Izvor: B92, 28.Sep.2011, 20:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barozo: Najveća kriza ikad trese EU
Brisel -- U godišnjem obraćanju o stanju Evropske unije, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da je dužnička kriza "najveći izazov" u istoriji Unije.
On je poručio da Grčka, uprkos velikim finansijskim problemima, ostaje u evrozoni i pozvao na jedinstvo evropske zajednice.
Ključ za opstanak Evrope je veće jedinstvo. Predsednik evropske komisije upozorio je i da je kriza kakvu evropska unija nije videla decenijama, rezultat ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i socijalnih problema.
"Ako ne počnemo da se ujedinjujemo, veliki je rizik od sve dubljih podela. A to je stvar političke volje, reč je vatrenom krštenju naše generacije. Zato tvrdim da je moguće pobediti ovu krizu. Ne samo da je moguće, nego je i neophodno. Pozivam političare da stvore uslove za to", kaže on.
Govoreći o Evropskom fondu za finansijsku stabilnosti (EFSF) Barozo je rekao da mora da bude i snažniji i fleksibilniji, što je Komisija već predložila početkom godine i oko čega su se lideri zone evra načelno složili u julu. "Kada EFSF bude ratifikovan, koristićemo ga efikasnije", istakao je predsednik Evropske komisije.
Predsednik ECB naglasio je da Evropa mora da "kompletira monetarnu uniju ekonomskom unijom" jer je iluzorno govoriti o zajedničkoj valuti i jedinstvenom tržištu u uslovima nacionalnih ekonomskih i budžetskih politika.
"Narednih nedelja Komisija će predstaviti predlog za jedinstven, koherentan okvir za dublju ekonomsku kooridnaciju i integraciju, posebno u zoni evra", najavio je Barozo i dodao da će to biti urađeno kako bi se obezbedila kompatibilnost zone evra i cele EU.
Barozo je kazao i da će Grčka ostati u zoni evra i da se 27-člani blok, bez dublje ekonomske integracije članica, "suočava sa fragmentacijom".
Prvi čovek EK takođe je rekao da je program zajmova od 500 miliona evra, koji će garantovati EIB, za mala i srednja grčka preduzeća već u toku i da Komisija razmatra širi mehanizam garancija kako bi pomogla bankama da ponovo kreditiraju realnu ekonomiju.
On je u evropskom parlamentu predstavio i plan uvođenja novog poreza na finansijske transakcije i izneo podatak da je 27 zemalja članica Unije od finansijske krize 2008. godine do danas, odobrilo finansijskom sektoru pomoć od 4,6 milijardi evra i istakao da je "vreme da finansijski sektor sada pomogne društvu".
Porez kojem se protive kako SAD, tako i neke zemlje EU bi, ako bude usvojen, donosio 55 milijardi evra poreskog prihoda godišnje.
Finska prihvatila veća ovlašćenja fonda EU za pomoć evru
Parlament Finske je prihvatio da se povećaju mogućnosti za korišćenje novca iz fonda sa pomoć zemljama zone evra u krizi, kao i da se finski udeo u fondu poveća na 14 milijardi evra. Dvoumljenje Finske je nakratko poljuljalo međunarodno tržište, ali je pozitivna odluka ipak bila očekivana.
Francuska radi na novom planu
Premijer Francuske Fransoa Fijon kaže da će Francuska dati nove predloge za stabilizaciju finansijske krize u zoni evra kada bude odobren plan za proširenje fonda za spasavanje ugroženih članica.
Finska je članica 17-člane zone evra te je njen pristanak bio neophodan za izmene u korišćenju novca iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).
Izmenama koje je Finska usvojila predviđeno je da novac iz fonda može da se koristi i za kupovinu vladinih obveznica - što će pomoći Grčkoj, kao i za kreditiranje zemalja sa prvim znacima krize - pre no što se javi potreba za "spasilačkim zajmovima".
Širenje mogućnosti za korišćenje sredstava iz 440 milijardi evra teškog EFSF, već su odobrile Španija, Francuska, Italija, Belgija, Luksemburg, Grčka, Irska i Slovenija.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
