Izvor: Vostok.rs, 05.Apr.2012, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kopola „Između“ prošlosti i budućnosti
05.04.2012. -
Poznati holivudski filmski režiser Frensis Ford Kopola predstavio je u Moskvi svoj novi film „Između". Uostalom, u ruski glavni grad nije doputovao samo zbog toga. Petostruki „oskarovac" je odlučio da poseti Moskvu radi pripreme svog novog projekta. Zbog toga je, između ostalog, posetio i Politehnički muzej.
Ovamo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << krenuo zbog ideja i nadahnuća. „Spremam se za veliki i skup projekat, - objasnio je režiser. – I zbog toga treba da proučim važne momente iz moje ere. Ako pogledate sebe, ako proučite 20 godina pre vašeg rođenja i 20 godina posle, videćete da je to čitava epoha koja ima svoj motiv, svoj smisao. Moja epoha je svet pre i posle Drugog svetskog rata. Eto zbog čega je u pitanju Rusija, zbog čega muzej... Želeo bih da ocenim istorijski period između 1920-ih godina i početka 21. veka."
Pojam „između" očigledno veoma zanima režisera, nije slučajno tako nazvao svoj novi film: između dobra i zla, između zemaljskog i onostranog, čak i između „mladog i starog režisera". Napokon, između jave i sna... O tome da je siže filma sanjao Kopola priča kao o čudu. A u tome što je u pitanju bio košmar, vidi poseban znak. Drugi pokušavaju da što pre zaborave noćni košmar, a on je, probudivši se, pojurio prema telefonu kako bi ispričao fabulu budućeg trilera.
„Od tog žanra sam počeo s 22 godine, što mi je kao filmskom radniku početniku omogućilo da radim čudne stvari s kamerom: da je stavim ispod stola ili da mašem njom u vazduhu. I danas, kad imam 72. godine zanimljivo mi je da snimim film kako bih uporedio sebe sadašnjeg sa sobom, 22-godišnjim. Ali to više nije film strave i užasa – to je moj pokušaj da shvatim nešto u sebi."
Zaplet filma je sledeći. Pisac koji je izgubio nadahnuće dolazi u zabačeni gradić u kojem se dogodilo strašno masovno ubistvo dece. U snu mu se javlja krvava avet devojčice koja pokušava da mu saopšti strašnu tajnu. Moguće je da će razmrsivši klupko čudnih događaja pisac moći da prevlada tešku krizu ličnosti i da napiše novu knjigu – o vampirima, onostranom svetu, odgovornosti čoveka za svaki svoj postupak i o legendarnom piscu Edgaru Alanu Pou...
„Želim da priđem filmu kao književnosti. Smatram da su najizvanrednija dela stvorena upravo u književnosti, u pozorištu. Recimo, ruski klasik Turgenjev sa svojom velikom ljubavlju prema životu, prema pevačici Polini Viardo – sve se to odrazilo za njegova dela. Čitalac želi da oseti dušu autora, zato je za kinematograf toliko važna književna osnova..."
On je i sam uvek želeo da bude pisac. I od vremena svog remek-dela „Kuma" sam je pisao scenario, prerađivao ga je po stotinu puta. I danas je uveren da budućnost filma nije 3D, već tanani pristup scenariju. Nekad je njegovu sudbinu, seća se Kopola, odredio film velikog sovjetskog filmskog režisera Sergeja Ajzenštajna „Oklopnjača „Potjomkin".
„S 15 godina sam pročitao „Tramvaj zvani „Želja". Pročitao sam i poželeo da postanem dramaturg, počeo sam da učim. I jednom sam video film – to je bio nemi film, začudio sam se: pomislio sam da je zvuk neko „odsekao", ali sam na kraju bio toliko zadivljen da sam shvatio čime želim da se bavim. Onda sam pročitao sve o Ajzenštajnu i ispostavlja se da sam zahvaljujući njemu došao u film."
Kasnije se pojavilo interesovanje za rusku književnost i muziku. „Ja sam poklonik ruske tradicije, one kulture koju je svetu doneo ovaj njegov deo. I veoma volim da dolazim u Rusiju, tvrdi režiser. Smatram da su ljudi u ovoj zemlji izuzetno ljubazni i dobri..."
Zvezda svetske kinematografije, vlasnik sopstvenih vinograda i lanaca hotela bio je začuđujuće otvoren s moskovskim novinarima.
„Poslednja tri filma sam snimio pokušavajući da odem iz struke. Nije moguće biti popularan četrdeset godina i konkurisati mladima. Jasno mi je da više neću snimiti filmove kakve sam snimao ranije, dok sam bio u punoj snazi. Ali oni filmovi se takođe nekad nisu smatrali dobrima – uvek čovek treba malo da sačeka."
Danas je režiser siguran da u svojim godinama treba da radi ono što želi. I još nešto. Kopola se u sopstvenom iskustvu uverio da je najbolji način da se čovek podmladi da nema novca, kao u mladosti. „Savremeni svet nas pritiska svojom reklamom, pokušavajući da nas uveri da smo nesrećni dok ne kupimo ovo ili ono. Zbog toga se pojavljuje osećaj nezadovoljstva koji ljudi pokušavaju da uguše u alkoholu, drogi, nikotinu. Ali, nedelju dana van grada i život počinje da se sređuje. A ja još često odlazim u park, gledam decu i postajem srećan. I to ništa ne košta."
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Ford
