Izvor: Press, 25.Jan.2011, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volej za milion funti
Engleski fudbaleri su u 19. veku imali platu samo četiri funte veću od plate fizičkih radnika, da bi „teškom sindikalnom borbom" stigli do godišnjih primanja koja su danas veća od izvoza mnogih preduzeća
Čitav prvi tim Liverpula je 1961. godine zarađivao ukupno 500 funti nedeljno, što nije bilo dovoljno ni da se kupi jedan novi „ford eskort"! Pola veka kasnije, kapiten Liverpula >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Stiven Džerard nedeljno zaradi 130.000 funti, ili osam automobila marke „ford mondeo", a kad bi svi igrači „crvenih" udružili svoje plate, verovatno bi mogli da kupe jednu od „Fordovih" fabrika u Evropi!Pre tačno 50 godina, Fudbalska asocijacija Engleske pod pritiskom fudbalera koji su pretili štrajkom ukinula je limit na plate igrača, koji je iznosio 20 funti nedeljno. A ista ta Fudbalska asocijacija je 1885. godine, na jedvite jade, dozvolila klubovima da počnu da plaćaju svoje fudbalere. „U interesu fudbala je da se legalizuje zapošljavanje profesionalnih fudbalera, ali samo uz određene restrikcije", saopštila je FA. Dotad je plaćanje fudbalera bio prekršaj koji se kažnjavao izbacivanjem kluba iz takmičenja.
U prvo vreme klubovi su mogli da zapošljavaju i plaćaju samo one igrače koji su rođeni ili su prethodne dve godine živeli u radijusu od osam kilometara od mesta u kojem se nalazi klupski stadion.
Prvi klub koji je registrovan kao profesionalni bio je Blekburn, a u sezoni 1885/86. su na plate igrača potrošili ukupno 615 funti, a samo dvojica njihovih fudbalera primala su maksimalnu platu od jedne funte nedeljno.
Sindikat „crvenih đavola" ne popušta
Tri godine kasnije Nik Ros je prešao iz Prestona u Everton za platu od 2,5 funte nedeljno, a već početkom devedesetih godina 19. veka vodeći klubovi poput Aston Vile, Njukasl junajteda i Sanderlenda plaćali su svoje najbolje igrače pet funti nedeljno. Prosečna plata fizičkog radnika u Britaniji tad je iznosila funtu nedeljno, međutim, kvalifikovani radnici dobijali su i do 2,5 funte.
Međutim, čelnici Derbi Kauntija 1893. godine zatražili su da se plate fudbalera igrača ograniče na četiri funte nedeljno. Većina igrača u to doba nije primala ni toliko, a pored fudbala imali su i druge poslove tako da ih to nije mnogo interesovalo. Međutim, oni malobrojni koji su već dostigli plate od 10 funti nedeljno i koji su živeli od fudbala, udružili su se i sprečili usvajanje pomenutog predloga.
Ipak, 1901. ograničenje je uvedeno. Igrači su pokušali da obore tu odluku udruživanjem u sindikat, međutim, FA im je zapretila da će im ukinuti licence ako ne odustanu. Gotovo svi igrači su popustili i napustili sindikat, međutim kompletan tim Mančester junajteda i 17 igrača Sanderlenda su to odbili, zbog čega su ih njihovi klubovi suspendovali. Ipak, ograničenje plate na četiri funte nedeljno je ostalo na snazi.
Do 1961. godine plata fudbalera je dostigla 20 funti nedeljno, a onda je Udruženje profesionalnih fudbalera zapretilo štrajkom i ograničenje je ukinuto.
„Mercedes" za nedeljnu platu
Fulam je odmah podigao platu svom igraču i kapitenu engleske reprezentacije Džoniju Hejnsu na 100 funti nedeljno. Međutim, pojedini klubovi uveli su interna ograničenja plate, pa je tako Mančester junajted davao najviše 50 funti nedeljno. Poređenja radi, u to vreme novi „ford eskort" u Britaniji je koštao 634 funte, pivo u pabu 0,1 funtu, a prosečna nedeljna plata iznosila je 15 funti.
Ipak, već krajem šezdesetih godina „đavoli" su popustili, pa je njihov legendarni golgeter Džordž Best dobijao 1.000 funti nedeljno. Osamdesete su dočekane relativno skromno - legendarni golman Piter Šilton dobijao je 1.200 funti nedeljno, što znači da mu je bilo potrebno malo manje od četiri plate da bi pazario, 4.195 funti vrednu, novu „ford kortinu".
Plate fudbalera su postepeno rasle i početkom devedesetih dobili smo prvog igrača sa petocifrenom nedeljnom platom. Bio je to Džon Barns iz Liverpula, koji je zarađivao 10.000 funti nedeljno. To je već bilo dovoljno za jedan nov automobil srednje klase.
Sredinom poslednje decenije 20. veka kapiten Mančester junajteda Roj Kin zarađivao je 52.000 funti sedmično (skoro četiri „ford mondea"), a na početku novog milenijuma, Sol Kembel je u Arsenalu dobijao 100.000 funti nedeljno. Za te pare mogao je da kupi ultraluksuzni „mercedes S klase" ili recimo jedan trosoban stan u Beogradu.
A danas, deset godina kasnije, najplaćeniji igrač Premijer lige Vejn Runi iz Mančester junajteda svake nedelje postane bogatiji za 250.000 funti. Od 1961. godine i ukidanja ograničenja do danas, plate vrhunskih fudbalera u Engleskoj porasle su 2.500 puta. U istom periodu prosečna plata u Britaniji porasla je svega 46 puta. I onda kažu da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu...
