduljica u blogu za sajt košarka.rs otkriva da je od Deda Mraza prošle godine tražio >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << samo jednu želju, da ga sačuva od povreda, ali da je ovaj nije ispunio. Raduljica, koji očigledno ima dara za satirično pisanje, konačno je skinuo gips s noge i počeo da trčkara. Međutim, i dalje je ljut na Deda Mraza.
- Prošle godine, u ovo vreme, pisao sam pismo Deda Mrazu. Bio sam izričit kod želja. Rekao sam manje povreda, alooooo, MANJE! Mora da je, sirotan, oslepeo od starosti, ili je mislio da ću da mu obesčastim unuku! A nisam hteo, svega mi! - piše u svom blogu nekadašnji centar FMP.
On je, čim se preselio na Bosfor, doživeo peh, odnosno morao je da propusti celu polusezonu. Ipak, sada stvari idu nabolje, i ako sve bude kako treba, počeće sa ozbiljnijim treninzima.
- Ako nekoga još zanima moja karijera, mogu vam reći da sam konačno pre nekog vremena stao na noge. Ma šta na noge, počeo sam da trčim. Čak sam i šutirao na koš. Nije baš da mi je nedostajala košarka, ali kad se setim onih štaka... Ipak mi je lepše ovako! Jedino dobro iz tog perioda hodanja „na štakama“ je to što mi se ispunila jedna želja - ceo život sam želeo da imam veću podlakticu, i u tome sam tek sada uspeo - uz pomoć štaka. Ha, kakva ironija! Što bi rekao Marčelo na novom albumu, „toliki sam maler, da Marfiju činim uvredu“ - slikovito opisuje Raduljica.
Istanbule, koliki si
Najveći problem u Istanbulu mu pričinjava saobraćajna gužva, koju je, kako sam kaže, teško opisati.
- Eeeeej, pa to ne može da se zamisli. Evo, pre neki dan sam krenuo na drugi kraj grada, kod Papija i Ćere (mojih azijskih drugara). I eto, nađem se u „nekošenom“, kako mi zovemo toliko popularnu istanbulsku gužvu. Nije mi bilo prvi put, ali je ovo bilo najgore. Zamislite da 25 kilometara prelazite kolima dva i po sata! Uspeo sam malo da odremam i da pročitam pola knjige.
.jpg)
