Izvor: Večernje novosti, 27.Sep.2015, 16:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stepski bizon iz doba pleistocena

IZ tame praistorije, u selu Reljinci pod Rudnikom, 300 metara od Ibarske magistrale, iznenada je "izronio" neobičan, dragocen nalaz - deo roga ogromne životinje. Meštanima zaseoka Đokovići i Danilovići, na predelu uz potok Ridžinac isprva niko nije znao da objasni, kojoj životinji je to bilo oružje i ukras. Kljova mamuta? "Sablja" goleme zveri...? Čuđenju nikako kraja kad je samo deo roga ovoliki, i debeo, koliko li je bilo to stvorenje?! Ovaj ostatak daleke prošlosti života na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Zemlji našao je Dragoslav Pantić (61), iz Reljinaca. - I to, slučajno, kad je bujica odronila zemljište, jednu stranu brda iznad potoka. I ranijih godina su na tom i okolnim potezima nalaženi slični, čudni koštani ostaci nekih životinja, koji sasvim sigurno nisu pripadali domaćima. Ali, manji od ovog. Meštani kao laici im tada nisu pridavali veći značaj, ni obaveštavali stručnjake. Ima li na tom lokalitetu još nalaza: kostur ove životinje, ili možda drugih, ne znamo, trebalo bi ga detaljnije pretražiti. Možda je predeo oko Ridžinca potencijalno novo nalazište iskopina?! - čudi se i sam Pantić. Dilemu oko pripadnosti nalaza razrešava nam kustos Biljana Čkonjević, diplomirani inženjer geologije-paleontolog, osnivač Paleontološkog odeljenja u Narodnom muzeju u Čačku, gde je doskora bila zaposlena. Više od decenije istražuje svedočanstva davno prohujalih milenijuma. - Nalaz u Reljincima deo je roga stepskog bizona (Bison priscus). Fosilni ostaci te vrste u Srbiji su nalaženi u koritima velikih reka, aluvijalnim i lesnim naslagama. U drugoj polovini kvartara naseljava stepska prostranstva Evrope, centralne Azije, Severne Amerike, naša... Njeno prisustvo je dokaz surove, hladne klime gornjeg pleistocena. To je u geološkom pogledu kratak vremenski period, traje od pre milion i osamsto do pre deset hiljada godina. Karakterišu ga nestabilni, promenljivi klimatski uslovi od izrazito hladnih ledenih doba do perioda otopljavanja i umerene klime. Stepski bizon bio je veoma moćna životinja iz roda papkara, visok i do dva, a dug više od dva i po metra, raspona rogova većeg od metra, težak oko tonu i po. U Evropi se javlja u srednjem pleistocenu, iščezava tokom poslednjeg glacijala. Živeo je u krdima poput savremenih bizona. Pretpostavlja se da se prvi put pojavio u Južnoj Aziji. U Evropi ga je nasledio Bison bonasus, u Severnoj Americi Bison bison. Danas postoje samo dve vrste, čuvaju se uglavnom u rezervatima - objašnjava naša sagovornica. Tek posle Prvog svetskog rata uništen je i poslednji primerak kavkaskog bizona... UZROCI IZUMIRANjA ZAŠTO se desilo veliko izumiranje krajem pleistocena? Hipoteza o preteranom lovu (overkill hipothesis) veruje da su ljudi lovili krupne biljojede i tako ih istrebili. Dokaz za to: u Americi, 80% vrsta krupnih sisara iščezava tokom hiljadu godina od prvog naseljavanja ljudi! Istrebljenja raznih vrsta od strane ljudi dešavala su se više puta u istorijskom vremenu, kao i danas. Praistorijski lovci ostavili su mnogo slika i gravira u pećinama širom sveta. Druga, hipoteza o promeni klime pre 10.000-15.000 godina, navodi naglo globalno otopljavanje, povećanje prosečne temperatura za šest stepeni, što je neke vrste opremljene debelim krznom dovelo do smrti od "toplotnog udara". Mnogi naučnici podržavaju kombinacije te dve hipoteze, jer nijedna u potpunosti ne objašnjava izumiranje na granici pleistocen - holocen. Hipoteza zaraze smatra da je dolaskom ljudi i njihovih životinja, naročito pasa, neka teška virusna bolest preneta na krupne sisare od koje su uginuli - kaže Čkonjevićeva. ANALIZA STAROSTIPRECIZNIJA starost nalaza iz Reljinaca može se utvrditi poznatom karbonskom metodom C-14. Dosta je pouzdana, primenjuje se za predmete i fosile stare do 50.000 godina. Za starije fosile koriste se paleomagnetizam i molekularna metoda, za dobijanje tačnijih rezultata kombinuje molekularna sa drugim, recimo argonskom metodom - veli kustos Biljana Čkonjević.
Pogledaj vesti o: Ibarska magistrala

Nastavak na Večernje novosti...