Izvor: B92, 09.Apr.2013, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto rudari slave odlazak Tačerove
Beograd -- Preminuloj britanskoj premijerki Margaret Tačer ostrvski rudari ni dan danas ne žele da oproste to što su zahvaljujući njenoj politici ostali bez posla.
Veliki broj kako političkih, tako i ekonomskih analitičara ocenjuje da je Tačerova bila jedna od najznačajnih političkih lidera 20. veka. Međutim, o efektima njene politike još uvek postoje velike nesuglasice.
Dok jedni tvrde da je “gvozdena dama” postavila britansku ekonomiju na zdrave noge, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << drugi je optužuju da je bila nemilosrdna prema radnicima i da je uništila čitave zajednice u Velikoj Britaniji.
Tako je nakon vesti o smrti Margaret Tačer, regionalni lider Britanskog sindikata rudara Dejvid Hoper imao naizgled bizarnu reakciju, rekavši da je "oduševljen".
"Upravo u ovom trenutku pijem u to ime. Ovo je prekrasan dan. Oduševljen sam. Danas mi je rođendan i to jedan od najlepših u mojih 70 godina života", rekao je Hoper, sindikalni lider za severoistok Engleske.
"Tačerova je severoistoku nanela više zla od bilo kog drugog. I nije reč samo o rudnicima uglja - nastojala je da uništi sindikate, desetkovala je industriju i razorila naše zajednice", gnevno je rekao Hoper, dodajući da Engleska danas uvozi 40 miliona tona uglja godišnje, što je po njegovom mišljenju, skandalozno.
"Pokušavamo da organizujemo zajedničku feštu na dan njenog pogreba. Za njom ovde neće biti previše suza, a mislim da neće baš puno ljudi ni da gleda pogreb, biće sigurno nekakva utakmica na TV-u", rekao je Hoper.
Zatvorila 165 rudnika
Šta je pozadina konflikta bivše premijerke i sindikalnih lidera? Naime, Tačerova je poznata po tome što je uspela da bukvalno uništi sindikate u Engleskoj, i da umiri proteste rudara, koji su potresali Britaniju osamdesetih godina prošlog veka.
Od 1985. godine gotovo 230.000 rudara izgubilo je posao, a vlada Margaret Tačer je, nakon godinu dana odmeravanja snaga između premijerke i rudara u štrajku, zatvorila čak 165 rudnika.
Protest rudara je bila velika akcija koju je pogodila industriju uglja u Britaniji. To je bio trenutak kada je ozbiljno uzdrman i oslabljen pokret sindikata u toj zemlji, ali i velika politička podela između “gvozdene dame“ i njene Konzervativne partije.
Štrajk je postao simbol borbe, pošto je Nacionalni sindikat rudara bio jedan od najjačih sindikata u zemlji. Kada je Margaret Tačer završila sa njima, ova moćna organizacije je bila zauvek oslabljena.
Rudnici u Britaniji nacionalizovani su 1947. godine, a 1984. su njima je upravljao Nacionalni odbora za ugalj. Ideja Margaret Tačer bila je da učini rudnike profitabilnim, a mnogi sindikati su to osporavali.
Nacionalno udruženje rudara imalo je razgranatu, sindikalnu strukturu, sa velikim stepenom autonomije.
Sindikalna talasanja
Prve naznake problema desile su se 1981. godine, kada je zamalo izbio štrajk, pošto je vlada predložila da se zatvore 23 rudnika.
Ipak, pretnja štrajkom je bila dovoljna da se vlada predomisli. Jorkširski rudari su doneli rezoluciju da ukoliko bilo koji rudnik bude zatvoren, biće organizovan štrajk.
Jedini razlog zbog kojeg je vlada odustala da sprovede mere jeste zato što su zalihe uglja bile niske, i posledice štrajka bi se odmah osetile.
Nacionalni savet rudara je 6. marta 1984. saopštio da vlada namerava da zatvori 20 rudnika, koji su zapošljavali preko 20.000 ljudi. Time bi mnoge zajednice u Egleskoj, Škotskoj i Velsu izgubile osnovni izvor zaposlenja.
To se tada nije znalo, ali vlada Margaret Tačer se pripremila za štrajk rudara, tako što su se u zalihama nalazile velike količine uglja, a neke trafo stanice su prešle na korišćenje petroleja. Takođe je organizovala transport tog uglja u slučaju da i železničari odluče da se pridruže rudarima.
Veliki štrajk rudara
Rudari su započeli štrajk. Velike akcije su organizovane 5. marta, kada je objavljeno da se novih pet rudnika zatvara u roku od pet nedelja. Predsednik Nacionalnog sindikata rudara Artur Skargil proglasio je 12. marta štrajk na nacionalnom nivou i pozvao sve rudnike u zemlji da se pridruže akciji.
Štrajk je počeo u Jorkširu, Škotskoj, Kentu, Lankaširu. Mnogi rudari južnog Velsa su se prvo opirali ideji, ali posle odluke da se mnogi rudnici u tom kraju zatvore, došla je i njihova podrška. Manjak podrške je postojao samo u severnom Velsu.
Veliki sukob između rudara i policije se desio blizu Radarema 18. juna 1984. Oko 5.000 policajaca se sukobilo sa istim brojem štrajkača, što je dovelo do krvoprolića na obe strane.
Bez kompromisa sa "unutrašnjim neprijateljem"
Margaret Tačer je 19. jula u Donjem domu britanskog parlamenta poručila da bi popuštanje rudarima bilo slamanje principa parlamentarne demokratije od strane rulje.
Govorila je o rudarima kao o “unutrašnjim neprijateljima”, kao i da sindikalisti ne dele vrednosti koje imaju ostali ljudi u Britaniji.
“Morali smo da se borimo sa stranim neprijateljem na Foklandskim ostrvima. Moramo uvek da budemo svesni i unutrašnjih neprijatelja, koga je teže pokoriti i predstavlja veću opasnost za slobodu”, rekla je tada Tačerova.
“Pred nama vidimo pokušaj da zamene vladavinu prava sa vladavinom rulje, i to ne sme da uspe”, rekla je ona.
Vlast je mobilizovala policiju ne bi li štrajkovi bili obuzdani i ugušeni. Tokom štrajkova 11.291 osoba bila je uhapšena, a protiv 8.392 podnete su krivične prijave zbog ugrožavanja mira i beznednosti.
Neki od rudara su tvrdili i da su vojnici u uniformama policije bili poslati na ulice. Vlada je kritikovana da je prekoračila svoja ovlašćenja kada je saopštila da lokalna policija nije dovoljno “objektivna” i dovela policijske snage iz udaljenih zemalja.
Sirmoaštvo i razdor među rudarima
Rudari su se držali, ali nisu bili jedinstveni. Postojao je jak jaz između onih koji su štrajkovali i onih koji su odbijali da se pridruže štrajku.
U to vreme novine su izveštavale o sukobima između rudara koji su nastavili da rade i onih koji su bili u štrajku. U nekim slučajevima, dešavali su se i napadi na imovinu i porodicu rudara koji su odbili da štrajkuju.
Događaj koji je doveo do kraja štrajka rudara bio je napad na rudara, kao i ubistvo taksiste od strane jednog štrajkača. Štrajk nije uspeo da se proširi koliko su očekivali, niti da izazove nestanke struje. Kompanije su uspevale da stanovništvo snabdeju strujom, za razliku od ranijih štrajkova.
Još jedna stvar koja je dovela do urušavanja ovog štrajka je što su se sredstva sindikata istopila, tako da nisu imali novca ni da plate grejanje i struju tokom zime. Oskudica među rudarima je bila tolika da su se neki odlučili da kradu ugalj, što je dovelo do smrti tri tinejdžera. Mnogi drugi rudari i članovi njihovih porodica su uhapšeni zbog krađe i upada na tuđi posed.
Štrajkači nisu dobijali nikavu socijalnu pomoć od države. Većina rudara je preživljavala štrajk od milostinje i donacija Evropske ekonomske zajednice. Siromaštvo i glad su postali svakodnevica koja je teško mogla dugo da se trpi.
Kraj štrajka i pobeda "gvozdene dame"
Štrajk se završio 3. marta 1985, skoro godinu dana pošto je počeo. Neki štrajkači su se već u tom trenutku vratili na posao. Ne bi li spasili organizaciju, Nacionalni sindikat rudara je glasalo da se svi radnici vrate na posao, bez novog ugovora sa menadžemtnom.
Kraj štrajka je bio veliki udarac za lojalne članove Nacionalnog sindikata rudara, iako su uglavnom razumeli da siromaštvo zbog godinu dana bez plata više niko nije mogao da izdrži.
Margaret Tačer je uspela da slomi rudare svojom beskompromisnom politikom, od koje nije odustala, i pažljivim planiranjem.
Zahvaljujući zalihama koje je vlada napravila pre štrajka, niko u Britaniji nije osetio posledice ovog štrajka po snabdevanje strujom, osim samih rudara koji zbog siromaštva nisu imali da plate račune za struju i grejanje.
Britanija je 1983. imala 174 rudnika, a 2009. ih je imala samo šest. Iako ih je 80-ih godina Tačerova nadmudrila, nekadašnji sindikalni lideri vest o njenoj smrti dočekali su kao simboličnu osvetu.
Neki su otišli i korak dalje od rudara, tako da su juče šriom Britanije organizovane ulične žurke povodom vesti o smrti “gvozdene dame“. U Bristolu je povređeno sedam policajaca koji su pokušali da spreče slvalje okupljenih na ulicama.
Tačerova je i na vrhuncu svoje vladavine imala žestoke kritičare u svim sferama, pa i na britanskoj muzičkoj sceni, o čemu više možete čitati na našoj stranici Kultura.
Margaret Tačer (87), juče je umrla od šloga. Njeno telo izneto je danas iz hotela "Ric" u Londonu, dok će ceremonijalna sahrana biti sledeće nedelje.
