Izvor: B92, 10.Nov.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoren deo obilaznice
Beograd -- Posle 18 godina čekanja, deonica obilaznice oko Beograda, od Ostružnice do Ibarske magistrale, danas je i zvanično otvorena za saobraćaj.
Ostala dva dela obilaznice, od Batajnice do Dobanovaca i od Ibarske magistrale do Bubanj Potoka, trebalo bi da bude završen u naredne četiri godine. Najviše srpskih državnika danas je bilo na svečanosti otvaranja dela obilaznice oko Beograda. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Novi deo obilaznice otvorio je predsednik Srbije Boris Tadić, a ceremoniji su prisustvovali i premijer Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović i više ministara.
Otvarajući deo obilaznice oko Beograda, Tadić je rekao da Srbija mora da pronađe sredstva za razvoj kako bi unapredila infrastrukturu i lakše postala članica Evropske unije.
Tadić je ocenio da Srbija ne može da premosti svetsku finansijsku krizu ako zaustavi investicije u razvoj i dodao da ne sme da bude zaustavljena gradnja mostova, puteva i tunela, jer infrastruktura omogućava otvaranje novih radnih mesta.
"Ne radi se samo o Beogradu, već i o Srbiji, gde saobraćaj teče jednom brzinom koja je korisna za privrednike i brzinom koja omogućava da Srbija bude što pre povezana sa Evropom i sa EU, sa svim zmnljama EU", rekao je on.
"Na taj način kada Srbija bude Srbija povezana sa svima, onda će i u političkom smislu biti i lakše da postanemo članica EU, što nam omogućava poboljšanje životnog standarda", kaže on.
Predsednik Srbije, koji je i predsednik Nacionalnog saveta za infrastrukturu, pohvalio je radnike i graditelje, preduzeća Planum i Mostogradnja, ali je dodao i da poslovi ne smeju da stanu i da treba nastaviti radove na obilaznici prema Bubanj Potoku.
Cela obilaznica za četiri godine
Vlada Srbije planira da do kraja svog mandata, odnosno za četiri godine, kao deo Koridora 10, bude završena i obilaznica.
Projekat obilaznice oko Beograda deo je transevropskog Koridora 10. Obilaznica će povezati dva važna autoputa, E75 i E70. Prvi je veza Zapadne Evrope sa Grčkom i Turskom, a drugi povezuje Zapadnu Evropu i Rumuniju.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da je obilaznica za prestonicu jako važna jer će se njenim otvaranjem smanjiti saobraćajna gužva u Beogradu.
"Za Beograd je jako bitno da se ovi radovi nastave, da se uradi deo između Dobanovaca i Batajnice i da se urade sektori pet i šest. Kada se sve to uradi, onda ćemo moći da izmestimo jedan deo gužvi i moći ćemo da ponudimo alternativu", kaže on.
Radovi na izgradnji obilaznice počeli su još 1990 godine. Više puta su obustavljani, a nastavljeni su u avgustu 2006 godine. Do sada u ove radeve uloženo je preko devet milijardi dinara.
Deo obilaznice koji je danas otvoren dug je oko sedam kilometara i sada će omogućiti teretnim vozilima da sa autoputa, na ulazu u Beograd sa severne strane, pređu na magistralni put i tako dođu do Ibarske magistrale ne ulazeći u centar grada i ne prelazeći preko mosta Gazela.
Planirano je da sledeće godine počnu radovi na druge dve deonice obilaznice oko Beograda - od Batajnice do Dobanovaca i od tunela u Ostružnici do puta za Avalu.
U 2008. godini iz NIP-a je za izgradnju obilaznice predviđeno 2 milijarde i 700.000 dinara, dok će grad Beograd izdvojiti 500.000 dinara manje. U izgradnju obilaznice je od 1990. godine uloženo 9,2 milijarde dinara.
Rokovi za otvaranje obilaznice više puta su pomereni. Prvi rok za završetak radova bio je 15. oktobar, a nakon toga više puta je najavljivano je da će obilaznica dužine 7,7 kilometara biti otvorena. Obilaznica oko Beograda bi trebalo da bude dugačka 69 kilometara.
Isplativa investicija
Predsednik Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Milan Vujanić kaže za B92 da je Beograd, posle dugog čekanja, najzad dobio jednu isplativu investiciju.
"Beograd nije u mogućnosti da istrpi pritisak vozila koja prolaze kroz zemlju, a nemaju nikakvu potrebu da uđu ili da se zadrže u Beogradu. Sama obilaznica će odvući ogroman broj vozila jer Beograd sad preko Gazele propušta oko 120.000 do 140.000 vozila dnevno”, kaže on.
"Kapacitet Gazele je bio projektovan za 10.000 vozila, i u vršnom opterećenju nakon 10 godina, otprilike, planiralo se da bude 20.000, a Beograd je postigao taj kapacitet odmah, dve godine nakon izgradnje Gazele”, objašnjava Vujanić.
