Izvor: RTS, 25.Avg.2016, 19:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliki je put do evroazijskog tržišta
Uz već izraženu podršku Rusije i Belorusije, poseta predsednika Kazahstana Beogradu obezbedila je Srbiji i treći od pet glasova za sklapanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Očekuje se i da Jermenija i Kirgistan slede stav starijih članica. Najavljeno je da će Kazahstan prihvatiti bescarinski izvoz određenog broja vozila kragujevačkog "Fijata".
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Posle tronedeljnog godišnjeg odmora, ponovo je pokrenuta proizvodnja u pogonima "Fijatove" fabrike u Kragujevcu. Zbog smanjenog obima posla više nema treće smene, a između 700 i 750 radnika je sporazumno napustilo fabriku. Oni koji su ostali kažu da im najava da će njihova vozila ići na tržište Evroazijske unije mnogo znači.
"Svako iznalaženje novog tržišta i mogućnost ovako otvorenog velikog tržišta kao što je rusko tržište, a samim tim i Kazahstan, jeste napredak i boljitak", kaže predsednik Samostalnog sindikata FKA Kragujevac Zoran Marković.
Rukovodstvo "Fijata" nije želelo da komentariše najavu konačnog otvaranja evroazijskog tržišta. U Vladi ističu da ima tu još mnogo da se uradi pre nego što se bude znalo kada će i koliko vozila iz Kragujevca moći bez carine da se izveze u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgiziju i Jermeniju.
"Iskreno govoreći, 'lopta nije u našem dvorištu'. Mi očekujemo tekst tog sporazuma i nadamo se da ćemo ga dobiti do oktobra ili novembra. Na to mi ne možemo da utičemo – zavisi od usaglašavanja pet zemalja kakav ćemo tekst dobiti. Odmah posle toga smo spremni za početak pregovora oko usaglašavanja teksta sporazuma, a sigurno će i druga strana imati zahteve", rekao je ministar trgovine Rasim Ljajić.
Dok se čekaju zahtevi druge strane, mi smo naše već formulisali – želimo da u sporazumu o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom zadržimo svu robu koju smo i do sada bez carine prodavali Rusiji, Belorusiji i Kazahstanu, s kojima smo imali bilateralne sporazume i da na to dodamo tvrde sireve, šećer, vino, živinsko meso, duvan i cigarete.
"Dobili bismo jedinstven trgovinski spor koji niko nema sa zemljama Evroazijske unije, jedino Vijetnam s velikim brojem ograničenja. Ne samo zbog trgovine, već i zbog privlačenja direktnih stranih investicija nama je potreban taj sporazum jer veliki broj evropskih kompanija dolazi u Srbiju zarad sticanja robe domaćeg porekla i pristupa tržištu od 182,2 miliona stanovnika", objašnjava Dejan Delić iz Privredne komore Srbije.
Jedna od ključnih stavki u pregovorima naredne godine, posebno za izvoz kragujevačkih vozila, biće pitanje domaćeg porekla robe – prema sadašnjim bilateralnim sporazumima uslov za izvoz bez carine je da je 51 odsto proizvoda nastalo u Srbiji.
.jpg)
