Izvor: B92, Tanjug, 29.Jan.2009, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinkić:Realizacija posla sa Fijatom

Beograd -- Ekonomisti su podeljeni u oceni kako će mere vlade uticati na privredu i dok jedni sumnjaju da će dati rezultate, drugi misle da je to dobar potez vlade.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ne veruje da će ove mere mnogo pomoći srpskoj privredi u vreme krize.

"Prvi i osnovni razlog je što se verovatno neće, kao i uvek, znati jasni kriterijumi i što će raspodela nečega što je inače skupo, po ceni koja je značajno niža >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dovesti do korupcije i ne vidim zašto bi ovaj put bilo drugačije nego što je bilo kod NIP-a i kod mnogih drugih kreditnih linija Vlade", kaže Stevanović.

Prema njegovim rečima, drugi problem koji se javlja je da se "sada govori o rebalansu i nedostatku budžetskih sredstava, a istovremeno imamo nameru da velika sredstva iz tog budžeta usmerimo ka privredi".

"Imajući u vidu da mi ne možemo deficitarno to da uradimo, odnosno da imamo budžetski deficit jer nam to dogovor sa MMF-om ne dozvoljava, znači da ćemo preraspodeliti postojeća budžetska sredstva. Možda bi bilo bolje da smo taj novac ostavili privredi pa da sama preduzeća odluče šta će sa parama da rade, nego što im prvo uzmete mnogo novca, a kasnije te pare raspodeljujete po političkim kriterijumima", rekao je Stevanović.

On procenjuje da će zajmove dobiti firme koje već imaju lep i ugodan položaj na srpskom tzržištu, ali su se preinvestirale i sada su u problemu jer ne znaju šta da rade.

Stevanović smatra da bi mnogo bolje bilo da strane direktne investicije dođu u Srbiju i da se reše neki problemi zbog kojih izostaju i bankarski kapital i grinfild investicije, a to je poboljšanje poslovnog ambijenta i smanjenje korupcije.

„Te investicije bi dovele do toga da se stabilizuje devizni kurs i da se reše problemi koji nisu posledica svetske ekonomske krize već toga što osam godina nismo sproveli ključne reforme", kaže Stevanović.

Dobre mere

Saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić kaže da su vladine mere efikasne i ocenio da će doprineti ublažavanju ekonomske krize podsticanjem domaće tražnje. On smatra da će mere doprineti da ojačaju neke industrijske grane kao što su prehrambena i građevinska industrija kao i da će biti povećana prodaja automobila, poljoprivredne mehanizacije, bele tehnike i nameštaja domaće proizvodnje. Nikolić je ukazao da su mere Vlade Srbije mnogo manje nego u razvijenim zemljama ali da će biti podsticajne.

Glavni i odgovorni urednik Ekonomista Milan Ćulibrk ocenio je da je mnogo bolje kreditiranje građana za kupovinu domaćih proizvoda, jer će to uticati na povećanje proizvodnje, nego kreditiranje preduzeća.

Ćulibrk je rekao da je normalno da naša vlada kao i one u svetu novcem iz budžeta interveniše na suzbijanju krize, ali da se postavlja pitanje da li će možda ta sredstva otići preduzećima koja su na rubu propasti ili onima koja ne mogu da prodaju robu i od toga onda neće biti nikakve koristi.

On je obrazložio da je predviđeno da taj novac pomogne bankama da kreditiraju preduzeća po novim povoljnijim uslovima, ali je istakao da su one i do sada za te svrhe imale dovoljno novca, samo nisu želele da se upuštaju u rizike, pa su krajem prošle godine znatno smanjile kreditnu aktivnost, koja je prethodnih godina rasla.

Ćulibrk je ukazao da nije dobro što naša država sredstva za subvencije praktično poklanja, što ide na teret poreskih obveznika, dok vlade u svetu to rade na taj način što postaju suvlasnici banaka, pa posle svoj deo prodaju i povrate uložena sredstva.

Član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Branka Pavlović izjavila je da ta banka podržava mere jer imaju za cilj da pomognu privredi u ovom trenutku.

"Sredstva koja je Vlada u te svrhe predvidela svakako su značajna za našu ekonomiju, a posebno je važno i to što mere, pored privrede, uključuju i građane Srbije. Naša banka je spremna da ponudi kredite pod predvidjenim, povoljnim uslovima, odmah po dobijanju detaljnijih uputstava", kazala je Pavlovićeva.

I član Izvršnog odbora Oportjuniti banke Vladimir Vukotić pozdravio je donošenje paketa mera, istakavši da su one mogle da se donesu i ranije. "Najvažnije je da mala i srednja preduzeća, kao i velike kompanije, ne ostanu bez kredita, jer je obim krediranja kod nekih banaka značajno opao", rekao je on.

UPS: Mere dobre, ali zakasnele

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović smatra da su vladine mere dobre, ali je po njegovom mišljenju loše što će se novac preduzećima raspodeljivati preko banaka.

„Smatramo da banke dobijaju tri posto profita bez ičega, mogla je država da deli bez toga i bojimos e da će miljenici banaka i tajkuni dobiti kredite i zbog toga mora da se objavi ko je dobio i koliko novca", kaže Avramović.

On kaže da je Unija predlagala da se poslodavci oslobode proreza, dela doprinosa i da im bude lakše da rade, a oni najbolje znaju šta da rade da bi bolje proizvodili i izvozili. „Ovako, sa kreditima, mislim da će revirzorske kuće morati da kontrolišu".

Avramović, ipak, smatra da će mere vlade biti od pomoći i da je za Srbiju važno da se konsoliduje privreda, da se proizvodi više nego do sada i da se taj „višak da za gas i za gorivo i sve ono što moramo da uvezemo".

On, međutim, dodaje da su mere zakasnele i da je već trebalo da budu plasirane privredi, a novac tek sad ide bankama.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije je ocenio da je najslabija karika u Srbiji parlament, koji ne usvaja veoma važne zakona za privredu.

Komercijalna: Novac samo likvidnima

Izvršni direktor za poslove privrede Komercijalne banke Bojan Kordić objašnjava da će povoljnost kredita privredi koje subvencioniše država biti u tome što će kamate za korisnike zajmova biti pet do šest odsto, dok će država oko pet odsto nadomestiti bankama.

Time će preduzeća doći do novca pod daleko povoljnijim uslovima od tržišnih, odnosno kamata će za kratkoročne kredite biti oko 5,5 procenata, a za investicione oko šest odsto, kaže Kordić.

Iako će takvi krediti biti povoljniji, on smatra da neće biti i rizičniji i da će zbog toga od korisnika zajmova biti tražena klasična sredstva obezbeđenja, koja će zavisiti od boniteta klijenta i biće od hipoteke, zaloge do menice.

Kod odobravanja kredita gledaće se bonitet klijenta, kaže Kordić i dodaje da nijednoj banci nije u interesu da favorizuje neko preduzeće, već da odobri kredit onima koja su sposobna da ih vrate.

Kordić navodi da se još ne zna koliki će biti iznosi krediti biti odobravani i dodaje da će prvi novac preduzećima biti pozajmnjen u februaru, jer je bankama važno da se što pre uključe u te kreditne linije.

Na pitanje da li će ceo proces biti tranparentan, Kordić je kazao da banke ne dostavljaju informacije o svojim klijentima, ali da Fond za razvoj ili državna institucija koja subvencionira kredite može da objavi spisak korisnika na svojim sajtovima.
Pogledaj vesti o: Fiat

Nastavak na B92...

RTS: Dinkić u Torinu