Izvor: Politika, 09.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamisli tužioca u belom „ferariju”
U postupku za oduzimanje imovine teret dokazivanja je na optuženom, dok u krivičnom postupku važi pretpostavka nevinosti. – Retroaktivna primena zakona može dovesti do obaranja presuda u Strazburu i odluka o nadoknadi štete
Privremeno oduzimanje imovine stečene kriminalom moglo bi za Srbiju biti mač sa dve oštrice. Druga strana medalje mogla bi se pokazati za nekoliko godina, kada okrivljeni iskoriste sva pravna sredstva pred domaćim sudovima i obrate se Sudu za ljudska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prava u Strazburu, upozoravaju stručnjaci.
I ljudska i ustavna prava okrivljenih mogu biti ugrožena činjenicom da se imovina oduzima retroaktivno i privremeno, bez zaštite prava na odbranu i prava na imovinu.
Najveći problem je u tome što se zakon primenjuje unazad, na krivična dela koja su učinjena i imovinu koja je stečena pre nego što je zakon donet. Učinimo li danas neko krivično delo, može biti dovedena u pitanje sva naša imovina, čak i ona koju posedujemo decenijama. Njeno poreklo morali bismo da dokazujemo sami, a to nije lako, naročito ako nam tužilaštvo i sud ne ostavljaju dovoljno vremena da pribavimo sve papire.
Kako da dokažemo da smo vrednu umetničku sliku dobili kao svadbeni poklon? Zašto bi nam država privremeno oduzela tu sliku, dok ne utvrdi da li smo krivi? Zašto bi je prodavala na javnoj licitaciji ako njena vrednost vremenom ne može da padne? I kako država može da prenese vlasništvo nad stvari koja njoj ne pripada, jer je samo privremeno oduzeta?
Ko može da garantuje da beli „ferari“, koji je država pre neki dan privremeno oduzela od sina Sretena Karića, neće za pet godina vredeti više od 300.000 evra?
Tužilaštvo je tražilo da se porodici Sretena Karića oduzme imovina, vredna pet miliona evra, „jer postoji očigledna nesrazmera između zakonitih prihoda i imovine koju članovi porodice poseduju“, a braća Karić optužena su zbog sumnjivih finansijskih transakcija, vrednih 60 miliona evra, između „Mobtela“ i „BK grupe“.
Skupoceni automobil državi je predao vozač sa belim rukavicama i priložio specijalnu crvenu ciradu zvanu „ferari odelo“. Sada se postavlja pitanje da li će država, dok ne dokaže krivicu, godinama čuvati beli „ferari“ sa crvenim kožnim sedištima u magacinu na Vilinim vodama, ili će ga prodati na javnoj licitaciji i za koliko novca. Upućeni kažu da vrednost „ferarija“ vremenom može samo da raste, a privremeno oduzeta imovina prodaje se da ne bi izgubila na vrednosti do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.
Mnoga skupocena vozila, koja su do sada oduzeta, predata su na korišćenje tužilaštvima širom Srbije, Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal i Državnom veću tužilaca, ali je ipak teško zamisliti tužioca koji bi se vozio službenim belim „ferarijem”.
Iako građani znaju da je oduzimanje imovine najznačajniji udarac organizovanom kriminalu i da je borba protiv njega ozbiljan, zahtevan i rizičan posao, neko od čitalaca na „Politikinom“ veb-sajtu šaljivo je primetio da su tužioci „u sukobu interesa“ jer traže oduzimanje imovine koju će kasnije dobiti na korišćenje. Kažu i da vlast puni budžet prodajom privremeno oduzete imovine, ali ne razmišlja o tome da li će možda jednog dana iz tog istog budžeta morati da vrati prodatu imovinu. S druge strane, mnogi se pitaju da li bi ijedan sudija imao „petlju“ da zbog nedostatka dokaza oslobodi optuženog kome je imovina oduzeta i prodata.
Kada je prošle nedelje za „Politiku“ govorio kako niko neće da kupi stanove Darka Šarića, državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da „okrivljeni imaju pravo na naknadu imovine koja je prodata tokom trajanja krivičnog postupka, ukoliko bi ih sud pravnosnažno oslobodio optužbe za krivična dela“.
Krivicu na suđenju dokazuje tužilac, jer u krivičnom postupku važi pretpostavka nevinosti. Legalnost kuća, stanova, automobila i ostalog imetka, u posebnom postupku za oduzimanje imovine, dokazuje optuženi. U tom postupku važi pretpostavka da je sva imovina optuženog proistekla iz krivičnog dela. Može se dogoditi da tužilac ne dokaže krivicu, a optuženi ne dokaže legalnost imovine. To bi značilo da je imovinu stekao nekim drugim krivičnim delom, za koje nije optužen. Ima li onda pravo na naknadu oduzete imovine? Odgovor će možda dati buduće vreme.
Tako ponovo dolazimo na problem dokazivanja, ali i na problem retroaktivnosti i „privremenosti“ oduzimanja imovine.
Direktor Pravnog foruma i jedan od osnivača „Centra za novu politiku“ mr Vladimir Todorić naglašava da je preveliki procenat privremeno oduzete imovine, čak 95 odsto, u odnosu na svega pet odsto trajno oduzete imovine.
– To znači da je dovoljno samo podići optužnicu da bi se nečija imovina privremeno oduzela i prodala, a to je protivno Prvom protokolu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Niko u Evropi ne primenjuje retroaktivno zakon o oduzimanju imovine, sa takvim modelom privremenog oduzimanja kao što je naš, jer države ne žele da im presude padaju i da kriminalci dobiju obeštećenja u Strazburu. Ne sme se dozvoliti da građani Srbije jednog dana opet finansiraju kriminalce i da se naše pravosuđe još jednom degradira – kaže Todorić.
Zakon je donet 2008. godine, a primenjen je, na primer, na slučaj bivšeg direktora EDB-a Branislava Uskokovića iz 1997. godine. Njegova kuća na Vračaru je privremeno oduzeta i pretvorena u vrtić za decu. Kada presuda bude pravnosnažna, kaže Todorić, on može da se obrati prvo Ustavnom sudu Srbije, a zatim Sudu u Strazburu, gde će najpre dovesti u pitanje retroaktivnost primene Zakona. – Evropa zabranjuje retroaktivnost krivične sankcije, ali naše Ministarstvo pravde tvrdi da oduzimanje imovine nije krivična sankcija, nego jedna mera „per se“. Retroaktivnost našeg krivičnog zakonodavstva apsolutno je zabranjena i Ustavom i Krivičnim zakonikom. Italijanski i engleski zakon ustanovili su vremensku granicu unutar koje može važiti pretpostavka da je imovina stečena na osnovu krivičnog dela. Naš zakon nema nikakvu vremensku granicu, niti precizira da okrivljeni treba da nadoknadi štetu i da vrati imovinsku korist stečenu krivičnim delom, već se polazi od pretpostavke da je celokupna njegova imovina stečena kriminalom – kaže Vladimir Todorić.
Pri tom, okrivljeni ima samo jedno ročište, sa rokom od pet dana, da dokaže da ta pretpostavka nije tačna U tako kratkom periodu on praktično nema mogućnost da dokaže poreklo celokupne svoje imovine, objašnjava naš sagovornik. Jer, okrivljenom su potrebne javne isprave koje državni ograni (katastar, opština, poreska uprava) ne izdaju tako brzo.
Dodatni problem, kaže naš sagovornik, stvara činjenica da je definicija organizovanog kriminala veoma široka, pa može da obuhvati gotovo sva krivična dela za koja je predviđena kazna od četiri godina zatvora pa naviše.– Problem sa prodajom privremeno oduzete imovine jeste u tome što niko ne može da prenese vlasništvo ako nije vlasnik. Kako će okrivljeni uzeti svoju imovinu od savesnog kupca, ako bude oslobođen? Da li je nadoknada nešto sa čim vlasnik koji je oslobođen optužbe mora da se zadovolji i u kom roku i po kojoj vrednosti? Ako tužba osuđenog dođe u Strazbur zbog toga što mu je imovina oduzeta za krivično delo učinjeno pre donošenja Zakona, presuda našeg suda će pasti. Ako se u Strazburu zbog toga dosudi naknada štete okrivljenom, ona se mora platiti, a odakle drugo nego iz državnog budžeta – zaključuje Todorić.
Smatra da je zato ispravnije ići na trajno oduzimanje imovine, ali da tada tužilaštvo ima znatno teži zadatak.– Ovako kako se sada radi, ispada da je dovoljno podići optužnicu, ne baviti se dokazima, oduzeti imovinu, napraviti vrtić, dati saopštenje zadovoljnim građanima, a posle toga nema žurbe sa dokazima u glavnom predmetu – kaže na kraju Vladimir Todorić.
Pravni forum je podneo inicijativu Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ali Ustavni sud, kao što smo pisali, ima problem sa ogromnim brojem predmeta i nedostatkom vremena koje mu je potrebno da ih reši.
Vreme je zapravo ključni problem u ovoj priči. I novac. Izgleda da je pitanje samo čije je vreme i čiji je novac. Jer, oduzetu imovinu ne može toliko da pojede vreme koliko bi današnja korist od nje mogla biti „pojedena“ za pet, šest i više godina ako Evropski sud počne da donosi presude o naknadi štete okrivljenima.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 10/10/2010
