Izvor: RTS, 11.Mar.2009, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (11. 03. 2009.)
Ferhagen poručuje „Ostaćemo neumoljivi“, Bolni uslovi MMF za dve milijarde dolara, "Punto" u tri smene, Univerzijada u škripcu, pišu beogradski dnevni listovi.
Ostaćemo neumoljivi
Prvo Mladić, pa Evropa. Iako Beograd ističe da ne zna gde je najtraženiji haški optuženik, iako Evropa ne sumnja u dobru volju Beograda, Holandija je, za razliku od drugih članica EU, neumoljiva u svom čvrstom stavu da Srbiju treba usloviti hapšenjem Ratka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Mladića, pre nego što Brisel da zeleno svetlo za bilo kakav nastavak njenih evropskih integracija.
Maksim Ferhagen, ministar spoljnih poslova Holandije, zemlje koja ima svoj deo odgovornosti jer su njeni vojnici bili pod plavim šlemovima u vreme događaja u Srebrenici, ističe za "Novosti" da bi hapšenje Ratka Mladića bilo najbolji dokaz da Srbija prihvata evropske vrednosti, otklanjajući tako bilo kakvu nadu da bi njegova zemlja pre ovog uslova mogla da pristane da se otkoči srpski put ka EU.
* Holandija insistira na hapšenju Mladića, od čega zavisi odmrzavanje SSP. Ako, međutim, Mladić nije u Srbiji, kako onda Srbija može da zadovolji vaše zahteve za punom saradnjom? Znači li to da posedujete čvrste dokaze da je on u Srbiji? U suprotnom, sve to ne bi imalo smisla...
- Potpuno je jasno da osnovna odgovornost za lociranje, hapšenje i izručivanje gospodina Mladića leži na Srbiji, a ne na međunarodnoj zajednici. To je, takođe, priznao ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, tokom svog uvodnog govora u Savetu Evrope kao predsedavajući Savetom ministara 2007.
Upitan da li smatra da je fer držati sve stanovnike Srbije kao taoce jednog čoveka, imajući pri tom u vidu da su se tragični događaji u Srebrenici desili baš u trenutku kada su holandski vojnici bili na službi u regionu, Ferhagen je izjavio:
"Gospodina Ratka Mladića je Međunarodni sud za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju optužio za zločine protiv čovečnosti, za najozbiljnije zločine koji su počinjeni u Evropi od Drugog svetskog rata. Hapšenje gospodina Mladića i njegova predaja Hagu bili bi najbolji dokaz želje Srbije da bude deo Evrope i da prihvata evropske vrednosti. Puna saradnja s Međunarodnim sudom u Hagu odražavala bi privrženost međunarodnom pravu, osnovnim vrednostima koje dele zemlje Evropske unije. Kao potencijalni član evropske porodice, Srbija mora da zadovolji te standarde o kojima se ne može pregovarati. Holandija je veoma naklonjena budućoj integraciji Srbije u EU, čim se ostvari puna saradnja s Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju."
Holandija ne prihvata ideju da EU pošalje misiju u Srbiju i proveri napore koje vlasti u Beogradu ulažu u saradnji sa Hagom jer smatra da "samo tužilac Međunarodnog suda u Hagu ima sredstva i mandat da utvrđuje stepen saradnje sa Tribunalom". "Stavovi misije EU ne mogu da zamene njegovu procenu i zato ne mogu da imaju dodatu vrednost u tehničkoj proceni nivoa ove saradnj.", kaže Ferhagen za „Novosti".
Bolni uslovi MMF za dve milijarde dolara
Pred Srbijom je novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom: delegacija MMF-a dolazi 16. marta. Teški razgovori su na vidiku, ali bez obzira na uslove koje će fond sigurno postaviti, biće nužan kompromis i sa jedne i sa druge strane. Za Srbiju ovaj aranžman je od velikog značaja jer se njime šalje i signal ostalim međunarodnim finansijskim institucijama da se smanjuje rizik ulaganja, a čine se i konkretni potezi da se ekonomska kriza lakše prebrodi.
Izvesno je da je Srbiji od MMF-a neophodno 1,5 do dve milijarde dolara koje bi bile upotrebljene za jačanje deviznih rezervi. Ali kredit neće moći da se povuče a da se zauzvrat država ne obaveže na određene uslove koji prate svaki aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Svesnost da će biti uslovljavanja MMF-a postoji, a na to je nedavno upozorio i predsednik Boris Tadić, koji je naglasio „da će Srbija prihvatiti rešenja koja su politički i društveno održiva".
Ekonomista Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da će MMF ponuditi Srbiji razumne zahteve koji su u našem najdubljem interesu, a koje će Vlada delimično pokušati da odbije, s tim da će obe strane naći kompromis.
- Ono što se može očekivati je da fond prihvati neuravnotežen budžet, odnosno da deficit bude veći nego što je sada. Ne verujem da će javna potrošnja biti smanjena, ali sigurno da ćemo morati da damo obećanje da ćemo je smanjiti u budućnosti. Teško da će biti i smanjenja plata u javnom sektoru, mislim da će se to završiti više na marketinškim potezima, a očekuju se i kozmetički potezi i kada je reč o restrukturiranju preduzeća - naglašava Stevanović.
Činjenica je da je Srbiji potreban novi aranžman sa MMF-om i dodatna finansijska podrška da bi se zatvorio finansijski jaz između tekućih prihoda i planiranih rashoda. Dr Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je jasno da je svaka podrška fonda uslovljena preduzimanjem određenih mera i da će tako biti i sada.
"Punto" u tri smene
- U kragujevačkoj fabrici „Zastava automobili" posle pet meseci pauze punom parom radi oko 1.800 radnika, a kako Press saznaje, sklapanje „fijata punto" obavljaće se u čak tri smene! Interesovanje kupaca je iznad svih očekivanja, već je rezervisano više od 4.000 automobila, pa će zaposleni u „Zastavi" od kraja marta imati pune ruke posla!
Sklapanje „Fijatovog" gradskog automobila posebno će da uposli zaposlene u pogonima Karoserija i Montaža, gde će biti uvedena druga smena, a u Lakirnici, gde će posao ići sporije jer je oprema zastarela, moraće da se radi čak u tri smene.
Gotovo svakodnevno u „Zastavi" je prisutan „Fijatov" tehnički tim, koji radi na podešavanju opreme za sklapanje „punta 188". Kako su i najavili u sindikatu fabrike, svi radnici dolaze na posao, insistiraju da rade i brane da se pomera oprema iz hale Mehaničke obrade.
- Svi radnici su dobili posao. Ukupno 200 radnika radi samo na otpakivanju kutija sa delovima za „punto", koji će ovde početi da se sklapa najdalje početkom sledeće nedelje - kaže Zoran Mihajlović, predsednik sindikata u „Zastava automobilima". - Najviše ljudi radi na „zagrevanju" opreme koja će nam trebati za „punto". Probaju se mašine, karoserijski alati, montažne trake...
Mihajlović objašnjava da posla ima i na otklanjanju kvarova u Lakirnici, gde se iz tih razloga trenutno farbaju stari modeli „jugo" i „kec".
- U fabrici se rade školjke za „juga", koje imamo naručene kao rezervne delove za stare modele. Njih moramo da proizvodimo sledećih sedam godina od prestanka proizvodnje ovih automobila. U hali Mehaničke obrade radi oko 100 ljudi, i to na poslovima izrade delova za stare modele namenjene ruskom tržištu. Ti radnici takođe čuvaju opremu jer „Fijatu" Mehanička obrada sada ne treba, pa pokušavamo da shvatimo zbog čega traže iznošenje opreme sada kada će im taj prostor biti potreban tek naredne godine - kaže Zoran Mihajlović.
Direktor „Zastave" Zoran Radojević demantovao je napise u pojedinim medijima, da fabrika opet pravi „juga" i „keca".
- Imamo narudžbine za rezervne delove iz starog programa. Iskoristili smo ono što imamo i završili posao. U Lakirnici je ofarbano stotinak školjki - kaže Radojević.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da već sada postoji tražnja za 15.000 automobila „punto" i da će to italijanskog partnera podstaći da brže pokrene proizvodnju i proširi kapacitete.
Univerzijada u škripcu
Da li će se 25. letnje univerzitetske sportske igre održati u Beogradu ili ne, u ovom trenutku, čini se, zavisi isključivo od toga da li će bazeni SRC „Tašmajdan" i stadion Crvene zvezde biti na vreme rekonstruisani u skladu sa pravilima međunarodnih sportskih federacija za održavanje sportskih takmičenja.
Sve ostalo, iako se tu i tamo ponešto kasni, kao što je reč o dvorani u Inđiji, biće, čini se, završeno na vreme tako da jubilarna Univerzijada počne kako je i planirano - 1. jula. Međutim, ako objekti za dva najmnogoljudnija sporta, atletiku i plivanje, ne budu završeni, sudbina Univerzijade biće potpuno neizvesna... Manje loš scenario u tom slučaju jeste da se Univerzijada održi bez njih (ili jednog od ta dva sporta), a najgori da Fisu pronađe drugog domaćina ili da potpuno otkaže Univerzijadu. U prvom slučaju šteta za imidž Beograda i Srbije bila bi velika, u drugom nemerljiva.
- Upravo je završena javna nabavka za građevinske projekte za tri objekta koji će se koristiti za atletiku. To su „Marakana" na kojoj će se održati takmičenje, teren Vojne akademije za treninge i Vojne gimnazije za zagrevanje. Očekuje nas raspisivanje javne nabavke za izvođača građevinskih radova i javnih nabavki za tartan... Javna nabavka opreme, računajući sva borilišta je u toku. U dogovoru sa Atletskim savezom odlučili smo se za takozvani „sendvič sistem" staze - ni najskuplju ni najjeftiniju varijantu - koja je malo mekša od najskuplje takmičarske i odgovara za treninge. Zbog malo vremena koje nam je preostalo, razmišlja se da se građevinski radovi povere direktno Javnom preduzeću „Beograd put" - kaže Dragan Pešikan, koji je odnedavno zadužen za brigu o sportskim objektima u preduzeću „Univerzijada Beograd 2009".
Čak ni skraćen postupak za izbor izvođača radova ne garantuje da će sve biti spremno, jer u igri je i viša sila - vreme.
- Za izlivanje atletske staze potrebno je od 26 do 30 dana potpuno suvog vremena i to ne samo da nema kiše, nego ni da u vazduhu nema previše vlage. Mi smo spremni da radimo 24 časa dnevno, čak i da postavimo šatore na pravcima na „Marakani" i da pod njima izlivamo stazu, dok bi se krivine radile po lepom vremenu. Takođe u tenderu za nabavku i izlivanje staze tražićemo da nabavljač obezbedi atest Svetske atletske federacije, koji je neophodan za održavanje takmičenja. I time bi uštedeli nešto vremena - kaže Pešikan, koordinator za sportske objekte i sport na Beogradskoj univerzijadi.
Propisima Svetske plivačke federacije organizator mora da ima dva bazena tzv olimpijskih dimenzija, jedan uz drugi, jedan za zagrevanje i jedan takmičarski.
- Problem je što za plivanje nemamo rezervnu varijantu za „Tašmajdan". Bazen na Banjici je par santimetara kraći i plići, a zbog poodmaklog vremena prinuđeni smo da se umesto rekonstrukcije krova na zatvorenom bazenu na „Tašu" opredelimo samo za sanaciju - kaže Pešikan i dodaje da su na skakačkim bazenima u Košutnjaku u toku opsežni radovi, koje finansira država.
Zakašnjenja je bilo i na dvorani u Inđiji u kojoj bi se igrala odbojka, ali Pešikan smatra da će ona biti završena na vreme, a za svaki slučaj obezbeđena je rezervna - dvorana u Zrenjaninu koja je bila predviđena za rukomet, koji je ispao sa programa Univerzijade.
- Rezerve imamo i za sve druge sportove, samo ne za atletiku i plivanje - kaže Dragan Pešikan
Pogledaj vesti o: Hag
