Izvor: BKTV News, 13.Nov.2014, 12:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gasni gambit“ Rusije i Kine
Svetsko tržište energenata je u previranju. Očigledno je da su se politički sukobi izmedju velikih sila – Amerike i EU sa jedne strane i Rusije sa druge strane, počeli da se odražavaju na tržište energenata.
Cena nafte pada, sve bliža je nivou od 80 dolara po barelu, koja se objašnjava povećanom ponudom, posebno otkada je SAD intenzivirao proizvodnju nafte iz uljanih škriljaca. Sa druge strane, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << zvanična Moskva smatra da je pad cena nafte ,,politička igra,, SAD i njegovih saveznika u Persijskom zalivu, koji velikom proizvodnjom žele da obore cene nafte i na taj način izazovu ekonomske probleme u Rusiji, obzirom da je ruski budžet veoma zavisan od prihoda od nafte, i da je njegova ravnoteža bazirana na ceni nafte od oko 100 dolara po barelu. Niža cena nafte takodje utiče na cenu gasa, glavne izvozne sirovine Ruske federacije. Sankcije SAD-a i EU protiv Rusije, koje su izmedju ostalog, za sada zaustavile izgradnju planiranog gasovoda „Južni tok“, kao i natezanje oko gasnog sporazuma sa Ukrajinom, primorale su Rusiju da potraži rešenje na drugoj strani – azijskoj.
Kada je u maju potpisan sporazum sa Kinom o isporuci 38 milijardi kubika ruskog gasa preko gasovoda „Snaga Sibira“ godišnje, a vrednost tog sporazuma je procenjena na oko 400 milijardi dolara, bilo je jasno da su dve velike sile našle zajednički energetski interes. Taj interes je dodatno naglašen kada je pre nekoliko dana u prisustvu ruskog i kineskog predsednika u Pekingu potpisan i okvirni sporazum o isporukama ruskog gasa zapadnom maršrutom – gasovodom „Altaj“ u Zapadnom Sibiru, i to na nivou od 30 milijardi kubnih metara godišnje. Kada ti gasovodi budu operativni, i kada izvoz ruskog gasa u Kinu krene za par godina, Kina će preuzeti od Nemačke prvo mesto kao glavni potrošač ruskog gasa.
Analitičari smatraju da na ovaj način ruski predsednik Putin šalje jasnu poruku zvaničnom Briselu, i da ovi sporazumi predstavljaju ruski odgovor na evropske sankcije, ali i poruku da Rusija ne namerava da pregovara o uskladjivanju projekta gasovoda „Južni tok“ sa Trećim energetskim paketom EU.
Ukoliko se ostvari ideja o gradnji gasovoda kojim bi ruski gas bio transportovan u Japan, evropsko tržište će kod Rusije izgubiti značaj, a samim tim i efekat sankcija će biti značajno smanjen, dok bi značaj pojedinih projekata gasovoda bio značajno smanjen.
Ovaj ,,gasni gambit“ izmedju Rusije i Kine predstavlja možda i potvrdu tvrdnji pojedinih analitičara da je najveći dobitnik aktuelnog političkog i ekonomskog sukoba Zapada i Rusije, u stvari Kina, a na Amerika kako mnogi tvrde. Jer sada već najveća svetska ekonomija – Kina, dogovorom sa Rusijom oko isporuka gasa, obezbedjuje stabilnost u energetskog snabdevanju, s obzirom da je do sada većinu svojih energetski potreba rešavala snabdevanjem preko pomorskih ruta preko Pacifika, što obzirom na političko-stratešku situaciju u regionu, nije najsigurniji put.
I zato će ova dva gasovoda iz Rusije, biti u stvari dve ozbiljne ,,energetske arterije,, za Kinu, koje će podmirivati značajne potrebe ove brzorastuće ekonomije.
I pored svega, sigurno je da Rusija neće zaboraviti Evropu, jer će ona i dalje biti najveći kupac ruskog gasa. Podatak da je u 2013. godini potrošnja ruskog gasa u Evropi povećana za čak 16 odsto, na preko 160 milijardi kubika gasa, jasno govori da Rusija neće okrenuti ledja EU kada je u pitanju snabdevanje gasom, što daje nadu da sadašnja politička konfrontacija EU i Rusije ima svoje granice, pre svega one koje se tiču energetske stabilnosti. I naravno, da će to voditi ka pronalaženju političkog kompromisa, jer su sigurno najveći gubitnici aktuelne krize ,,sankcija i kontrasankcija,, u stvari EU i Rusija. Ukrajina će, na žalost, verovatno biti samo kolateralna šteta sukoba velikih sila.
I upravo zbog značaja Evropskog tržišta za izvoz ruskog gasa, projekat gasovoda „Južni tok,, još uvek ima svoju perspektivu, i pored ,,gasnog sporazuma,, Rusije i Ukrajine, uz posredovanje EU. Evropa dugoročno nema alternativu ruskom gasu, realna alternativa možda i ne postoji. I zato se moraju razmatrati novi pravci snabdevanja iz Rusije do evropskih zemalja. Evropski potrošači ne žele stres sa snabdevanjem energetima, posebno uoči zime, i zato se i dalje nameće potreba kompromisa oko izgradnje gasovoda „Južni tok“. Ono što je sigurno da će izgradnja tog gasovoda ići mnogo teže nego što se to na početku očekivalo, i u finansijskom i u političkom smislu. Jer svet je ponovo postalo ,,trusno,, područje, sa vrlo nesigurnom perspektivom., novim ,,Hladnim ratom,, u najavi, ozbiljnom fundamentalističkom pretnjom. I novim ,,obaranjem ruku,, izmedju velikih sila oko preraspodele moći, kao u 60-tim godinama prošlog veka. Samo sada nema hipika.
Autor: Zoran Pavić
The post „Gasni gambit“ Rusije i Kine appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
