Izvor: Politika, 19.Avg.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raselov tribunal i osećaj za pravdu
Spremnost da se objektivno kaže istina – nezavisno od neobavezujućeg karaktera presude – predstavlja početnu tačku za povratak etike u politiku
Za nekoliko dana društveni aktivisti u Veneciji koji pripadaju pokretu Vlada Veneta održaće egzibicioni proces protiv američkog predsednika Baraka Obame, predsednika EU Hermana van Rompaja i predsednika Ukrajine Petra Porošenka. Njima će suditi Raselov tribunal, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to jest sud koji su 1967. osnovali filozofi Bertrand Rasel i Žan-Pol Sartr, kao međunarodni sud za ratne zločine povodom rata koji su SAD vodile sa Vijetnamom (predsednik suda bio je Sartr, a jedan od sudija Vladimir Dedijer). Ova metoda izabrana je u cilju skretanja pažnje najšire javnosti na stvarne događaje i razmere humanitarne katastrofe u Donjecku i Lugansku. Ali i kao važno podsećanje da se, u situaciji u kojoj izostaju reakcije pravno obavezujućih instanci, osnivanje objektivnog i nezavisnog tribunala pojavljuje kao bazično okupljanje na temelju osećaja za pravdu. Raselov tribunal, po definiciji, sastoji se od istaknutih intelektualaca, stručnjaka i ljudi koji zastupaju različite političke poglede, ali koje spaja zahtev za istinom i pravednošću i kojima nije svejedno šta se dešava – u Ukrajini ili bilo gde drugde.
Pri razmatranju ove inicijative, pre svega, uočava se sledeći paralelizam: kada su filozofi osnovali Raselov sud 1967, bila je to u velikoj meri posledica činjenice da rat u Vijetnamu nikada nije spomenut u Ujedinjenim nacijama. Ova činjenica logički korespondira s nizom sličnih primera eksplicitnih ili implicitnih „humanitarnih” i drugih intervencija u svetu u protekle tri decenije – zaključno sa savremenim ratom u Ukrajini. Konstanta se, na taj način, pronalazi u imperijalnom političkom delovanju i u samim Ujedinjenim nacijama, koje nisu poslale mirovne snage u cilju sprečavanja izraelske ofanzive na Gazu ili sprečavanja dalje eskalacije ukrajinske krize. A razlozi za pasivnost najvažnije međunarodne institucije, po svemu sudeći, sežu dalje od birokratičnosti i neefikasnosti. Ili, preciznije, ni za protivpravno delovanje najvećih zapadnih sila ni i za izneveravanje prava od strane najviših svetskih institucija – ne postoji međunarodna instanca koja bi mogla da presuđuje. Već se, naime, uvek pretpostavlja temeljna izuzetost od pravila ili izuzetnost koja je takvog karaktera da nadilazi sve norme. U tom svetlu, Raselov sud – posebno ako bi se ova ideja proširila – pojavljuje se kao prvi korak ka formiranju instance iz koje bi s vremenom mogle da izrastu nove strukture obavezujućeg karaktera koje bi se ne samo u teoriji već i u praksi rukovodile načelom ravnopravnosti i principom istine.
Svakako, ovaj proces blisko je u vezi sa idejom promene, to jest podizanja civilizacijskog nivoa u različitim tzv. progresivnim državama, što je u Evropi delimično počelo da se događa. Istovremeno, u SAD se pojačavaju dve tendencije, jedna „odozdo”, koja govori o sve manjem stepenu podrške za nasilne intervencije, i druga „odozgo”, koja ukazuje na osnažen militaristički diskurs. Tako preostaje pitanje da li je osnovano očekivati da je istinska transformacija civilizacijske i kulturne paradigme ostvariva u političkom vremenu koje nastupa ili je vreme za takvu promenu već isteklo.
Ipak, koncepcija o postavljanju temelja za Raselov tribunal – ili, još pre, mnoštva tribunala ove vrste na različitim mestima – upućuje na značaj uključivanja u javni život istaknutih pravnika, filozofa, pisaca i naučnika na sasvim nov način. Jer spremnost da se objektivno kaže istina – nezavisno od neobavezujućeg karaktera presude – predstavlja početnu tačku za povratak etike u politiku, to jest za konstituisanje i političke etike i za obnavljanje delatnosti javnih intelektualaca koje ima rezonancu u društvenom telu. Štaviše, reč je i o izrazitom koraku ka pravoj demokratiji, jer njen neizostavni deo sadržan je u prevazilaženju jaza između naroda, s jedne, i političkih i ekonomskih elita, sa druge strane.
Fakultet za medije i komunikacije
Bogdana Koljević
objavljeno: 19.08.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
