Izvor: Mondo, 03.Feb.2015, 03:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nije počinila genocid u Hrvatskoj
Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid!
Foto: AP/ Peter Dejong
Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je da zločini srpskih snaga nad Hrvatima u Hrvatskoj, 1991-95, nisu bili počinjeni s "genocidnom namerom" da se Hrvati unište kao etnička grupa.
Sud je presudio da, tokom rata u Hrvatskoj, vlasti u Beogradu i njihove snage nisu počinile genocid nad Hrvatima, kao što je Hrvatska tvrdila u svojoj tužbi >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << protiv Srbije.
Kako je rekao predsednik najvišeg suda UN Petr Tomka, Hrvatska nije uspela da dokaže da je genocid počinjen nad Hrvatima, zbog čega Srbija ne može biti proglašena odgovornom ni po jednom osnovu.
Predsednik Međunarodnog suda pravde, sudija Piter Tomka saopštio je danas da Sud ima nadležnost da odlučuje o celokupnoj tužbi Hrvatske.
Nije potrebno zaključivati da li su SR Jugoslavija ili Srbija naslednice odgovornosti koja je možda nastala u SFR Jugoslaviji, pročitao je Tomka delove obrazloženja presude po međusobnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid.
Kontratužba se isključivo tiče borbi iz leta iz 1995. godine, onoga što Hrvatska naziva operacija Oluja. Hrvatska ne spori da kontratužba spada u nadležnost konvencije o genocidu, rekao je Tomka.
Sud smatra da je kontratužba direktno vezana za tužbu Hrvatske činjenično i po pravnom aspektu, a pravni aspekt je konvencija o genocidu, rekao je on.
Sud je doneo odluku da Srbija, iz formalnih razloga, ne može biti odgovorna za dela počinjena pre 27. aprila 1992. godine.
"Država koja je tek postala potpisnik Konvencije (o genocidu) ne može se smatrati odgovornom retroaktivno za genocid, po članu 9 Konvencije", izjavio je Tomka, koji i dalje čita obrazloženje presude.
On je naveo da je SRJ postala obavezana Konvencijom o genocidu tek od 27. aprila 1992. godine, kada je SRJ i nastala.
Saopštavanju presude prisustvuju srpski i hrvatski ministri pravde, Nikola Selaković i Orsat Miljenić.
Spor je počeo kada je Hrvatska 2. jula 1999. godine podnela tužbu protiv Srbije, na šta je Srbija 4. januara 2010. godine uzvratila protivtužbom. Usmena rasprava pred MSP završena je 1. aprila prošle godine.
Presuda MSP će biti konačna, jer na nju ne postoji pravo žalbe, a države će biti u obavezi da po njoj postupe.
Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donosi ukupno 17 sudija, 15 stalnih i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.
Srpski pravni tim očekuje da sud odbije hrvatsku tužbu protiv Srbije, kao i da utvrdi da su oružane snage Hrvatske tokom i posle akcije"Oluja" počinile masovne zločine nad srpskim nadorom, dok su pravni eksperti uvereni da će obe tužbe odbačene.
Očekuje se da će sud najpre izreći svoju odluku povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije koja je podneta 1999. godine, a potom i povodom protivtužbe Srbije protiv Hrvatske iz 2009. godine.
Presuda MSP će biti konačna, jer na nju ne postoji pravo žalbe, a države će biti u obavezi da po njoj postupe.
Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović rekao je ranije Tanjugu da očekuje da tužba Hrvatske bude odbijena.
"Što se tiče protivtužbe Srbije koja se odnosi na operaciju "Oluja" i zločine koji su izvršeni u toku i po završetku te operacije, mi ostavljamo sudu da oceni da li su se u tim zločinima stekla bitna obeležja krivičnog dela genocida", dodao je Obradović.
U svakom slučaju, kako je naveo, pravni tim očekuje da sud konstatuje da su se masovni zločini dogodili i da to na neki način bude prepoznato bar pred MSP-om pošto nije pred haškim Tribunalom.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi pak očekuje da će i hrvatska tužba i srpska protivtužba za genocid pred Međunarodnim sudom pravde biti odbačene.
On je prošle sedmice u izjavi za "Mađar so" podsetio da su se početkom devedesetih godina događali strašni zločini i u Hrvatskoj, ali da za razliku od Bosne i Hercegovine, haški tibunal nije nikog osudio za genocid počinjen u Hrvatskoj.
"Ne samo da niko nije osuđen, nego niko nije ni tužen za genocid. Zbog toga nije verovatno da će MSP osuditi bilo Srbiju, bilo Hrvatsku, jer je nadležan samo za slučajeve genocida", rekao je Varadi.
Bez obzira kakve budu odluke MSP-a po tužbama Srbije i Hrvatske one su u obavezujuće za sve članice UN.
Ukoliko bi sud izdao neki nalog državi, na primer u pogledu naknade šte, onda bi ta država bila dužna da po njemu postupi.
Međutim sud u ovoj fazi postupka ne donosi odluku o konkretnoj naknadi štete, već ostavlja izvestan period državama da se oko toga dogovore. Ukoliko do dogovora ne dođe, države bi opet išle pred sud specifiranim zahtevom.
Što se tiče sprovođenja takve odluke njeno izvršenje nadgledao bi Savet bezbednosti UN.
Srbija je od MSP zatražila da operaciju "Oluja" koju su izvršile oružane snage Hrvatske proglasi za genocid nad sprskim narodom i tu državu proglasi krivom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju genocida.
Pored toga, protivtužbenim zahtevom Srbija je predložila da MSP presudom obaveže Hrvatsku na reparacije Srbima iz Krajine zbog zločina koje su pretrpeli tokom "Oluje".
Zatrazeno je i da se omogući slobodan povratak Srbima koji se još nisu vratili u Hrvatsku, da "Oluja" prestane da se slavi kao nacionalni praznik u Hrvatskoj, kao i da se kazne svi izvršioci zločina.
Ovaj spor počeo je 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije, a usmena rasprava završena je 1. aprila prošle godine.
Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja
Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Srbija je odgovorila kontratužbom 10 godina kasnije, koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donosi ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.
