Izvor: B92, 22.Maj.2011, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kusturica podelio nagrade u Kanu
Dan pre dodele glavnih nagrada 64. Kanskog festivala, žiri pratećeg programa "Izvestan pogled" (Un certain regard) proglasio je svoje pobednike.
Žiri kojim je predsedavao Emir Kusturica "podelio" je glavnu nagradu na dva filma.
Intimna monodrama „Arirang” Južnokorejca Kima Ki-Duka i priča o smrtnosti „Zaustavljen na pola puta” (Halt auf freier Strecke) Nemca >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Andreasa Drezena proglašeni su za najbolja ostvarenja prikazana u ovoj selekciji.
Specijalna nagrada žirija pripala je Andreju Zvjagincevu za film „Elena”, a nagradu za režiju dobio je iranski disident Muhamed Rasulof za film „Zbogom” (Bé Omid é Didar) koji nije mogao da prisustvuje uručenju zbog „kafkijanskih” vlasti u domovini.
Reditelj izdržava dugu zatvorsku kaznu u Iranu zbog snimanja nepodobnih filmova, tako da je u Kan stigla njegova supruga. „Zahvaljujem se filmskoj ekipi i svima koji su pomogli da ovaj film stigne na festival, kao i žiriju”, rekla je gospođa Rasulof. „Zbogom” je priča o mladoj trudnoj advokatici iz Teherana koji prolazi kroz silne peripetije kako bi dobila dozvolu da napusti domovinu.
U selekciji „Izvestan pogled” prikazan je 21 film iz 19 zemalja u režiji 22 reditelja. Osim Kusturice, članovi žirija bili su Elodi Buše, Piter Bredšo, Džefri Gilmor i Danijela Majkl.
Film prokrijumčaren u torti
Iranski sud je u decembru osudio Muhameda Rasulofa i njegovog kolegu Džafara Panahija na šest godina zatvora i zabranio im da snimaju naredne dve decenije. Obojica su kasnije pušteni uz kauciju i trenutno čekaju odluku na uložene žalbe, ali im nije dozvoljeno da napuste zemlju.
Iako su organizatori u Kanu otkrili da je film „Zbogom" snimljen u „polutajnim uslovima” Rusulofljev advokat je izajvio da je reditelj imao zvaničnu dozvolu da snimi film kao i da je podignuta zabrana napuštanja zemlje. Nagrađeni Iranac, međutim, nije stigao do Kana.
„Stvari su previše kafkijanske u Iranu”, kazao je Džejms Veles, francuski distributer filma. „Ako vam neko kaže da možete da putujete, ne znači da je zaista tako. Leva ruka ne zna šta radi desna”.
Osim filma „Zbogom”, u Kanu je (van konkurencije) premijerno prikazano i ostvarenje „Ovo nije film” (In film nist) Džafara Panahija, njegov kinematografski odgovor na prošlogodišnju zatvorsku presudu. Međutim, umesto da - kao što je to uobičjeno - svoj film zvanično pošalje kanskim organizatorima poštom, on je kopiju prokrijumčario na USB-u sakrivenom u torti.
Ovaj dokumentarac, koji prati Panahijevu sizifovsku borbu sa iranskim zakonodavnim sistemom, nazvan je po čuvenoj slici lule Renea Magrita koju je umetnik sarkastično naslovio „Ovo nije lula”. U filmu reditelj čita scenario svog nikad nesnimljenog filma (pošto su mu to vlasti zabranile), trudeći se da dočara gledaocima radnju. To je bio Panahijev pokušaj da zaobiđe uslove presude po kojima mu je zabranjeno da snima ali ne i da, smatra on, pred kamerom čita svoj scenario.
Zvanični Iran je optužio Kanski festival da je ispolitizovan jer dozvoljava projekcije filmova iranskih autora koji podržavaju opoziciju u domovini.
