Izvor: Sportski Žurnal, 11.Nov.2010, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KATANA: Školstvo u Japanu
PIŠE: Igor Jagličić
U Japanu na obrazovanje polažu veliku pažnju. Imaju i zašto, jer da bi se dobio posao u boljoj firmi, potrebna je i diploma sa boljeg fakulteta. Znanje je cenjeno, a ovde kažu da je obrazovanje proces koji doživotno traje.
Deci se od >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << malena pruža prilika da uče klavir, idu na plivanje i uče strani jezik (isključivo engleski). Sve to im je obezbeđeno u većini predškolskih ustanova, uz manju nadoknadu koju plaćaju roditelji.
U osnovnu školu se kreće sa 6 godina. Škola je na principu celodnevne nastave. Deci je obezbeđen ručak, jede se u učionicama, a redari donose hranu i tanjire. Svi zajedno jedu sa nastavnikom i posle ručka svi zajedno čiste učionicu.
Posle toga je veliki odmor i popodnevni časovi. Obično imaju 3 časa pre podne i 2 časa popodne. Nastava se završava oko 3 sata, posle čega se deca vraćaju kuci. Knjige su besplatne u toku celog obaveznog školovanja, koje traje 9 godina. Osnovna škola traje 6 godina, ocenjivanje je opisno. Nema ponavljanja razreda.
Posle završenih 6 razreda osnovne škole, đaci automatski prelaze u nižu srednju školu, koja je određena mestom stanovanja. Sledeće 3 godine deca su pod većim pritiskom, počevši od toga da moraju da dolaze u školu u uniformama, preko brojčanog ocenjivanja, mnogobrojnih testova i priprema za prijemni ispit za višu srednju školu. Više srednje škole se plaćaju i podeljene su na škole tipa gimnazije ili srednje stručne škole.
Gimnazije su rangirane prema broju đaka koji se upiše na takozvane teške univerzitete. Najteži je Tokijo univerzitet, pa Kjoto, Osaka... Za bolje gimnazije, na jedno mesto konkuriše po nekoliko đaka. Onim đacima koji ne uspeju da se upišu preostaju privatne škole, koje su dosta skuplje od državnih.
Inače školska godina počinje u aprilu. Letnji raspust je od polovine jula do 1. septembra. Za vreme raspusta deca imaju jako puno domaćeg, i dva dana u toku raspusta su određena za dolazak u školu i predaju domaćih zadataka.
Daleko je od toga, da je školstvo u Japanu idealno, što i sami Japanci priznaju, ali sa nivoom pismenosti od skoro 100 %, ipak imaju na šta da budu ponosni. A nama ostaje da se zapitamo, kako to da sa Vukovom azbukom, koja ja kao pismo jedna od najlakših na svetu, mi izgubismo ovu trku sa Japanom.
A mali Japanci ne uče 30 slova, nego 2000 kanđija (znakova slikovnog pisma). Kod nas se često kaže, radi kao Japanac, možda bi se moglo reći i uči kao mali Japanac. I biti ponosan na to.
Nastavak na Sportski Žurnal...
