Izvor: RTS, 06.Nov.2011, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki sindrom u Rimu
Ogroman javni dug Italije sve više zabrinjava Brisel i Vašington, tim pre što se radi o trećoj ekonomiji u evrozoni. Strahuje se da grčki sindrom ne zahvati i Italijane. Premijer Silvio Berluskoni, ipak, ne deli mišljenje građana da je zemlja u krizi.
Grčki sindrom sve više >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << preti Italiji. Ogroman javni dug zabrinjava Brisel i Vašington, što potvrđuje i jedina, lako doneta odluka na samitu Grupe 20 u Kanu, da MMF nadgleda ispunjavanje ciljeva Rima.
Premijer Berluskoni i dalje tvrdi da je u Italiji sve u redu, dok opozicija protestuje i traži njegovu ostavku.
Italijanski enormni javni dug, koji bi prema proceni stručnjaka u januaru mogao da dostigne 2.000 milijardi evra, dakle više nego grčki, španski i portugalski dug zajedno, veoma brine Brisel, jer je reč o trećoj ekonomiji u evrozoni, pa bi bankrot Italije bio poguban za Evropsku uniju.
Italijansku ekonomsku situaciju dodatno pogoršavaju skroman privredni rast 0,3 odsto, rad na crno, neoporezovanih 270 milijardi evra godišnje i nezaposlenost, koja je čak 30 odsto među mladima.
Tu su i gubici na berzi, rast kamata na državnim obveznicama preko šest odsto, što je direktna posledica izgubljenog kredibiliteta zemlje.
Premijer Berluskoni, međutim, negira postojanje krize u Italiji. "Potrošnja nije smanjena, restorani su prepuni, ne možete da nađete slobodno mesto u avionima, niti u letovalištima. Kad živite u Italiji, ne shvatate da bi to moglo da bude duboka kriza", kaže premijer Italije.
Viđenje Berluskonijeve italijanske stvarnosti ne deli ni značajna većina građana - samo 22 odsto Italijana podržava premijera, kao ni opozicija, što potvrđuje više hiljada okupljenih učesnika na protestu u centru Rima, koji su tražili ostavku Silvija Berluskonija.
Da li je na pomolu kraj Berluskonijeve vladavine znaće se već sledeće sedmice kada će parlament, 57. put od početka mandata 2008. godine, glasati o poverenju vladi.
