Izvor: Blic, 30.Mar.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što da štedim kad će ionako sve propasti
„Kada sve propada, nikakva štednja me neće spasti”. Ovo je misao kojom se vode mnogi građani Srbije u iščekivanju žešćih udara ekonomske krize, zbog čega se njihovo ponašanje polako pretvara u „potrošačku groznicu”. Tako je u jeku priča o stezanju kaiša i štednji, „punto” rasprodat i pre nego što je prvi model sišao sa trake, a liste čekanja za kupovinu ovog automobila su popunjene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do daljeg. Sudeći po gužvama u turističkim agencijama, retko ko će sebe lišiti letovanja ove godine. Stručnjaci kažu da smo već postali imuni na besparicu i mračne prognoze, te da živeći od danas do sutra gledamo da ugrabimo što više od života.
Za Srbiju je karakteristično i to da kod nas vlast sama ne daje dobar primer građanima jer ne štedi, a krizu prikazuje kao nešto što će naša zemlja, za razliku od ostalih vrlo lako prebroditi.
Ekonomista Danilo Šuković kaže da kod nas definitivno postoji potrošačka groznica, ali da za to postoji više razloga.
- Naše društvo je jako raslojeno, tako da ima i onih koji su se jako dobro snašli, pa ne brinu o krizi, jer oni mogu da kupuju. Potrošačka groznica, međutim postoji jer vlasti stalno govore da mi nećemo osetiti krizu, da će ona čak i dobro doći, obećavaju kredite, pa građani nemaju osećaj šta ih čeka – objašnjava on.
Šuković dodaje da svi moraju da gledaju u budućnost i da štede, te da naš sistem nije takav da podržava štednju.
- Štednja je osnova razvoja, jer kako ćete nešto dobro da kupite ako ne uštedite – izričit je Šuković.
S druge strane, kulturolog Zorica Tomić objašnjava da se kupovina „punta” ili drugih potrošnih dobara putem subvencionisanih potrošačkih kredita nikako ne može nazvati potrošačkom groznicom, jer postoje i pokazatelji koji kažu da je u poslednje vreme opala tražnja za životnim namirnicama, što ukazuje da mnogi za štednjom posežu.
- Kupovina automobila ili uplaćivanje za letovanje u ovom periodu se pre može nazvati ekscesivnim ponašanjem, jer mnogi razmišljaju po sistemu „Kada sve propada, nikakva štednja me neće spasiti. Bolje sad da nešto uzmem, jer ko zna kad ću to moći da priuštim ponovo”. Takvo ponašanje je izraz straha, koji se temelji na osećanju beznađa i nesigurnosti, kao pred fajront. Građani Srbije već godinama žive u tranziciji i nemaju dovoljno iskustva kako život izgleda u razvijenim zemljama gde svi bukvalno žive na kredit. Tako ovde i ako imaju neku paru obično je troše na predmete - objašnjava Tomićeva.
Da u kriznim situacijama mnogi ljudi razmišljaju kako treba da ugrabe što više od života, slaže se i psiholog Žarko Trebješanin. On kaže da trošenje za mnoge znači bekstvo od realnosti, odnosno život u iluziji da nije sve izgubljeno, ali nema utisak da je u Srbiji zavladala potrošačka groznica.
- Bežeći od stvarnosti neki se odlučuju na letovanja u zemljama koje su ranije sanjali da vide, jer smatraju da im je to možda poslednje letovanje koje će moći da priušte. Tada se ponašaju kao pred smak sveta, jer u svemu traže lud provod. Manji broj njih se odlučuje na kupovinu automobila ili nekih drugih većih vrednosti jer smatraju da će kasnije biti mnogo gore, ali ima i ljudi kod kojih se povećava glad za kupovinom pa kupuju i ono što im u stvari ne treba. Međutim, svi koji se tako ponašaju moraju biti oprezni, jer je pitanje da li će kasnije imati novca da to sve i otplate – kaže Trebješanin.
Ana Jolović, ekonomski saradnik Centra za visoke ekonomske studije, kaže, međutim, da definitivno postoji jedan broj građana koji još nije počeo da štedi, i kaže da su to oni koje kriza još nije direktno pogodila.
- Kriza će se evidentno na naše građane i firme preliti nešo kasnije. U mnogim firmama još nije došlo do smanjenja plata, kao ni do otpuštanja, pa se zbog toga svi rukovode onim motivom „neće se to meni desiti. Ovakvo ponašanje podgrevaju i izjave članova Vlade, jer je država prva koja ne štedi, pa se građani ponašaju isto kao i država - objašnjava Jojićeva.
Kulturolozi, za razliku od ekonomista ističu da je u pitanju izvesni imunitet koji su naši građani stekli tokom godina teškog života. Tako prof. dr Divna Vuksanović kaže da je zbog toga način preživljavanja od danas do sutra tipičan za ovo područje.
- Već smo mnogo puta prošli slične situacije. Ništa ne može da se planira na duži rok, jer vrlo lako sve može da se izjalovi - zaključuje Vuksanovićeva.
Nagrada za neracionalno ponašanje
Ekonomista Ana Jolović objašnjava da građani ulaze u dugove i kredite i zbog toga što su svesni toga da skoro niko nikada nije bio ozbiljno kažnjen ako nije mogao da vrati dug.
- Kod nas se neracionalno ponašanje čak i nagrađuje, pogledajte samo kada je u pitanju plaćanje računa za struju. Tu uvek gore prođu redovne platiše. Zato ljudi sada očekuju da se to desi i sa kreditima i da mogu u nedogled da se zadužuju – ističe Jojićeva.
Kako stručnjaci objašnjavaju potrošnju
bolje da sada nešto kupim, ko zna kada ću moći ponovo
ugrabiti što više od života
bežanje od stvarnosti
neće se to meni desiti
država ne daje primer građanima kroz štednju
.jpg)
