Izvor: Blic, 23.Jan.2015, 14:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIPRAS CIPRAS CIPRAS CIPRAS Četiri scenarija pred Grčkom posle izbora
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj u nedelju 25. januara velike šanse da bude izabran na mesto šefa Vlade ima lider radikalne levičarske partije Siriza, Aleksik Cipras (40), a analitičari predviđaju četiri moguća scenarija koja čekaju zemlju posle izbora, prenosi danas nemački radio Dojče vele.
U krizom pogođenoj Grčkoj izborna pobeda Ciprasa bila bi istorijski događaj zbog toga što bi on bio prvi levičarski premijer te zemlje ikada.
Levičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su bili nadomak vlasti 1958. godine kada je leva stranka EDA (Ujedinjena demokratska levica) predstavljala opoziciju sa osvojenih 26,89 odsto glasova.
Nakon Drugog svetskog rata, a zatim i krvavog građanskog rata, Grčka je bila jedna od najsiromašnijih zemalja koja je politički ipak pripadala krugu "zapadne Evrope". Još tada je levica profitirala od biračkog besa i neraspoloženja prema "starim" strankama.
Od 2010. je visoko zadužena Grčka dobila ukupno 240 milijardi evra finansijske pomoći za spasavanje zemlje od bankrota i za refinansiranje dugova koji je potrebno prioritetno otplatiti.
Zauzvrat su kreditori iz Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zahtevali rigidnu politiku štednje i dubokosežne strukturne reforme na područjima privrede i javne uprave.
Krajem 2014, trebalo je da bude završen program spasavanja. Međutim, poslednja kreditna tranša u visini od 1,8 milijardi evra, još nije isplaćena jer je konzervativni šef vlade Antonis Samaras zapeo po pitanju obećanog sprovođenja reformi, navodi Dojče vele.
Levičari obećavaju da će, u slučaju izborne pobede, zahtevati da se ponovo pregovara o uslovima politike štednje i nastojaće da se izbore za opraštanje dugova kod kreditora.
"Tada bi itekako bilo moguće da Grčka bude primorana da napusti evrozonu", upozorava poslanik konzervativne stranke u Evropskom parlamentu Jorgos Kircos.
Izborna pobeda levičara nije zagarantovana, navodi radio prenoseći da je, prema poslednjim anketama, Siriza u vođstvu ispred konzervativne Nove demokratije, ali da njena prednost nije velika.
Osim toga, levičari bi, u slučaju izborne pobede, morali da formiraju koaliciju jer u parlamentu nemaju apsolutnu većinu. Do sada se samo nekoliko stranaka izjasnilo da je spremno na saradnju sa Sirizom.
Cipras se po tom pitanju obratio Komunističkoj partiji Grčke (KKE) u kojoj je 1989. i započeo svoju političku karijeru. Ali, lider te stranke Dimitris Kucumbas, isključio je mogućnost formiranja postizborne koalicije sa Sirizom.
Postoje, međutim, još četiri mogućnosti i sve su u istoj meri verovatne, objašnjava Jorgos Kircos.
"Prva mogućnost - konzervativna stranka, uprkos anketama, pobeđuje na izborima i formira koalicionu vladu. Tada bi i privreda doživela polet. Druga mogućnost - pobeđuje Siriza, stvara vladu levičara i dolazi do raskida s kreditorima. Zbog toga bi bio moguć izlazak iz evrozone", navodi Kircos.
Prema njemu, treća opcija je da pobedi Siriza i da odustane od svoje prvobitno najavljene radikalne politike zbog čega bi onda na videlo izašli unutarstranački konflikti.
"I četvrta opcija: formiranje vlade postaje nemoguće, slede novi prevremeni izbori, a mi zbog toga gubimo vreme koje nemamo", upozorava grčki parlamentarac.
